Radikalni islam na Balkanu - region uporište za regrutaciju ekstremista

Posle neuspelih terorističkih napada u Beču i u Minhenu, koje povezuju ektremisti sa Balkana, radikalizacija islama na ovim prostorima zabrinula je čitavu Evropu. Stručnjaci iz regiona za Kosovo onlajn ocenjuju da sam Balkan nije “popularna” meta ekstremista, ali da je godinama uporište regrutnih centara koji razaraju društvo. Ukazuju da radikalnom islamu često podležu čitave porodice i upozoravaju na novi trend - sve veću indoktrinaciju uglednih i bogatih ljudi.

Piše: Petar Rosić

Poslednji napad u koji je umešan terorista sa ovih prostora dogodio se u Minhenu početkom ovog meseca. Austrijski državljanin, 18-godišnjak poreklom iz BiH, ispalio je više hitaca u blizini izraelskog konzulata u Minhenu nakon čega ga je policija likvidirala.

Mesec dana ranije sprečen je i teroristički napad na koncertu Tejlor Svift u Beču. Albanac poreklom iz Severne Makedonije planirao je samoubilački napad, a CIA je otkrila da je plan bio da strada "desetine hiljada ljudi".

Na napade ovog leta nije bila imuna ni Srbija. U julu je konvertit iz Mladenovca napao žandarma ispred izraelske ambasade u Beogradu. On je samostrelom ranio policajca koji je uspeo da uzvrati i likvidira ga.

U okršaju sa policijom u avgustu je u Srbiji ubijen vođa Vehabija Senad Ramović Becan, a ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije Ivica Dačić izjavio je nakon toga da se prati "najviše do 100" pripadnika vehabijskog pokreta u Srbiji, zbog sumnje da mogu biti uključeni u terorizam.

Da je situacija postala zabrinjavajuća upozorila je i "Organizacija Albanaca" u otvorenom pismu 1. septembra. U pismu oni su skrenuli pažnju na "evidentan pritisak na mlade za regrutovanje u terorističkim grupama". Pozvali su sunarodnike u regionu, ali i širom sveta, da izbegavaju slanje dece "u sumnjive islamske džamije i klubove".

Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam kaže da Balkan ima problem sa ubrzanom radikalizacijom već nekoliko godina unazad.  On za Kosovo onlajn navodi da je prekretnica po tom pitanju na Balkanu bila krajem 1991. i početkom 1992. dolaskom u BiH, odreda El Mudžahed, a da je to pitanje ozbiljnije zabrinulo javnost sa pojavom Islamske države, odnosno njenim vrhuncem 2014, 2015. godine.

Navodi i da je istraživanje koje je uradio Centar za geostrateška istraživanja i terorizam ukazalo na to da iako možda Srbija nije toliko "popularna" za potencijalno izvođenje terorističkih ataka kao što su to Nemačka, Francuska, Belgija ili Velika Britanija, svakako ne možemo biti mirni jer ta opasnost postoji.

"Tu je i pitanje Kosova i Metohije nakon 1999. godine, nakon povlačenja policije Srbije i vojske Jugoslavije. Tada dolazi do velikog upliva radikalnih hodža i imama, izgradnje džamija koje su direktno potpomognute novcem koji dolazi iz spornih zalivskih zemalja i oni su počeli da prave svoju mrežu. Govorim o više od 800 izgrađenih džamija do danas, a onda u periodu između 2012. i 2015. godine, najmanje dve akcije Kosovske policije su potvrdile i pokazale da su određena lica sa KiM itetako uključena u mrežu Islamske države", navodi Radulović.

Kako kaže, tada su te akcije pokazale i da određene hodže vrše regrutaciju i logistički transport, odnosno putovanja kosovskih Albanaca na prostor sirijsko-iračkog ratišta.

"Kada se ima takva situacija i činjenica da se jedan deo takvih lica koji su tamo odvedeni ili se tamo formirali, vratio na prostor KiM, a da je Priština učinila gotovo ništa ili izrekla minimalne kazne za povratnike za koje postoji dokaz da su bili na prostoru Islamske države, onda je situacija jasna. Onda ne treba da čudi zašto se pronađe naoružanje kod lica u automobilu u blizini manastira Visoki Dečani, zašto se uhapse lica za koje se potvrdi da su imali planove za trovanje vodosnabdevanja, koja su planirala bombaške napade u Severnoj Mitrovici u nekim lokalima, planirali napade po centralnoj Srbiji, konkretnije po Beogradu…", kaže on.

Radulović navodi da na problem ukazuje i ubrzana radikalizacija mahom romske i aškalijske zajednice u centralnoj Srbiji - Beogradu, Nišu, Smederevu i nekim drugim gradovima.

Kada je reč o glavnim uporištima za regrutaciju objašnjava da je prostor tromeđe Kosova, Albanije i Severne Makedonije najproblematičniji.

