Košta u Sarajevu: U doba globalne nesigurnosti proširenje geostrateški interes EU

Predsednik Saveta Evropske unije Antonio Košta danas je u Sarajevu, na početku posete regionu, poručio da je u doba globalne neizvenosti i nesigurnosti proširenje geostrateški interes Unije.

Košta je najavio da će Samit EU-Zapadni Balkan u Tivtu biti „jasna demonstracija opredeljenosti EU za unapređenjem saradnje i napredovanjem u procesu proširenja“.

„Posetom partnerima na Zapadnom Balkanu šaljemo signal posvećenosti EU da postoji realna prilika pristupanja. Dokaz toga je početak rada na nacrtu sporazuma sa Crnom Gorom“, podvukao je Košta, na zajedničkoj pres konferenciji sa članovima Predsedništva BiH.

On je Bosni i Hercegovini poručio da mora da odlući hoće li da obavi sve što je potrebno kako bi delila istu budućnost u EU.

„Od naredne konkretne faze u otvaranju pristupnih pregovora deli vas još samo nekoliko koraka“, naglasio je Košta.

Pozvao je vlasti u BiH da usvoje dva preostala zakona koja se tiču pravosuđa, kao i da imenuju glavnog pregovarača i počnu da sprovode mere iz reformske agende, kako bi se oslobodila sredstva iz Instrumenta za reforme i rast.

„Sada je vreme da se fokusirate na vaš cilj i ubrzate reforme. Nemojte propustiti tu priliku da to osigurate. Bosna i Hercegovina je već izgubila 108 miliona eura, a dodatnih 373 miliona je u riziku u narednim mesecima“, upozorio je Košta.

Istakao je i da EU doprinosi prosperitetu BiH i bezbednosti preko misije Eufor-Althea, koja je ključni element posvećenosti EU bezbednoti zemlje.

„Kroz mirovnu misiju EU pruža podršku oružanim snagama BiH“, naglasio je Košta.

On je istakao da postepena integracija BiH u jedinstveno evropsko tržište može doneti koristi građanima i pre punopravnog članstva u EU.

To, kako je dodao, znači uključenje u jedinstveni roming prostor i jedinstvenog platnog prometa.

„Članstvo u EU je slobodan i suvereni izbor BiH. U ovo doba globalne geopolitičke nestabilnosti i nesigurnosti proširenje je geostrateški interes EU. To je investicija u mir i stabilnost našeg kontinenta“, podvukao je Košta.

On se osvrnuo i na izbor novog visokog predstavnika, rekavši da je, ako je budućnost BiH u EU, onda je važno da novi visoki predstavnik, kojeg treba imenovati Upravni odbor Veća za implementaciju mira, odražava opredjeljenje Bosne da ide putem pristupanja Uniji.

„BiH više nije gde je bila 1995. Mnogo je napredovala. Ako je budućnost zemlje u EU onda je važno da novi visoki predstavnik odražava opredeljenje za pristupajem Uniji“, naglasio je Košta.

Na zajedničkoj konferenciji za medije članovi Predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović izneo je optužbe na račun RS.

„Naglasio sam važnost misije EUFOR Althea. Cenimo saradnju i podršku EU, zemalja Unije i drugih saveznika, koji su pomogli da u 2025. godini zaustavimo opasan napad na ustavni poredak. BiH je ostvarila određene rezultate na putu ka EU, oni su odlučili dati status kandidata BiH, a 2024. godine su se otvorili pristupni pregovori“, rekao je on.

Bećirović je istakao da je BiH potpuno uskladila spoljnu i sigurnosnu politiku sa EU.

„Saradnja s EUROPOL-om je operativna, ali ipak bez obzira na rezultate dinamika puta ka EU nije na ozbiljnom nivou. Svedočimo opstrukcijama na evropskom putu. Rukovodstvo RS sluša direktive iz Moskve i blokira evropski put. Pokušavaju uskladiti svoju politiku s Moskvom, a ne Briselom. To nisu moje lične konstatacije, to su izveštaji EP, Evropske komisije. One su čak i oštrije u izveštajima, nego što sam ja danas govorio“, kritikovao je on.

Dodao je da je Evropska unija dominantan spoljnotrgovinski partner BiH i kompletnog Zapadnog Balkana.

„Ključni izazov za BiH ostaje deficit, ali je pozitivan visok nivo izvoza u EU, a sve se može pretvoriti u više investicija. U kreiranju Dejtonskog mirovnog sporazuma veliku ulogu je imala međunarodna zajednica. Bez visokog predstavnika se ne bi mogle rešiti blokade i opstrukcije, zbog mogućnosti etničkog veta. Rukovodstvo RS ne krije šta su njihovi ciljevi, oni žele da podrivaju ključne elemente Dejtonskog mirovnog sporazuma i preduslove za secesiju. Oni su potpisali lobističke ugovore gde su ovi ciljevi eksplicitno navedeni. To sve preti da vrati BiH u 90-godine. Slabljenjem uloge OHR-a se zbog toga ne sme dozvoliti. To bi mogao biti početak opasne destabilizacije sa nesagledivim posljedicama. Zbog toga imenovanje novog predstavnika mora biti doneto kroz PIC i ne treba smanjivati njegovu ulogu”, poručio je Bećirović.

Članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović je kazala da je Košta prijatelj svih naroda u BiH.

„S njim je uvek zadovoljstvo razgovarati. Ispravka, mi nismo razgovarali o putu u Nato, kako je rekao Bećirović. Mi smo razgovarali o putu u EU. Nismo razgovarali ni o PIC-u. Mi imamo tri člana Predsedništva BiH i s obzirom da ja predstavljam RS, podržavam da se stane u kraj kancelariji visokog predstavnika, treba zabraniti da neimenovani stranci donose odluke”, istakla je Cvijanović.

Ona je naglasila da visoki predstavnik ne predstavlja garanciju opstanka, nego su to konstitutivni narodi i institucije.

„Podržavamo američki predlog nakon godina bespravnog ponašanja. Ne pretendujemo da bilo šta prepišemo sebi. Mi smatramo da se OHR treba zatvoriti odmah, razumemo da je ovo izlazna varijanta sada. To se ne poklapa ni sa evropskim putem ni sa suverenitetom. Mi samostalno trebamo da donosimo odluke. Smatram da smo dobri partneri i kada ne isporučimo sve što se od nas traži”, kazala je Cvijanović.

Bećirović je dodao da članovi Predsedništva BiH ne predstavljaju entitete.

„Oni predstavljaju državu BiH, jer država nije zbir dva entiteta, država je postojala bez entiteta, a može i postojati bez entiteta”, naglasio je on na šta mu je Cvijanovićeva rekla da BiH neće biti bez entiteta.

Dolaskom u Sarajevo, Košta je započeo posetu Zapadnom Balkanu, tokom koje će posetiti i Tiranu, Skoplje, Prištinu i Beograd, a nakon toga će u Tivtu kopredsedavati Samitom EU - Zapadni Balkan čija je centralna tema „Zajednički prosperitet i stabilnost EU i Zapadnog Balkana“.