Gerapetritis: Ulazak Srbije u EU predstavlja geopolitičku neminovnost

Grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis izjavio je da Atina podržava dijalog Beograda i Prištine, koji se odvija uz posredovanje Evropske unije, ističući da je Grčka jedna od pet zemlja EU koje ne priznaju Kosovo. Prema njegovim rečima, ulazak Srbije, najveće zemlje Zapadnog Balkana, u Evropsku uniju predstavlja geopolitičku neminovnost.

Gerapetris je, u intervjuu za Politiku, rekao da je njegova težnja, kao ministra spoljnih poslova, uoči grčkog predsedavanja Savetom Evropske unije u drugoj polovini 2027. godine, da dočeka jednog ili više partnera sa Zapadnog Balkana u evropskoj porodici.

„Već sam razgovarao sa svojim kolegama i prijateljima o načinima na koje bi Grčka mogla suštinski da doprinese njihovom evropskom putu – bilo da je reč o osnovnim pitanjima demokratije i vladavine prava ili o povezanosti u svim oblastima (saobraćaju, energetici, podacima), kao i o suzbijanju protivzakonitih migracija.  U tom okviru, podsećam da su Grčka i Srbija u septembru 2025. godine potpisale Sporazum o saradnji za ubrzanje pristupnog puta Srbije ka EU, koji predviđa pružanje stručnog znanja naše zemlje u vezi s pravnim tekovinama Unije“, rekao je šef grčke diplomatije koji je juče u Beogradu razgovarao sa predsednikom, premijerom i ministrom spoljnih poslova Srbije.

On je istakao da će se postupak koji se zasniva na načelu sopstvenih učinaka nastaviti, ali, kako je rekao, dužni su da mu pristupe na širi ideološki i istorijski način, kako bi se shvatila vrednost ulaska Zapadnog Balkana u EU. 

„Stav Grčke je potpuno jasan. Kao što sam ranije naveo, ulazak Srbije, najveće zemlje Zapadnog Balkana, u Evropsku uniju predstavlja geopolitičku neminovnost. Moja poseta Beogradu, prvoj zemlji koju posećujem u okviru svog obilaska ovog područja, pruža mi priliku da ponovo iskažem punu podršku Grčke evropskom putu Srbije. Dužni smo da priznamo napore koje ste uložili i da na delu doprinesemo obnovljenom zamahu pristupnog puta vaše zemlje. Istovremeno, pozivamo zemlju da učini još više radi potpunog usklađivanja s evropskim pravnim tekovinama, šaljući time veoma snažnu i pozitivnu poruku srpskom narodu u vezi sa njegovom evropskom vizijom“, rekao je Gerapetritis.

Ocenio je da će ubrzavanjem promena unutar zemlje, Srbija ubrzati i postupke koji će je približiti Evropi i naglasio da Grčka stoji uz Srbiju i predstavlja joj podršku u nepokolebljivom koračanju ka Evropskoj uniji. 

Prema njegovim rečima, Grčka sa Srbijom sarađuje vođena principima međunarodnog prava u načelima Povelje Ujedinjenih nacija. 

„Grčka je članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Naša privrženost međunarodnom pravu i osnovnim načelima Povelje Ujedinjenih nacija jeste naš putokaz. I rukovođeni tim načelima, sarađujemo sa Srbijom. Moramo naglasiti da je Grčka jedna od pet država članica Evropske unije koje ne priznaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Podržavamo dijalog između Beograda i Prištine, koji se odvija uz posredovanje EU, uz postojanu grčku politiku za evropsko uključivanje Zapadnog Balkana“, rekao je šef grčke diplomatije. 

Istakao je da Grčka i Srbija održavaju ugotrajne istorijske, kulturne i verske veze, iskovane kroz vreme i da su dva naroda povezana izvanrednim sponama prijateljstva i uzajamne podrške.

Dodao je da je zajednički put dobio strateško obeležje, Zajedničkom deklaracijom potpisanom u Atini u decembru 2019. godine, u okviru Visokog saveta za saradnju između Grčke i Srbije.

„Istovremeno, naglašavamo našu volju za neprestanim negovanjem, daljim širenjem i produbljivanjem naše saradnje. Sporazum o razumevanju za saradnju između Grčke i Srbije, koji smo potpisali s mojim kolegom, dragim prijateljem Markom Đurićem u decembru 2024. godine u Atini, upravo je pokazatelj ove obostrane volje na svim poljima“, rekao je Gerapetritis. 

