Gerapetritis: Proširenje na Zapadni Balkan ponovo glavni evropski prioritet

Grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis je poručio da će pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji biti ključni prioritet tokom grčkog predsedavanja Savetu Evropske unije u drugoj polovini 2027. godine, prenosi Helas džurnal.

„Integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju je visoko na dnevnom redu predstojećeg grčkog predsedavanja Savetu Evropske unije tokom druge polovine 2027. godine i mi ćemo vredno raditi na postizanju opipljivih rezultata do kraja našeg mandata“, kazao je Gerapretritis nakon razgovora sa ministrom spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedinom Konakovićem u Sarajevu.

Gerapetritis je podsetio da je potpisivanje Delfijske deklaracije prošlog aprila bio veoma simboličan čin i jasna poruka da se kurs ka članstvu u EU zaista ne može preokrenuti. 

„Vreme je da zemlje regiona ispune priliku i u potpunosti iskoriste svoj potencijal kao područja mira i prosperiteta, kao i regiona od posebnog značaja za bezbednost Evrope“, rekao je.

Dodao je da je postizanje tog cilja neraskidivo povezano sa napretkom regiona ka članstvu u EU.

Napomenuo je da Grčka, kao najstarija država članica EU u regionu, dosledno podržava evropsku perspektivu Zapadnog Balkana od Solunske agende iz 2003. godine. 

„Proširenje EU mora povratiti svoj zamah i kredibilitet. Proces proširenja je ponovo postao glavni evropski prioritet, a to je u interesu i Zapadnog Balkana i same Evrope“, rekao je Gerapetritis, prenosi Helas džurnal.

Podvukao je da se pristupanje procenjuje na osnovu uslovljenosti i individualnih zasluga. 

„Put ka članstvu zahteva ispunjavanje svih neophodnih kriterijuma u skladu sa pravnim tekovinama EU, vladavinom prava, međunarodnim pravom i dobrosusedskim odnosima. Međutim, ne smemo zaboraviti da je proširenje i politički proces, koji treba olakšati političkim sredstvima“, naveo je šef grčke diplomatije.

Govoreći posebno o Bosni i Hercegovini, opisao je pristupanje EU kao jedan od centralnih političkih ciljeva te zemlje. 

„Narod Bosne i Hercegovine bolje od bilo koga zna posledice koje mogu nastati kada nacionalizam, revizionizam i ekstremistički glasovi prevladaju na Balkanu, to je nešto što moramo sprečiti i izbeći“, rekao je.

Gerapetritis je priznao istorijske rane regiona, ali je naglasio važnost izgradnje na zajedničkim vezama, zajedničkim vrednostima i međusobnom razumevanju među narodima Balkana uprkos njihovim razlikama. 

Takođe je istakao značajan geopolitički značaj regiona, napominjući da se nalazi na raskrsnici između Centralne Evrope i Istočnog Mediterana. 

„Značaj ovog strateškog položaja je još očigledniji u današnjem međunarodnom okruženju, koje karakteriše neizvesnost, nestabilnost, nepredvidivost i opadanje poverenja u međunarodne institucije“, kazao je.

Grčki ministar je ponovo potvrdio spremnost Grčke da pruži Bosni i Hercegovini svaku tehničku pomoć potrebnu na njenom putu ka članstvu u EU.

Što se tiče regionalnog razvoja, naglasio je važnost saradnje u okviru Saveta za regionalnu saradnju, sa sedištem u Sarajevu i napomenuo da proces saradnje Jugoistočne Evrope nudi dodatne mogućnosti za jačanje regionalne koordinacije i saradnje.

Što se tiče bilateralnih odnosa, Gerapetritis je istakao da su Grčka i Bosna i Hercegovina među retkim zemljama u regionu bez otvorenih bilateralnih sporova, što diskusije između njih čini posebno lakim.

Dva ministra su potvrdila odlično stanje bilateralnih odnosa i složili se da ojačaju saradnju u oblastima ekonomije, trgovine, investicija, energetske otpornosti i diverzifikacije. Takođe su istražili mogućnosti za produbljivanje saradnje u sektorima sa snažnim potencijalom rasta, uključujući turizam, kulturu i obrazovanje.

Naglašavajući važnost transportnih veza u podršci ovim sektorima, Gerapetritis je najavio da će se direktni redovni letovi između Atine i Sarajeva nastaviti od oktobra.