Mojanoski: Erozija vrednosti i siromaštvo guraju makedonsku omladinu ka ekstremizmu

Univerzitetski profesor iz Skoplja Cane Mojanoski kaže da je obrazovni sistem u Severnoj Makedoniji, ali i drugim zemljama u regionu, pogođen erozijom vrednosti i za Kosovo onlajn ocenjuje da zajedno sa siromaštvom to doprinosi lakšem prihvatanju ektremističkih ideologija kod mladih.

“U Makedoniji oko 42 odsto stanovništva spada u grupu socijalnog rizika od siromaštva, 22 odsto obezbeđuje elementarne osnove za preživljavanje, a isto toliko populacije nema dovoljno sredstava ni za ogrev... Ako vidite da je obrazovni sistem, a posebno visokoškolski sistem, podložan posebnom obliku participacije i da ovako siromašna populacija teško može da omogući svojoj deci studije u Skoplju ili nekim drugim univerzitetskim centrima, možemo zaključiti da je siromaštvo jedan od faktora koji guraju mlade ka ekstremističkom ponašanju, ideologiji ili praksi”, navodi Mojanoski.

Objašnjava da se mladima lakše manipuliše i zato što među njima postoji visok osećaj nezadovoljstva i nepravde koji povećavaju i brojni drugi faktori.

Pozivajući se na istraživanje Oebsa o bezbednosti u Severnoj Makedoniji navodi da se najveći broj ispitanika oseća nesigurno zbog visokog stepena korupcije. Još jedan faktor, navodi, tiče se prirodnih katastrofa u regionu i Evropi kojih smo poslednjih meseci bili svedoci, a koje su, kako kaže, rezultat nedoslednosti.

“Sve je to rezultat nedostataka obrazovnog sistema, nedovoljne utemeljenosti znanja i odgovornosti ljudi koji imaju kvalifikovano znanje. I sve to utiču na pojedince i onda se njima lakše manipuliše da prihvate određene radikalne oblike ponašanja”, kaže profesor.

Ističe da analize dostupne javnosti pokazuju da je u protekloj deceniji skoro 900 osoba iz regiona identifikovano da podržavaju ili pripadaju grupi radikalnih ekstremista. Od toga je oko 200 njih imalo manje od 18 godina.

“To je jedan od pokazatelja da su radikalni koncepti i pristupi u tumačenju sveta prihvatljivi za mlade, jer su često prepušteni sami sebi usled loše ekonomske situacije, razorene porodice koja ne može da se posveti dovoljno obrazovnom procesu, dok je škola manje-više orijentisana na zadovoljenje potreba obaveznog obrazovanja, ne brinući previše o kvalitetu znanja. Čitav obrazovni sistem, uključujući i visokoškolski sistem, snažno  je pogođen erozijom vrednosti zbog korupcije i koruptivnog ponašanja”, ocenjuje Mojanoski.

Dodaje da ovaj fenomen nije isključiv samo za Makedoniju, već da i na prostoru Zapadnog Balkana postoje zemlje koje u osnovi nisu uspele da se izbore sa korupcijom i siromaštvom i ne poklanjaju dovoljno pažnje obrazovnom sistemu i vrednostima koje treba da generiše.

Rešenje profesor vidi u uspostavljanju vladavine prava i postojanju pravne države. Ako nemate taj princip, dodaje, onda osećaj da ste obespravljeni i da nemate jednake mogućnosti u društvu povećava nezadovoljstvo.

“Jedan od osnovnih problema makedonskog društva, ako hoćete i na širem Balkanu, jeste to što građani ne veruju institucijama, ne veruju sistemu. A bez srećnog pojedinca nijedno društvo se ne može nadati svojoj budućnosti i ne može očekivati da ima građane koji će biti spremni da se žrtvuju i doprinesu izgradnji zajednice u kojoj se osećaju slobodno i ispunjeno”, zaključuje Mojanoski.