Kržalovski: "Balanser" trebalo ukinuti i ranije

Analitičar iz Skoplja i direktor Makedonskog centra za međunarodnu saradnju Aleksandar Kržalovski poručio je za Kosovo onlajn da je Ustavni sud i ranije trebalo da ukine "balanser" budući da treba voditi računa o pravičnoj zastupljenosti, ali ona ne bi trebalo da bude primarni kriterijum za zapošljavanje u javnim ustanovama.

Na pitanje šta odluka Ustavnog suda Severne Makedonije o ukidanju "balansera" znači za obimnu javnu administraciju u Severnoj Makedoniji, Kržalovski kaže da bi svakako trebalo voditi računa o pravičnoj zastupljenosti u državnim ustanovama. 

"To su verovatno dva različita pitanja. Naravno, mislim da je administracija obimna i da bi trebalo da se smanji, ali pitanje je kako to uraditi i da li ima veze sa "balanserom". Po meni je to trebalo da se desi ranije i pitanje je bilo da li je to uopšte bilo potrebno. Istina je da treba voditi računa o pravičnoj zastupljenosti, posebno pri zapošljavanju u javnim institucijama, ali to ne bi trebalo da bude primarni kriterijum kao što je to bilo prema "balanseru". Treba da se vidi sada, kada je već ukinuto, kakvi su bili efekti. Posle svih tih godina, može se proceniti da li je postignuta fer zastupljenost i po koju cenu, da li institucije funkcionišu ili su zaposleni ljudi koji nisu kompetentni za svoje poslove, što je trebalo da bude primarni kriterijum", ističe Kržalovski.

Prema njegovom mišljenju, primarna je jednakost svih građana u zapošljavanju.

"Ako se osvrnemo unazad, pa čak i na DUI, koja je na dvadesetogodišnjicu Ramkovnog sporazuma proglasila ispunjenje Ohridskog Ramkovnog sporazuma, uključujući pravičnu zastupljenost posebno Albanaca, to sada ne bi trebalo da izaziva neke velike reakcije. Stvari su uglavnom stavljene na normalan kolosek da je jednakost svih građana u zapošljavanju primarna. Dakle, ako smo već u velikoj meri postigli fer zastupljenost, sada je na redu da svi ravnopravno konkurišu za sva radna mesta", naglašava analitičar.

Na pitanje ko je do sada bio zaštićen tim zakonom i da li će biti nezadovoljnih, Kržalovski kaže da je poenta bila da se posle i samim Ramkovnim sporazumom postigne ta pravična zastupljenost, odnosno adekvatna reprezentativnost svih etničkih zajednica u javnoj upravi.

"Ima takvih primera i u drugim zemljama, na primer u Severnoj Irskoj sa kojom sarađujemo dosta dugo, postoji takav koncept pozitivne diskriminacije, ali je sekundaran, nije primaran kao kod nas. Na primer, njihova očekivanja su da će ravnopravnost katolika i protestanata u policiji u Severnoj Irskoj biti postignuta nakon 33 i 35 godina od potpisivanja njihovog 'Ramkovnog sporazuma', Belfastskog sporazuma Velikog petka 1998. godine. On je potpisan samo tri godine pre našeg. Dakle, za njih je to dugotrajan proces, jer moraju da obezbede da su oni koji će biti zaposleni sposobni za taj posao, a ne da se zaposle samo zato što su katolici. Dozvoljeno je da to bude postepeno i da se ne radi odjednom i remeti funkcionisanje sistema i institucija", zaključio je analitičar.