Posebno je pomenuo privredne i trgovinske odnose, na čijem daljem razvoju se radi i čestitao Srbiji na priređivanju izuzetno značajne Međunarodne izložbe Ekspo 2027, koja će se održati prvi put u jugoistočnoj Evropi.

 „To je kandidatura koju je Atina svesrdno podržala, spremni smo da pomognemo na bilo koji način koji se od nas zatraži, te vam od srca želimo mnogo uspeha“, rekao je grški ministar.

Naveo je da se saradnja Grčke i Srbije širi na energetsku bezbednost i razgranavanje izvora energije i da Grčka predstavlja glavnu južnu energetsku kapiju i čvorište za snabdevanje Zapadnog Balkana i šire jugoistočne Evrope, doprinoseći raznolikosti izvora snabdevanja energijom zemalja šireg područja, uključujući i Srbiju, kao i smanjenju zavisnosti od pojedinačnih dobavljača.

„Uloga Srbije je podjednako ključna u povezivanju energetskih sistema našeg područja sa srednjom i severnom Evropom, na pravcu jug–sever. Politike energetskog razgranavanja Srbije pružaju priliku da se stvori čvrsta osnova za snažniju saradnju u oblasti prirodnog gasa s Grčkom, naročito putem gasnih povezivanja s Bugarskom i Severnom Makedonijom“, rekao je Gerapetritis.

Prema njegovim rečima, saradnja bi mogla da se proširi i dalje od prirodnog gasa, kako bi obuhvatila obnovljive izvore energije, spajanje tržišta električne energije i tehnologije okrenute ka budućnosti, poput vodonika. 

„Saradnja naših zemalja u oblasti energetike, na bilateralnom i regionalnom nivou, nalazi se na svojoj najvišoj tački, što dokazuje i četvorni susret ministara energetike, zvaničnika i operatora energetskih sistema iz Srbije, Grčke, Severne Makedonije i Bugarske, koji je održan u Atini 15. maja“, rekao je Gerapetritis.

Istakao je da se Grčka nalazi na raskršću tri kontinenta i da od drevnih vremena služi kao tačka spajanja kultura i civilizacija, kao i da je u potpunosti posvećena očuvanju međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, te da je razvila doslednu spoljnopolitičku strategiju, čija je osnovna diplomatska krilatica izgradnja mostova.

Prema njegovim rečima, Grčka na Bliskom istoku održava strateški odnos s Izraelom, a istovremeno, ima veoma bliske veze s arapskim svetom.

„Grčka nije samo njihova kapija ka Evropi već, što je najvažnije, njihov najpouzdaniji saveznik u širem području. S druge strane, nismo bežali od odgovornosti: predvodimo poduhvat 'Aspides' za slobodu plovidbe kroz Crveno more. Preduzeli smo niz inicijativa kako bismo ukazali na značaj Grčke kao veoma iskrenog sagovornika, ali i kao vodeće sile u ovom području. Primera radi, nedavno usvojena Deklaracija iz Delfa odražava našu posvećenost evropskom putu i daje novi podstrek i viziju narodima Zapadnog Balkana. Uzdigli smo Grčku u energetsko čvorište u jugoistočnoj Evropi i trenutno radimo ne samo na energetskom povezivanju, već i na povezivanju trgovine, podataka, ljudi i komunikacija“, rekao je Gerapetritis. 

Dodao je da smatra da Grčka, kao izabrana članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u ovom nemirnom vremenu, ima ogromnu priliku da zapravo dodatno uveća svoj diplomatski otisak kao stub mira i stabilnosti na ovom području.

„Trenutna geopolitička nestabilnost u našem širem području očigledno je razlog za dodatnu zabrinutost u pogledu mogućeg povećanja priliva migranata. Ipak, moramo imati na umu da su nezakonite migracije evropski, kao i međunarodni izazov, te se njima ne može upravljati isključivo na nivou jedne zemlje. Grčka se bavi ovim pitanjem sprovodeći pravednu politiku, uz strogo poštovanje domaćeg prava i prava EU, ali treba da bude jasno da pravedna politika ne znači otvorene granice ili nepostojanje granica. U tu svrhu, Grčka radi na smanjenju priliva iz Libije podstičući saradnju s oba dela te zemlje“, rekao je Gerapetritis.