"Taj čuveni Kačanik i taj potez - Kosovska Kamenica, Đakovica, Gnjilane… Različite su snage tih grupa ili grupacija koje postoje na celom prostoru Kosova i Metohije. Srbica takođe, dok, istina nešto manje, što je i očekivano, na severu KiM", navodi on.

Ukazuje na to da upravo islamske zajednice moraju same da rade protiv radikalnog islamizma jer ne može se niko drugi boriti za njih.

Međutim, sumnja da zaista postoji želja na Kosovu da se izbore sa radikalnim islamizmom jer, kako kaže, izostale su kazne za povratnike, borce Islamske države, a i dalje je na čelu Islamske zajednice Kosova čovek koji je bio hapšen u jednoj od akcija Kosovske policije i za kojeg postoji osnovana sumnja da je na čelu mreže radikalnih hodža i imama.

Radulović ocenjuje i da je teško napraviti matricu onih koji se regrutuju.

Kaže da su pre nekoliko godina uspeli da identifikuju određene karakteristike, međutim, jasna matrica ipak ne postoji.

"Ranije je bilo uvreženo mišljenje da su to uglavnom lica koja su slabijeg obrazovanja, da su to lica iz nekih zatvorenih krugova, da su lica mahom iz ruralnih područja, loše ekonomske situacije… Međutim, onda smo imali priliku da vidimo da su u pitanju mlađa lica sa dobrim uspehom u tom trenutku u školi ili da su završila školu sa odličnim uspehom, da su to lica koja dolaze iz relativno ili dobro situiranih porodica, iz gradskih sredina, tako da je jako teško napraviti tu jednu matricu jer ljudi imaju različite pobude i različita ubeđenja iz kojih posegnu za određenim potezima ili koracima", kaže.

S druge strane, stručnjak za bezbednost iz Prištine Nuredin Ibiši smatra da je na Kosovu, pa i čitavom Balkanu rizik od radikalizacije islama sve manji.

Ocenjuje da su posle ratova na prostoru bivše Jugoslavije zemlje konsolidovale svoje strukture bezbednosti i da su, kako kaže, mogućnosti za radikalizaciju islama na ovim prostorima umanjene.

“Radikalizacija je mnogo manja, sa manje rizika i pretnji, ali treba raditi puno da bi se to svelo na neki minimum. Za to je potrebno i pomirenje na Balkanu i da odnosi država budu na mnogo boljem nivou. Tako da sve to utiče. Jedan od faktora koji smanjuje rizik je da se države pomire ili da imaju dobre odnose i da imaju neku zedničku platformu”, kaže Ibiši za Kosovo onlajn.

Analitičar iz Prištine tvrdi da tokom rata na Kosovu nije bilo dozvoljeno vehabistima da se pridruže OVK, ali da su učestvovali na drugim ratištima.

“Međutim, uticaj naših vehabista, a kasnije i drugih radikalnih struja, pogotovo Al-kaide i ISIS-a, dovelo je do toga da dosta mladih ljudi iz tako malih zemalja učestvuje na ratištima u Iraku i pogotovo u Siriji, gde je dosta njih poginulo”, kaže Ibiši.

Navodi da islamske verske zajednice treba da odigraju veću ulogu u borbi protiv radikalizacije, ali da bezbednosnim organima ostaje da puno rade na tome da se smanje ovaj rizik.

Navodi da su na meti radikalnog islama uglavnom mladi ljudi koji se indoktriniraju sa raznim učenjima vehabista, odnosno netradicionalnim islamom.

“Siromaštvo utiče u znatnoj meri, ali pristupaju i bogati, u smislu traženja neke pravde, iako mislim da tradicionalni islam ima veliki uticaj i da je preduzeo mere i smanjio rizik od dotoka novih ideja, radikalnih ideja, ne samo od vehabista nego i od drugih učenja islama u smislu militantnog pristupa islama ili militantnog jednostavno shvatanja islama”, kaže Ibiši.

Predsednik udruženja novinara iz Tirane Aleksandar Čipa ocenjuje da je Albanija specifična u odnosu na mnoge druge zemlje, jer u toj zemlji postoji verski pluralizam koji olakšava prodor ekstremizma, ali i drugih organizacija ili pojedinaca koji imaju za cilj da podele društvo.

“Ovakve opasnosti dolaze od verskog ekstremizma, od posebnih kategorija i poznatih struktura ekstremizma. U našoj zemlji je bilo određenog vrbovanja ljudi i njihove indoktrinacije, posebno u periodu rata Islamske države u Siriji. Bilo je čak i regrutovanja čitavih porodica, i to uglavnom u marginalizovanim delovima društva. Ovaj alarm uvek treba da bude aktivan, jer nadležni organi koji se bave ovim pitanjima povremeno upozoravaju na uticaj ovih struktura koje su u kontaktu sa različitim ljudima u Albaniji”, navodi za Kosovo onlajn.

