Izveštaj EK za Crnu Goru: Vlasti nisu pokazale posvećenost agendi EU

Vlada Crne Gore i Skupština nisu uspeli da pokažu u praksi angažovanje u pogledu reformske agende u vezi sa Evropskom unijom, ističe se u nacrtu izveštaja Evropske komisije koji je posvećen Crnoj Gori, prenosi RTCG.

"Polarizacija političkih tenzija i odsustvo angažmana između političkih partija i neuspeh u izgradnji konsenzusa o ključnim pitanjima od nacionalnog interesa nastavljeni su i doveli su do pada dve razdvojene vlade tokom glasanja o nepoverenju", navodi se u dokumentu u koji je Radio Slobodna Evropa imala uvid.

Dokument tek treba da usvoji kolegijum EK.

Spominje se da je sporazum za Srpskom pravoslavnom crkvom imao uticaja u političkoj atmosferi i da je izazvao rast tenzija.

Stručnjaci Evropske komisije navode da nije postignut napredak u pogledu sveobuhvatne reforme izbornog pravnog i institucionalnog okvira, uključujući preporuke Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODHIR) nakon posmatračke misije parlamentarnih izbora u Crnoj Gori održanih 2020. godine.

Navodi se i da su rad Skupštine obeležili bojkoti vladajuće većine i opozicije, promene vlade i smena dvojice predsednika Skupštine.

Paket proširenja zajedno sa odvojenim izveštajima za svaku zemlju koja je u procesu evropskih integracija, Evropska komisija će objaviti 12. oktobra.

Visoku ocenu Crna Gora u izveštaju ima po pitanju usklađivanja sa spoljnom politikom EU. Ističe se da je zemlja u potpunosti uskladila sve odluke EU, uključujući restriktivne mere EU nakon ničim izazvane agresije Rusije na Ukrajinu. Takođe se navodi da Crna Gora koordinira svoje stavove sa stavovima EU, uključujući Svetsku trgovinsku organizaciju, te održava dobru saradnju sa međunarodnim organizacijama.

Crna Gora generalno održava dobre bilateralne odnose sa drugim zemljama u procesu proširenja u regionu i sa susednim državama članicama EU, ocenuje se u izveštaju i navodi da se radi o kontinuiranoj saradnji. Međutim, poput izvještaja koji je posvećen Srbiji, i u crnogorskom dokumentu se naglašava da odnosi između ove dve zemlje "ostaju izazovni". Dodaje se takođe da obe strane signaliziraju veću spremnost za resetovanje odnosa i rad na rešavanju otvorenih pitanja.

U izvještaju se ocenjuje da je Crna Gora postigla samo ograničeni napredak u pravosudnom sistemu. 

"Sprovođenje ključnih reformi pravosuđa ostaje u zastoju", ocjenjuje se u izveštaju Evropske komisije.

U dokumentu koji je posvećen Crnoj Gori se spominje da su izvršena određena dugotrajna imenovanja sudija na visokom nivou, dok je nekoliko drugih, uključujući i Ustavni sud, još na čekanju. Stručnjaci Evropske komisije izražavaju zabrinutost zbog institucionalnog učinka i konsolidacije nezavisnih sudskih i tužilačkih veća.

U dokumentu se ocenjuje da je postignut samo ograničen napredak u borbi protiv korupcije, te da su prošlogodišnje preporuke Evropske komisije "samo delimično" ispunile vlasti u Podgorici. Istovremeno, ocenjuje se da je dodatno poboljšano stajne u prevenciji korupcije, posebno zbog, kako se smatra, pozitivnog trenda u radu Agencije za borbu protiv korupcije. U izveštaju Evropske komisije se upozorava da je potrebno učiniti više kako bi se osigurao integritet Agencije, nepristrasnost i odgovornost i kako bi se poboljšali njeni opipljivi rezultati i poverenje javnosti.

Crna Gora malo bolje stoji u polju borbe protiv organizovanog kriminala gde se kaže da je postigla "određeni napredak" u adresiranju preporuka iz prošle godine, posebno u pogledu efikasnosti krivičnih istraga. Ističe se u dokumentu da je vraćena puna upotreba specijalnih istražnih mera. U izveštaju se spominje da su uhapšene neke ključne ličnosti organizovanih kriminalnih grupa i postignut je još jedan rezultat u zapleni droge. Takođe se smatra da je u porastu broj pravosnažnih presuda u slučajevima organizovanog kriminala.

Međutim, stručnjaci Evropske komisije navode da je potrebno ojačati konkretne rezultate u sudskim odlukama o krijumčarenju duvana i pranju novca, korišćenju finansijskih istraga i kapacitetima za konfiskaciju prihoda stečenih kriminalom. Ali, zaključuju stručnjaci Evropske komisije, nedostatak delotvornog sudskog praćenja važnih starih slučajeva i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost.