Mojanoski: Uspavane ekstremističke mreže rizik za ceo Zapadni Balkan, Albanija i Kosovo najugroženiji

Univerzitetski profesor iz Skoplja Cane Mojanoski upozorava za Kosovo onlajn da na Zapadnom Balkanu i dalje postoje „uspavane“ ekstremističke mreže koje bi mogle da se aktiviraju u kontekstu konflikata na Bliskom istoku. Ističe da su posebno ranjive teritorije sa vojnim bazama i prisustvom Natoa, poput Albanije i Kosova, i da region mora da jača međusobnu saradnju i razmenu informacija kako bi smanjio rizik od potencijalnih provokacija.

Mojanoski navodi da svaki vojni konflikt, a posebno na Bliskom istoku, uvek otvara pitanje delovanja raznih ekstremističkih grupa sa pozicija ekstremnog radikalizma.

„To ukazuje da se taj proces nalazi u stanju hibernacije, ili da pojedini konfliktni događaji podstiču njegovo javljanje. Mi smo ne tako davno bili svedoci različitih grupa koje su se pojavile tokom migrantske krize, kada su stanovnici iz tih krajeva dolazili u zemlje Evrope. Takođe, u tom periodu odvijali su se vojni konflikti na Bliskom istoku, što je na jedan ili drugi način uticalo. Ovaj konflikt se apsolutno ne razlikuje od prethodnih, a strukture koje podstiču ili podržavaju radikalne grupe i dalje su prisutne i njihovo aktiviranje može se očekivati kao rezultat društvenih, političkih i drugih stanja u zemljama Zapadnog Balkana i Evrope“, kaže profesor.

Upozorava da su takve pojave moguće i da je njihovo delovanje podstaknuto interesima zaraćenih strana.

„Ako tražimo eksplicitni odgovor - takve pojave su moguće. Da li su pritajene ili zaspale - ne znam kako da ih kvalifikujemo, ali njihovo delovanje uvek je podstaknuto interesima zaraćenih strana i potrebom da se defokusira javnost ili poveća strah i otpor prema određenim strukturama, zemljama i vojnim silama“, kazao je on.

Na pitanje o postojanju neaktivnih ekstremističkih mreža u regionu, Mojanoski navodi da se sa sigurnošću ne može tvrditi da su one iskorenjene.

„Verovatno su oslabljene, ali mogu dobiti novi podsticaj i jačanje, kako kadrovski, tako i finansijski. Ako ste vojni analitičar ili strateg, prirodno je da budete zabrinuti i da očekujete da takva pojava može biti moguća. Njihovo pojavljivanje ne zavisi samo od naših očekivanja, već od realnih interesa nosilaca vojnog konflikta, onih koji pored vojnog konflikta žele da ostvare svoje ciljeve. Ako su jednom uspostavljene, takve mreže je veoma teško trajno iskoreniti, a moguće je da zaspale ili hibernirane mreže na Zapadnom Balkanu i šire ponovo postanu aktivne“, ističe naš sagovornik.

Govoreći o ranjivosti zemalja regiona, profesor ističe ključne faktore - poput Nato baza.

„Ranjive su sve zemlje u kojima postoje vojne strukture ili vojne baze, posebno američke, ili koje su deo Nato saveza. U tom kontekstu, Albanija ima dugo zategnute odnose ili prekinute diplomatske odnose sa Iranom, članica je Natoa i poseduje vojne objekte koji mogu biti predmet interesa. Kosovo takođe ima vojnu bazu SAD. Ako je kriterijum za opasnost prisustvo vojnih baza ili pozicija na migracionim rutama, sve zemlje Zapadnog Balkana potencijalno su izložene“, upozorava on.

Dodaje da to ko će biti više ili manje ugrožen zavisi od procene sila koje imaju nameru da izazovu incidente sa ciljem skretanja pažnje ili destabilizacije.

„U tom kontekstu, zemlje regiona moraju da povećaju međusobnu saradnju, razmenu informacija i rad na smanjenju mogućnosti pojavljivanja ekstremističkih i drugih provokacija u narednom periodu“, zaključuje Mojanoski.