Čipa navodi i da verske zajednice i institucije moraju da pokažu odgovornost, prvo u međusobnoj saradnji, a drugo da isključe ekstremističke strukture.

“Činjenica je da u Albaniji i dalje postoje lokalne verske institucije i da su van kontrole i administracije verskih zajednica. Znači da te institucije koriste ili zloupotrebljavaju ekstremistički pojedinci. Nije normalno da verske zajednice nemaju tu brigu i i da nisu međusobno učvrstile partnerstvo”, kaže on.

S druge strane, veruje  da političke partije s albanskog prostora u dosta slučajeva nastoje da iskoriste verski element za izbornu dobit, ali i da postoji jak uticaj iz drugih država.

“Često se stvaraju nijanse kao da je određena stranka naklonjena jednoj ili drugoj religiji. Takođe, imamo uticaje iz različitih drzava, koje takođe imaju sredstva za određene subjekte i pojedince. To se primećuje i kod nekih naših komšija, moramo to reći. To se vidi u Grčkoj, jer se ulaže u pravoslavlje, smatrajući pravoslavlje nečim što je blisko grcizmu. Ovo se, naravno, mora odbaciti. Imamo još dokazaniju tradiciju iz Turske, koja tvrdi da je muslimanska. Imamo i različite struje koje dolaze iz Irana ili drugih zemalja arapskog sveta”, ocenjuje Čipa.

Univerzitetski profesor iz Skoplja Cane Mojanoski kaže da radikalizacija islama na Balkanu postoji duži niz godina i da se pretežno vezuje za marginalizove i društvene grupe koje su nezadovoljne političkim sistemom, ali da procesu radikalizacije podležu i osobe iz viših ili bogatih slojeva.

Na pitanje gde su im najjača uporišta u regionu, kaže za Kosovo onlajn da postoje analize koje ukazuju da je Albanija u određenim vremenskim periodima bila "Meka" za značajan broj islamskih radikala, a zatim početkom 21. veka i Kosovo.

“Neke analize pominju Sandžak, posebno Bosnu i Hercegovinu. U emisijama koje se javno emituju pominju se zasebni centri poput Gornje Maoče, u kojima postoji značajan broj stanovništva koji to praktikuje”, navodi profesor iz Skoplja.

Govoreći o Severnoj Makedoniji ukazuje da je 2015. godine u ovoj zemlji suzbijena grupa od deset islamskih boraca, a da je u proteklih desetak i više godina, oko 140 građana Makedonije učestvovalo u različitim oblicima sukoba na Bliskom istoku.

“Od toga je 68 vraćeno u Makedoniju, 38 je poginulo. U 2020. vraćeno je sedam državljana koji su bili pritvoreni u Siriji i bili pred njihovim pravosudnim organima. Jedan pripadnik ovih radikalizovanih grupa vraćen je 2021. godine iz Turske i pokrenuto je suđenje. Iste godine suzbijena je tročlana teroristička grupa koja je delovala sa pozicije islamskog radikalizma. Te godine vraćene su 23 osobe, od kojih četiri muškarca, pet žena i 14 dece koji su se nalazili na teritoriji Sirije i Iraka”, kaže on.

Navodi da se u literaturi ili uopšte u praksi može naći da su siromašniji, neobrazovani ljudi, podložniji radikalizaciji, ali da neke radnje koje obavljaju šehidi  ili “mučenici vere” ukazuju da oni baš i ne pripadaju siromašnim grupama.

“Među njima ćemo pomenuti Blerima Hetu, koji je 24. marta 2014. izvršio samoubilački napad u Bagdadu i ubio 52 osobe. On je poreklom sa Kosova, iz Uroševca, i ne pripada sirotinji. Ako pratimo medije, pominju se neki radikalizovani mladići makedonskog porekla, oni su ugledni ljudi u Makedoniji. Radikalizacija se upravo pretežno vezuje za one društvene grupe koje su nezadovoljne političkim sistemom, koje imaju loše obrazovanje, koje su diskriminisane, ali isto tako procesu radikalizacije podležu lica koja pripadaju višim ili bogatim slojevima, koji često teže da izvrše određena nasilna dela kao rezultat potrebe za ličnom afirmacijom itd”, kaže profesor.

Izražava nadu da će se u EU, ali i na ovim prostorima raditi na afirmaciji iskustava koja islam i islamski život imaju na području Balkana, gde je kako kaže, poznat takozvani evropski islam.

“U njemu postoji viši nivo tolerancije između muslimana, hrišćana i Jevreja, i nadam se da će taj kulturni obrazac ili suživot koji se manifestuje ili praktikuje na prostoru Balkana postati obrazac ponašanja svih muslimana na prostoru Balkana”, kaže on.