Italijanski centri u Albaniji za smeštaj migranata gotovo prazni

Godinu dana nakon što je Italija otvorila migrantske centre u Albaniji, predviđene za osobe koje su zaustavljene na moru, ti pravno osporavani objekti gotovo su prazni, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Neke nevladine organizacije su kritikovale uslove života u centrima, dok su italijanski sudovi blokirali nekoliko pokušaja deportacije migranata u Albaniju.

Ali, dok Evropska unija razmatra mogućnost stvaranja „centara za povratak“, italijanska krajnje desničarska vlada je obećala da će slati migrante u centre u inostranstvu, u Albaniju. 16. oktobra 2024. godine, otvorena su dva centra u luci Šenđin i u Đadri, na severu Albanije. Njima upravlja Italija.

Istog dana, desetine kamera su snimile dolazak prvog broda italijanske mornarice sa 16 muškaraca iz Egipta i Bangladeša, zadržanih na moru dok su pokušavali da stignu do EU.

Njihov identitet je prvobitno proveren u luci. Zatim su odvedeni u centar u Đadri, gde su mogli da sačekaju obradu svog zahteva za azil, ako ga podnesu.

Ali četvorica muškaraca su ubrzo identifikovana kao „ranjivi“ i vraćena u Italiju.

U roku od dva dana, još 12 je vraćeno nakon što je italijanski sud presudio protiv njihovog pritvaranja.

Sud je naveo neslaganja oko liste „sigurnih“ zemalja porekla italijanske vlade, koja uključuje zemlje koje ne ispunjavaju evropske pravne kriterijume.

Godinu dana kasnije, italijanske sudije su više puta odbijale deportacije, usporavajući planove za smeštaj do 3.000 migranata u centre.

Prema rečima pravnog stručnjaka Đanfranka Skjavonea, izveštaj italijanskih nevladinih organizacija otkrio je da je ukupno 132 osobe poslato u centre u Albaniji.

Od njih je samo 32 repatrirano, iako se ne zna sa sigurnošću koliko ih je vraćeno u Italiju, a koliko u druge zemlje.

Takođe je teško dobiti zvaničnu potvrdu o detaljima programa i uslovima u centrima – albanske vlasti su uputile pitanja AFP-a italijanskim vlastima, koje nisu dale odgovore na konkretna pitanja o programu.

„Situacija je veoma zabrinjavajuća zbog ekstremnih poteškoća koje pritvorenici imaju u ostvarivanju svojih osnovnih prava uopšte“, rekao je Skjavone.

Prema izveštaju grupe nevladinih organizacija, najmanje devet osoba je pokušalo samoubistvo dok su bile u centrima, a zabeležen je i 21 slučaj samopovređivanja.

Usred tekućih pravnih bitaka, Italija planira da koristi ove centre kao objekte za pritvor ljudi koji čekaju deportaciju, nakon što su italijanske vlasti već proglasile migrante „ilegalnim“.

Skjavone je rekla da će ovaj napor verovatno blokirati i evropski sudovi.

„Ne postoji odredba koja dozvoljava da se administrativni pritvor stranaca koji čekaju deportaciju iz Italije sprovede u zemlji koja nije članica EU“, rekla je ona.

Ali to bi se moglo promeniti u roku od nekoliko meseci ako se odobri „regulativa o povratku“, o kojoj se trenutno raspravlja u Evropskom parlamentu. Ovaj pravni okvir bi otvorio put stvaranju centara za migrante van granica EU.

Od svog izbora 2022. godine, italijanska premijerka Đorđa Meloni je borbu protiv ilegalnih migracija učinila jednim od glavnih prioriteta svoje vlade.

Legalizacija onoga što se opisuje kao Melonijin eksperiment bila bi velika politička pobeda za njenu krajnje desničarsku stranku, Braća Italije.

Ali Filipo Furi, iz nevladine organizacije ARCI, rekao je da se nada da će EU preispitati ovaj pristup i smatrati ga „nezakonitim i ekonomski neodrživim“.

U međuvremenu, rizik za ljude koji migriraju je da će se ovaj italijanski eksperiment proširiti na druge zemlje, rekao je on.

Tokom posete Albaniji u maju, britanski premijer Kir Starmer izrazio je želju da stvori centre za povratak.

Ali njegov albanski kolega, Edi Rama, oklevao je oko pokretanja još jednog programa u svojoj zemlji, rekavši da je italijanskom modelu potrebno vreme da se testira.

„Ako uspe, može se ponoviti. Ali ne u Albaniji, već negde drugde u regionu“, rekao je Rama.