Kalas u Sarajevu: EU je tu za BiH, ali vaši političari moraju da isporuče rezultate

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas doputovala je danas u Sarajevo. Kalas je poručila da je Bosna i Hercegovina do 2024. godine ostvarila dobar napredak na evropskom putu, ali da je u poslednje dve godine primetan zabrinjavajući zastoj u sprovođenju reformi, te navela da je i u interesu Evropske unije da zemlje Zapadnog Balkana postanu njene članice, prenosi Radio Sarajevo.

Kalas se u Sarajevu sastala sa članovima Predsedništva BiH, predsedavajućim Denisom Bećirovićem i Željkom Cvijanović.

Šefica evropske diplomatije je u Sarajevo stigla iz Ankare.

U intervjuu za Fenu, Kalas je, govoreći o tome da je BiH dobila zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa EU, ali da reforme i dalje sporo napreduju zbog političkih blokada, istakla da je EU spremna da pomogne BiH, ali da domaće vlasti moraju da sprovedu reforme koje su potrebne građanima, prosperitetu zemlje i njenom članstvu u EU.

„BiH je zaista uradila dobar posao u periodu do 2024. godine, sprovodeći reforme. U poslednje dve godine vidimo zastoj reformi, zbog čega smo veoma zabrinuti i zato sam ovde već treći put. I drugi evropski predstavnici pitaju se šta još možemo da učinimo kako bismo vam pomogli da sprovedete te reforme“, rekla je Kalas, prenosi Radio Sarajevo.

To su, kako je navela, reforme koje su potrebne građanima, prosperitetu zemlje, dobrobiti svih koji u njoj žive, a neophodne su i za pristupanje Evropskoj uniji.

Kalas je upozorila da BiH zbog političkih zastoja već gubi značajna sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

„Evropska unija je tu za vas, ali i vaši političari, odnosno vaša vlada, takođe moraju da isporuče rezultate. Uzmimo za primer ratifikaciju Plana rasta. To je plan namenjen građanima Bosne i Hercegovine. Već je izgubljeno 108 miliona evra, a sada postoji rizik da izgubite još 373 miliona evra“, rekla je Kalas.

Naglasila je da bi taj novac mogao da bude uložen u unapređenje infrastrukture i poboljšanje kvaliteta života građana.

Govoreći o tome kakav konkretan signal Evropska unija može da pošalje građanima zemalja kandidata kako bi pokazala da je evropska perspektiva stvarna, Kalas je rekla da je proces pristupanja uvek dvosmeran.

„S jedne strane, tu su reforme koje tražimo od zemalja kandidata. Predstoje vam i izbori i to je pitanje koje možete da postavite svim strankama koje učestvuju na izborima – da li sprovode te reforme. S druge strane, tu smo i mi i trudimo se da pomognemo vašoj zemlji koliko god možemo“, rekla je Kalas.

Na pitanje da li je proširenje na Zapadni Balkan danas više pitanje kredibiliteta Evropske unije ili evropske bezbednosti, Kalas je odgovorila da je proširenje oduvek bilo geopolitički proces.

„Ako pogledamo geopolitička kretanja u svetu, jasno je da smo jači kada smo zajedno. Proširenje donosi mir i stabilnost. To smo već videli. Zemlje koje su nekada bile u sukobu danas u okviru Evropske unije sarađuju. Jasno je da je to proces koji moramo da nastavimo“, objasnila je.

Dodala je da Evropska unija ne sme da izneveri svoje partnere, uključujući zemlje Zapadnog Balkana, i izrazila nadu da će proces proširenja biti ubrzan.

„Nadamo se da ćemo moći da napredujemo prilično brzo u procesu proširenja, pod uslovom da obe strane urade svoj deo posla – i zemlje Zapadnog Balkana i Evropska unija“, istakla je.

Komentarišući predloge Francuske i Nemačke o novom pristupu proširenju, koji predviđa postepeno uključivanje zemalja kandidata u pojedine politike EU, institucije i jedinstveno tržište pre punopravnog članstva, Kalas je rekla da različite ideje proizlaze iz činjenice da proces proširenja traje predugo.

„Želimo da buduće članice zaista rade zajedno sa nama, jer smo zajedno mnogo jači. Ali tačno je da svi žele pristup jedinstvenom tržištu. Istovremeno želimo da vidimo da te zemlje ispunjavaju ono što nazivamo osnovnim vrednostima – osnovne slobode, slobodu medija, slobodu okupljanja i principe vladavine prava, koji zapravo donose prosperitet tim zemljama“, izjavila je Kalas.

Naglasila je da pristup jedinstvenom tržištu i reforme moraju da idu ruku pod ruku.

Na pitanje da li je Evropska unija institucionalno, finansijski i politički spremna za novo proširenje, posebno ukoliko broj članica premaši 30, Kalas je ocenila da proširenje ne treba posmatrati kao proces u kojem su ili svi unutra ili svi van.

„Ako uzmemo za primer Crnu Goru ili Albaniju, to su veoma male zemlje i apsorpcioni kapacitet Evropske unije to može da podnese. Isto važi i za Bosnu i Hercegovinu, koja takođe nije velika zemlja. Mislim da svaku zemlju treba posmatrati pojedinačno i videti kako možemo da napredujemo“, rekla je.

Dodala je, međutim, da će Evropska unija sa većim brojem članica morati da ima efikasnije procese odlučivanja.

Govoreći o promenama u međunarodnom poretku, ratu u Ukrajini, promenama u transatlantskim odnosima i uticaju Rusije i Kine, Kalas je poručila da Evropska unija ne može da dozvoli da Zapadni Balkan još dugo ostane van Unije.

„Geopolitička situacija je takva da je Evropa, ako pogledate kartu, zapravo veoma mali kontinent. Imamo mnogo država, različitih kultura i jezika, ali smo svi veoma mali. Da bismo odgovorili na spoljne izazove, moramo da radimo zajedno“, rekla je Kalas.

Zaključila je da je i u interesu Evropske unije da zemlje Zapadnog Balkana postanu njene članice.

„Jasno je da je i u našem interesu da se zemlje Zapadnog Balkana pridruže Evropskoj uniji“, poručila je Kalas.