Evropski centar za praćenje droga: Uticaj albanskih narko-grupa i bandi sve veći u zemljama EU

Uticaj narko-grupa i bandi koje govore na albanskom jeziku sve je veći u zemljama Evropske unije, dok se region Zapadnog Balkana nalazi na raskrsnici nekoliko glavnih ruta trgovine drogom. Kanabis, kokain, heroin i sintetičke droge se krijumčare u i iz regiona, navodi se u izveštaju Evropskog centara za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDA), prenosi albanski Politiko.

U izveštaju se navodi da infrastrukturu povezanu sa zemljama Unije sve više eksploatišu bande Zapadnog Balkana, "gde se čini da su neke mreže sada uključene u čitav lanac snabdevanja, od proizvodnje u Južnoj Americi do uvoza u EU, kako na veliko tako i na lokalnu distribuciju".

EMCDA naglašava da su velika potražnja za drogom i veliki profiti od trgovine ključni razlozi koji su podstakli narko-bande sa albanskog govornog područja da se bave ilegalnom trgovinom.

"Kriminalne mreže na Zapadnom Balkanu imaju značajan uticaj na bezbednost, upravljanje i vladavinu prava u regionu. Čini se da su neke od ovih mreža aktivne i u EU, uz učešće u proizvodnji, trgovini i distribuciji droge. Čini se da su kriminalne mreže sa Zapadnog Balkana polikriminalne, često angažovane prvenstveno u trgovini drogom, ali i u drugim ilegalnim aktivnostima, uključujući šverc oružja, trgovinu ljudima i pranje novca", navodi se u izveštaju.

Kako se navodi, kriminalne mreže iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije uključene su u širok spektar kriminalnih aktivnosti, uključujući krađu automobila i druge luksuzne robe. Bande iz Albanije su navodno stekle reputaciju po pljačkanju nekretnina i luksuznih automobila u zapadnoj Evropi.

Takođe, prema izveštaju, postoje podaci da su albanske kriminalne mreže nedavno bile umešane u široku trgovinu drogom, uključujući bliske veze sa italijanskom mafijom porodicom "Ndrangeta".

Čini se da je umešanost u trgovinu kokainom promenila igru za mreže narko bandi sa zapadnog Balkana, što je dovelo do njihovog pojavljivanja kao ključnih igrača na tržištu droge EU. Ove grupe su postepeno povećale svoje učešće u trgovini kokainom i sada organizuju i operacije trgovine ljudima iz Latinske Amerike direktno u evropske luke.

Njihovo učešće u trgovini kokainom fokusirano je na dve strateške tačke za transport narkotika, u Belgiji i Holandiji. Izbor ove dve zemlje verovatno je posledica centralne uloge koju luke Antverpen i Roterdam sada imaju u uvozu lekova iz EU.

Grupe sa Zapadnog Balkana sada su takođe značajni igrači na tržištima kokaina, heroina i kanabisa u drugim evropskim zemljama, kao što su Nemačka, Italija, Španija, Švajcarska i Velika Britanija.

Na osnovu dostupnih podataka, prosečna maloprodajna cena biljnog kanabisa u regionu između 2018. i 2020. bila je oko šest evra po gramu, pri čemu je najnižu prosečnu cenu imala Albanija (četiri evra/g), a Srbija najvišu (7,4 evra/g). Korisnici mogu da kupe biljni kanabis u količinama od 0,8 do 1,2 grama za najmanje četiri evra u Albaniji – gde se 10 grama može kupiti po sniženoj ceni od oko 30 evra.

Dostupnost kokaina u EU je na vrhuncu svih vremena, sa rekordnim količinama koje se zaplenjuju u Evropi svake godine od 2017. Iako je u prošlosti bilo nekih velikih zaplena droge u regionu Zapadnog Balkana, podaci i dalje sugerišu da, sveukupno, šverc kokaina u regionu je veoma ograničen u poređenju sa velikim zemljama EU.

Preliminarni podaci o zaplenama u 2021. i 2022. godini pokazuju da bi uloga koju imaju morske luke u regionu Zapadnog Balkana, posebno u Albaniji i Crnoj Gori, mogla biti sve veća.

Na primer, mediji navode da je u luci Drač, u Albaniji, zaplenjeno 143 kilograma kokaina u aprilu 2021. i 119 kilograma u decembru 2021. U luci Tivat, Crna Gora, zaplenjeno je 1,4 tone kokaina, avgusta 2021. godine, a zaplena 500 kilograma prijavljena je u januaru 2022. godine.

Kosovo je zaplenilo pošiljku od 400 kilograma kokaina u maju 2021. nakon što je prokrijumčarena kroz albansku luku Drač.