Gardijan: Velika Britanija smanjuje budžet za suprotstavljanje „ruskoj pretnji na Zapadnom Balkanu“

Kabinet britanskog premijera Kira Starmera smanjio je za 40 procenata budžet za suprotstavljanje „ruskoj pretnji na Zapadnom Balkanu“, pa će u sledećoj godinu, u svrhu borbe protiv dezinformacija i sajber napada i za jačanje demokratije, umesto 40 miliona biti potrošeno 24 miliona funti, piše londonski Gardijan.

Starmerovo smanjenje pomoći inostranstvu dovelo je do smanjenja sredstava za suprotstavljanje ruskoj agresiji i dezinformacijama u Evropi, koji je premijer opisao kao vitalan za nacionalnu bezbednost Velike Britanije. 

Britanska sredstva posvećena jačanju Zapadnog Balkana, gde je Rusija optužena za sejanje podela i stvaranje destabilizacije, smanjena su sa 40 miliona funti prošle godine na 24 miliona funti za period 2025-26. godine, navodi Gardijan.

Starmer je nedavno opisao region Zapadnog Balkana, koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, kao „evropsko iskušenje – mesto gde se bezbednost našeg kontinenta stavlja na probu“.

Prošlogodišnja sredstva iz Fonda za bezbednost u regionu (ISF) delimično su korišćena za suzbijanje i reagovanje na zlonamerne sajber napade u regionu i za jačanje demokratskih institucija i nezavisnih medija.

Smanjenje finansiranja vlade Velike Britanije je, po svoj prilici, posledica Starmerove politike smanjenja zvanične razvojne pomoći za zemlje sa niskim i srednjim prihodima. Iznos te pomoći posvećen Zapadnom Balkanu smanjen je sa 31,91 miliona funti u periodu 2024-25. na 17 miliona funti za period 2025-26.

Predsednica Odbora za spoljne poslove i bivša ministarka spoljnih poslova u senci u Starmerovom timu pre opštih izbora Emili Tornberi tvrdi da je Zapadni Balkan prva linija fronta protiv Rusije.

„Posetila sam Zapadni Balkan ranije ovog meseca. Sasvim je jasno da su na prvoj liniji borbe protiv ruskih dezinformacija i mešanja, i veoma sam ponosna na rad koji Velika Britanija radi da ih podrži u toj borbi - za njihovu bezbednost i bezbednost cele Evrope. Potrebno je više rada da se podrže nezavisni mediji, a ne manje. Ljudi su željni da saznaju istinu i veoma je teško pronaći je“, rekla je Tornberi.

Izvršna direktorka nevladine organizacije „Protekšn Aproučiz“, koja na Zapadnom Balkanu radi na sprečavanju nasilja zasnovanog na identitetu, Kejt Ferguson navela je da Velika Britanija ima dobar ugled u regionu i da ga sada ne treba potkopavati.

„Strategija nacionalne bezbednosti s pravom prepoznaje da smo u periodu intenziviranja strateške konkurencije za pravila i upravljanje našim svetom; u Evropi to vidimo dok Rusija diverzifikuje svoje napore da potkopa naš demokratski konsenzus“, rekla je Ferguson.

Vođa tima za politiku u nevladinoj organizaciji „Sejfervorld“, koja vodi programe na Zapadnom Balkanu, Šelag Dejli kazala je da smanjenja izgledaju kao deo poteza vlade Velike Britanije da umanji prioritet sprečavanja sukoba.

„Ovo odražava ono što vidimo kao širi trend u potrošnji britanske pomoći. Čini se da je reč o umanjenju prioriteta u radu na sprečavanju sukoba i izgradnji mira, čak i kada su sukobi porasli na globalnom nivou, društva su postala podeljenija, a osnovne slobode se ograničavaju. Ne deluje koherentno, pa ni strateški jasno, ako se odustaje od programa koji imaju za cilj rešavanje uzroka sukoba i nestabilnosti u vreme kada su rizici po globalnu bezbednost toliko visoki“, rekla je Dejli.