Rat na Bliskom istoku - koji su bezbednosni i ekonomski rizici za Zapadni Balkan?

Izvor: Kosovo Online

Nakon što su SAD i Izrael napali Iran i iranskog odgovora raketiranjem američkih baza na Bliskom istoku, u javnosti su se pojavile spekulacije o mogućim rizicima po Zapadni Balkan. Posebna pažnja usmerena je na Albaniju, koja ima zategnute odnose sa zvaničnim Teheranom, kao i na Kosovo, gde se nalazi američka baza Kamp Bondstil. Analitičari iz regiona za Kosovo onlajn, ipak, ocenjuju da je direktan napad na Zapadni Balkan malo verovatan, ali upozoravaju da bi sukob mogao doneti ozbiljne ekonomske posledice.

Piše: Jelena Novakov

Iranski ambasador u Španiji Reza Zabi nedavno je izjavio da Teheran ima pravo da „reaguje na nezakonitu agresiju“ i da, u skladu s tim, napadne američke baze u Evropi ukoliko bude potrebno. Britanska baza na Kipru napadnuta je 2. marta, nakon čega je izraelski ambasador u Hrvatskoj Gari Koren upozorio da je i jugoistočna Evropa izložena ozbiljnom riziku, uzimajući u obzir domet pojedinih iranskih projektila koji, kako je naveo, dosežu do 2.000 kilometara udaljenosti.

Izraelski zvaničnici objavili su i mapu dometa iranskih raketa, tvrdeći da mogu da stignu do Evrope, uključujući Kosovo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u razgovorima sa svetskim zvaničnicima izražavao zabrinutost zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku i naglašavao da je očuvanje mira i stabilnosti od presudnog značaja, ne samo za taj region, već i za globalnu bezbednost.

Srbija snažno podržava smirivanje tenzija, uzdržanost i rešavanje svih sporova dijalogom i diplomatskim putem, poručivao je Vučić.

Severna Makedonija svrstala se uz SAD i Izrael, a šef diplomatije Timčo Mucunski poručio je da Skoplje stoji uz svoje američke saveznike u suočavanju sa, kako je rekao, destabilizujućim pretnjama na Bliskom istoku.

„Sjedinjene Američke Države su jasno stavile do znanja da je diplomatija uvek prva opcija - ali odvraćanje ostaje od suštinskog značaja kada postoje verodostojni rizici“, napisao je Mucunski na mreži „X“.

Kosovo, domaćin najveće američke baze u jugoistočnoj Evropi, takođe je podržalo SAD i Izrael, a premijer Aljbin Kurti naveo je da su institucije preduzele sve neophodne mere za održavanje reda i bezbednosti na Kosovu i da pažljivo prate dešavanja na Bliskom istoku, kao i moguće implikacije po Kosovo i region. Predsednica Vjosa Osmani ocenila je da je za iranski narod kucnuo „čas slobode“ zahvaljujući predsedniku SAD Donaldu Trampu.

Kada je u pitanju rizik od Irana, Albanija je u nepovoljnijoj poziciji u odnosu na druge zemlje regiona. Vlasti u Tirani proterale su iranskog ambasadora 2022, nakon što su optužile iranske vlasti za sajber napad. Iranske hakerske grupe prošle godine ponovo su uputile pretnje Albaniji, a mediji su nedavno preneli da Iran razmatra mogućnost napada na bazu Ašraf-3 u Manzi u Albaniji, gde se nalazi sedište iranske opozicione organizacije MEK.

Pored toga, albanski premijer Edi Rama prošlog meseca boravio je u radnoj poseti Izraelu, gde su potvrđeni dobri odnosi dve zemlje, a prošle nedelje je poručio da podržava operaciju SAD i Izraela protiv Irana i najavio da će Tirana proglasiti Revolucionarnu gardu terorističkom organizacijom.

Albansko savezništvo sa SAD

Stručnjaci za bezbednost, međutim, podeljeni su po pitanju rizika za Albaniju. Iljir Kula izjavio je da Albanija mora računati i na rizik od sajber-napada, kao i na šire scenarije u slučaju eskalacije konflikta. S druge strane, profesor i stručnjak za bezbednost Džavit Šalja kaže da ne vidi prisustvo MEK-a kao dodatni faktor koji ugrožava Albaniju od iranskih napada, ukazavši i na članstvo te zemlje u Natou.

