Mandić: Skupštinska većina predala predlog rezolucije o Jasenovcu

Predsednik parlamenta Crne Gore Andrija Mandić rekao je na sednici Skupštine da je većina predala predlog rezolucije o Jasenovcu za koju je, kako je naveo, glasalo 43 poslanika.

"U skupštinsku proceduru predali smo predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu, uz 43 potpisa podrške poslanika iz parlamentarne većine. Imamo čvrsto uveravanje još nekoliko poslanika da će podržati i to je ono što moram da obavestim javnost jer je to važna i značajna stvar za ovaj Parlament koji se ranije određivao prema nekim drugim dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije tako da nam je ovo veoma važno", kazao je Mandić. 

Ranije danas, skupštinska većina razgovarala je o podnošenju te rezolucije.

Na tom sastanku, deo učesnika, prema saznanjima RTCG, smatrao je da rezoluciju treba predložiti što pre, dok je drugi deo ukazao da to treba da bude urađeno nakon što bude izvesno dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije vezano za pregovore o pridruživanju u oblasti vladavine prava.

Rezoluciju o Jasenovcu najavio je nedavno predsednik Skupštine Andrija Mandić, a premijer Milojko Spajić je rekao da je spreman da se ta rezolucija podrži. U međuvremenu Hrvatska je uputila protestnu notu zbog najave da će ta rezolucija biti predložena. 

Vlada Crne Gore izjasniće se naredne sedmice u UN o rezoluciji o Srebrenici koju su predložile Nemačka i Ruanda.

Šta piše u rezoluciji o Jasenovcu

Kako je prenela RTCG, predlog, koji su potpisala 43 poslanika Skupštine Crne Gore, sadrži šest članova:

U tekstu rezolucije se navodi da:

"Polazeći od najviših vrednosti ustavnog poretka i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava;

Uvereni da su znanje i svest građana o masovnim stradanjima preduslov za borbu demokratskog sveta protiv totalitarnih ideja i sličnih projekata, progona na etničkoj i verskoj osnovi, kao i kršenja ljudskih prava;

Imajući u vidu da je, prema nepobitnim dokazima osnovan koncentracioni logor smrti u Jasenovcu u kom su u periodu od 1941.-1945. godine, mučeni i ubijani Srbi, Jevreji, Romi, Hrvati kao i drugi narodi;

Jedinstveni u osudi svih zločina na tlu naše države i bivše Jugoslavije, u izražavanju pijeteta prema svim žrtvama tih zločina, kao i u saosećanju sa patnjama njihovih porodica;

Potvrđujući principijelan stav, zasnovan na domaćem i međunarodnom pravu, da odgovornost može biti isključivo individualna, kao i da nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački;

Snažno opredeljeni da učinimo sve kako se tragična stradanja ljudi, etničkih, verskih i drugih grupa nikada i nigde više ne bi ponovila;

Na osnovu člana 82 stav 1 tačka 3 i člana 91 stav 1 Ustava Crne Gore, Skupština Crne Gore donosi:

Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu

1. S dubokim saosećanjem prema žrtvama genocida u Jasenovcu tokom 1941.-1945. godine, uvažavajući da će 2025. godine biti osamdeseta godišnjica od ovog užasnog zločina, a prepoznajući da je 22. aprila 1945. godine logor smrti Jasenovac bio rasformiran i na taj dan poslednji preostali zatvorenici ubijeni, Skupština Crne Gore, vođena Poveljom Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida odlučuje da posveti posebnu pažnju komemoraciji i osudi zločine počinjene u tom logoru smrti;

2. Svesni istorijske važnosti Jasenovca kao mesta gde su živote izgubili nevini ljudi, Skupština Crne Gore odlučuje da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine.

3. Skupština Crne Gore osuđuje svako poricanje genocida u Jasenovcu i poziva na očuvanje sećanja na te tragične događaje kroz obrazovne programe i aktivnosti koje će sprečiti bilo kakav oblik revizionizma.

4. Kroz usvajanje ove rezolucije, Skupština Crne Gore obavezuje se da aktivno doprinosi očuvanju sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu i promoviše toleranciju, razumevanje i borbu protiv svih oblika mržnje i diskriminacije.

5. Podstiče se obeležavanje 22. aprila kao dana sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu koji je počinjen tokom 1941.-1945. godine i Skupština će svake godine slati delegaciju koja će učestvovati u programima komemoracije.

6. Skupština Crne Gore ohrabruje državne organe na svim nivoima, Predsednika Crne Gore, civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne strane, da obeležavaju 22. april, uključujući organizaciju posebnih događaja i aktivnosti u sećanje i čast žrtvama genocida u Jasenovcu koji je počinjen u periodu tokom 1941.-1945. godine."