Hajdari: Učestalost upotrebe kokaina u Albaniji 41 odsto, mladi rano probaju drogu

Analitičarka javnih politika u Centru „Građanski otpor” iz Tirane Ritvana Hajdari izjavila je da je učestalost upotrebe kokaina u Albaniji 41 odsto, dok je na Zapadnom Balkanu procenat skoro dvostruko manji - 21 odsto. Ona je napomenula da posebno zabrinjava što mladi u Albaniji veoma rano probaju drogu.

„Upotreba psihoaktivnih supstanci u Albaniji je fenomen koji počinje veoma rano u životu adolescenata i u porastu je. U izveštaju 'Zdravlje i ponašanje dece školskog uzrasta' navodi se da je sedam odsto petnaestogodišnjaka barem jednom probalo kanabis. Takođe, pet odsto učenika je prijavilo da su ga koristili u poslednjih 20 dana. Ova statistika jasno pokazuje činjenicu da upotreba droga kod mladih počinje izuzetno rano”, kazala je Hajdari za Kosovo onlajn.

Dodaje da je na osnovu evropskog istraživanja o drogama, objavljeno da u Albaniji postoji veoma visoka učestalost upotrebe kokaina - 41 odsto, čime je ostavila iza sebe Zapadni Balkan sa 21 procentom i Evropsku uniju sa 29 odsto.

„Što se tiče najčešće korišćene psihoaktivne supstance u našoj zemlji, to je kanabis sa 56 odsto udela. Veoma alarmantan podatak je upotreba psihoaktivnih supstanci u društvu. Korišćenje u školskim prostorijama dostiže 17 odsto, a na radnim mestima 11 odsto. Govorimo o okruženjima koja bi trebalo da budu što bezbednija i ispravnija i to jasno pokazuje da je pristup ovim supstancama lakši, da su veoma dostupne. Podaci policije za mlade i adolescente, pokazuju da su petnaestogodišnjaci sve više uključeni u krivična dela vezana za psihoaktivne supstance. Statistika za 2020. godinu za starosnu grupu od 15 do 17 godina govori o 75 takvih slučajeva, dok je 2025. taj broj bio 147. Za starosnu grupu od 18 do 29 godina prošle godine taj broj je dostigao 1.797 slučajeva“, rekla je Hajdari.

Ona napominje da je radoznalost prvi razlog zbog kojeg mladi počinju da koriste droge, posebno tinejdžeri.

„Možda to ima veze sa društvenom grupom kojoj pripadaju i žele da budu uključeni u nju i da se osećaju prihvaćeno. Upotreba droga može početi i ako sami emigriraju ili ako njihovi roditelji emigriraju. To može biti uzrokovano socijalnom izolacijom ili nedostatkom nade u budućnost. Postoji mnogo drugih faktora. Naša zemlja nema odgovarajuće preventivne strukture za otkrivanje tih mladih ljudi koji mogu imati tendenciju da istraživanje droga pretvore u zavisnost. Jedino što se nudi je lečenje metadonom, supstancom koja se zapravo koristi kada se zavisnost od droga konsoliduje. Možda postoje slučajevi gde je ovo lečenje uspešno, ali se vrlo često dešava da se ove osobe vrate zavisnosti od droga, ako ne pronađu podršku u zajednici, ako nemaju pravi prostor za sebe i ne uspeju se integrišu u okruženje u kojem žive“, objasnila je Hajdari.

Preporučila je da javne politike treba da se fokusiraju na sprečavanje slučajeva zloupotreba droga i rehabilitaciju mladih, dok bi škole trebalo da imaju funkcionalnije sisteme. 

„Psiho-socijalne službe bi trebalo da budu aktivnije, bliže mladima, jer je ovo problem koji je podeljen na nekoliko karika. Počinje u porodici, zatim ako porodica ne može da se nosi sa tim, uzimajući u obzir kulturni nivo roditelja i druge uslove u kojima se mogu naći, odgovornost prelazi na školu, a potom se okrećemo relevantnim javnim institucijama. Pored dobrog funkcionisanja školskih struktura, potrebno nam je funkcionisanje centara zajednice. Ovi centri bi trebalo da budu bliži mladima. Bio bi pravedan predlog da država osnuje multifunkcionalni stambeni rehabilitacioni centar, i da pokrije sve troškove i sprovede sve vrste tretmana koji bi mladima bili potrebni, od prve faze, koja je prevencija, do trenutka kada je zavisnost od droga veoma jaka”, zaključila je Hajdari.