Politički analitičar prof. dr Ziliftar Bregu saglasan je da od svih država Zapadnog Balkana, Albanija najviše podržava akcije SAD i Izraela u Iranu, ali, ipak, ne očekuje da će to izazvati direktan sukob Tirane i Teherana. Za Kosovo onlajn ističe, međutim, da će region osetiti ekonomske posledice sukoba na Bliskom istoku, uključujući porast cena nafte i gasa.

„Pre svega, imamo ekonomske posledice izazvane ovim sukobom, a to su globalne posledice. Ne možemo pobeći od ovoga. Kao što vidimo, očekuje se povećanje cene nafte i gasnih proizvoda, što će odmah uticati na ekonomiju, u svim njenim oblastima. Ovaj uticaj, iako globalan, ipak je najjednostavnija, najmanja posledica u poređenju sa drugim posledicama ovog rata“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Profesor ističe albansku podršku SAD i Izraelu, kao i prekid diplomatskih odnosa Tirane i Teherana, ali, ipak, ne očekuje napad Irana na Albaniju.

„Kada se govori o ratu, prvo što nam pada na pamet su posledice po ljudske živote. Posledica su direktne i indirektne. Pod direktnim podrazumevamo učešće strana u sukobu i u tom smislu naš region je daleko od ovog rata. Međutim, u našem regionu moramo napraviti razliku. Albanija je geografski udaljena (od Bliskog istoka), ali zbog svojih postupaka, zbog svojih stavova, nije daleko, za razliku od drugih zemalja u regionu. Prva razlika je u tome što u Albaniji imamo zajednicu iranske opozicije, što utiče na odnose između Albanije i Irana. Da li je ovaj detalj, ili ova posvećenost Albanije, motiv za sukob između dve zemlje? Ne. Da je tako, sukob bi se dogodio i ranije. Ovome moramo dodati činjenicu da je Albanija prekinula diplomatske odnose sa Iranom. Proterala je iransku ambasadu iz Tirane. Više nemamo diplomatske odnose, a to je takođe još jedan razlog za probleme“, kaže Bregu.

Ocenjuje da postoji mogućnost da u Teheranu uzmu u razmatranje napad na Albaniju, ali da su za sada svi navodi o tome lažne vesti.

„Međutim, nisam sklon da verujem da će biti direktnih posledica za nas ili da će se ostvariti ono što se priča, a što smatram lažnim vestima, prema kojima je Iran predvideo napad na Albaniju. To se može desiti, ali logika nam govori da su ove vesti do sada lažne. Dakle, ovo može biti realna mogućnost o kojoj bi se moglo razgovarati u iranskoj vladi, ali vesti iz ozbiljnih izvora nam ne govore tako nešto. Za sada je reč o lažnim vestima“, naveo je on.

Direktna ugroženost i ekonomske posledice

Marko Savković iz ISAK fonda ocenjuje za Kosovo onlajn da sukob na Bliskom istoku ne predstavlja direktan rizik za zemlje Zapadnog Balkana, napominjući i da se prethodne diplomatske nesuglasice Tirane i Teherana neće širiti. Najveći rizik, ukazuje, biće ekonomske posledice, inflacija i porast cena, posebno naftnih derivata.

Savković kaže da bi dalje širenje konflikta na teritorije država saveznica SAD bio vid državnog terorizma, što bi izazvalo reakciju Evropske unije koja bi očekivala da zemlje Zapadnog Balkana slede njihov primer. Podseća i da je među državama regiona jedino Albanija imala otvorene nesuglasice sa Teheranom.

„Ne mislim da je sam Zapadni Balkan direktno ugrožen. Jedina država koja je imala vrlo konkretan povod za konflikt s Iranom bila je Albanija. Albanija je proterala grupu koja je povezana sa režimom u Teheranu. Iran je na to odgovorio sajber napadom. To je bio jedan od najozbiljnijih sajber incidenata na ovim prostorima. Ali, dalje i više od toga u ovom trenutku zaista ne vidim“, kaže Savković za Kosovo onlajn.

Govoreći o indirektnim posledicama bliskoistočnog sukoba na zemlje Zapadnog Balkana, Savković ističe da će se ekonomske posledice osetiti vrlo brzo.

„Zatvoren je Ormuski moreuz, prekid naftovoda, udari na naftne terminale... To je veliki deo globalne trgovine naftnim derivatima. Doći će do skoka cena. On još nije tako veliki, videćemo kako će se to odraziti na ostale cene. Uglavnom usledi rast cena, usledi inflacija“, objašnjava on.

Postoje spekulacije i o pokretanju novog migrantskog talasa, kaže Savković, dodajući da je rano za takvu ocenu, budući da još uvek nema kopnenih operacija u Iranu, a Amerika za sada isključuje takvu mogućnost.

Ono što bi trebalo da zabrinjava sve države na Zapadnom Balkanu, navodi, je to što ne postoje pokazatelji da će se novi konflikt na Bliskom istoku brzo okončati.

„Naprotiv, imamo prilike da čujemo, analize ukazuju da ovo može trajati mesecima. A onda ulazimo, plašim se, u sve ovo što sam rekao - rast cena, migrantska kriza, globalna distrukcija lanaca snabdevanja. Ovaj konflikt nam može svima jako zakomplikovati život“, kaže Savković.

Bez rizika za Zapadni Balkan

Politički analitičar Risto Nikovski ocenio je da situacija na Bliskom istoku generalno ne predstavlja rizik za Zapadni Balkan, osim ukoliko se neke države ne odluče da se direktno uključe u izraelsko-američke napade na Iran.

Nikovski je ukazao da je to bila situacija na Kirpu, gde se nalazi napadnuta britanska baza, ali je dodao da se rat neće širiti.

„Generalno region nije u riziku osim onih koji će se direktno uključiti u operacije Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. To je bio slučaj sa Kiprom. Britanci su dozvolili da se njihove baze koriste za američke avione i već je bilo određene osvete, letele su rakete prema Kipru. Drugi koji se ne eksponiraju mislim da nisu u opasnosti. Lično smatram da se taj rat neće širiti. Ostaće strogo u regionu i da se razumemo taj region je u vatri od Drugog svetskog rata, zapravo od 1948. godine kada je formiran Izrael i to će se nastaviti“, kazao je Nikovski za Kosovo onlajn.

Lokalni karakter sukoba

Sa procenom da za Zapadni Balkan nema rizika slaže se i politički analitičar Bljerim Burjani. On je za Kosovo onlajn ocenio da trenutni sukobi na Bliskom istoku imaju lokalni karakter i da ne postoji realna opasnost od njihovog prelivanja na druge regione, uprkos izraženoj zabrinutosti u Evropi.

Ne mislim da će se rat širiti na ostale regione, ovo su lokalni sukobi. To su procesi koji se nazivaju cikličnim i koji će nakon određenog vremena prestati. Evropske države se plaše više nego što je to realno potrebno“, istakao je Burjani.

Iako ne misli da su direktno ugrožene ovim sukobom, Burjani smatra da su se članice EU probudile i da to pokazuju uvećanim izdvajanjima iz budžeta za Nato.

„Politika Donalda Trampa dovela je do toga da evropske zemlje počnu da ostvaruju i planiraju nove budžete za odbranu. Evropske države moraju uvećati finansije koje se ulažu u odbranu“, zaključio je Burjani.

Kfor nastavlja misiju

Kako komentarišu situaciju na Bliskom istoku i rizike po Zapadni Balkan upitali smo i Kfor. Iz ove Nato misije saopštili su za Kosovo onlajn da Kfor nastavlja da sprovodi svoj mandat na Kosovu nezavisno od situacije koja se razvija na Bliskom istoku.

Iz Kfora su rekli da nastavljaju da doprinose bezbednosti građana Kosova, prema mandatu UN.

„Uprkos sukobu, Kfor nastavlja da ispunjava svoj mandat doprinosa bezbednom okruženju za sve ljude koji žive na Kosovu, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“, saopštio je Kfor.