Mickoski: Naftovod Solun-Skoplje nastavlja sa radom do kraja godine

Makedonski premijer Hristijan Mickoski izjavio je da se očekuje da će transport naftnih derivata u Severnu Makedoniju, naftovodom Solun-Skoplje, biti nastavljen do kraja godine, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Posle više od deset godina prekida, naftovod Solun-Skoplje se vraća u rad, nakon što ga je 2013. godine grčka kompanija „Helenik petroleum“, a danas „Helenik Enerdži“, izbacila iz upotrebe, smatrajući ga neisplativim.

Očekuje se da će transport naftnih derivata u Severnu Makedoniju biti nastavljen do kraja godine, najavio je Mickoski.

„Mi kao država sprovodimo sve korake da ovaj naftovod, koji je godinama bio oštećen i konzerviran, stavimo u rad. Inspekcije se nastavljaju, mislim da su već završene, očekuje se početak ispitivanja pritiska. Vlada je takođe usvojila cenovnik, očekujem da će ovaj naftovod biti pušten u rad ove godine“, rekao je Mickoski.

Izgradnja naftovoda bila je deo sporazuma iz 1999. godine koji je vlada na čelu sa tadašnjim premijerom i liderom VMRO-DPMNE Ljubčom Georgievskim potpisala sa grčkom kompanijom „Helenik petroleum“ za kupovinu jedine rafinerije nafte u zemlji, OKTA.

Sada će se ovaj sistem cevovoda nazivati produktovodom, jer će transportovati samo prerađene naftne derivate od Soluna do Skoplja, dok se sirova nafta obično transportuje naftovodom od luka ili naftnih polja direktno do rafinerije, gde se zatim prerađuje.

Naftovod Solun-Skoplje dugačak je oko 213 kilometara, sa kapacitetom transporta 2,5 miliona tona goriva godišnje, od terminala „Helenik petroleuma“ do rafinerije OKTA u Skoplju, gde će se skladištiti dizel gorivo.

Prema sporazumu između makedonske vlade i grčke kompanije, prevoz goriva će koštati 20 evra po toni, potvrdila je Radiju Slobodna Evropa Regulatorna komisija za energetiku i vodne resurse.

Ko će imati koristi?

Ako cevovod bude radio punim kapacitetom od 2,5 miliona tona godišnje, ukupna vrednost usluge bi dostigla oko 50 miliona evra godišnje.

Prihodi će biti podeljeni između makedonske vlade, koja preko državnog preduzeća „Naftovod“ ima 20 odsto udela u zajedničkom preduzeću „Vardaks“, gde je najveći akcionar „Helenik petroleum“ sa 80 odsto akcija.

Saopštenjem makedonske vlade da završava završne procedure, gorivo će moći da cirkuliše kroz ovaj cevovod čim Ministarstvo saobraćaja izda upotrebnu dozvolu.

Ovim će stupiti na snagu i licenca koju je Regulatorna komisija za energetiku i vodne resurse već izdala „Vardaksu“ 2023. godine, sa važenjem od 35 godina, odnosno do 2058. godine.

„Kada operater 'Vardaksa' dobije dozvolu za upotrebu od države, ova licenca će stupiti na snagu“, rekao je za REL predsednik Regulatorne komisije za energetiku i vodne resurse Marko Bislimovski.

RSE se obratio makedonskoj vladi sa pitanjem koje su očekivane koristi za energetski i ekonomski sistem zemlje od ovog gasovoda, ali do objavljivanja teksta, izvršna vlast u Skoplju nije odgovorila.

Politička kontroverza oko naftovoda

VMRO-Narodna partija, koju je osnovao bivši premijer Georgievski nakon napuštanja VMRO-DPMNE, tvrdi da je trenutno ponovno aktiviranje naftovoda Solun-Skoplje namenjeno da pomogne Srbiji u njenoj trenutnoj naftnoj krizi.

Ova stranka kaže da su iznenađeni brzinom kojom se proces finalizuje i pita zašto oni koji su se godinama protivili projektu sada ćute.

Stranka Ljubča Georgievskog dodala je da argumenti za koristi od naftovoda važe još od pre 25 godina i optužila zemlju da je namerno ostavljena bez ekonomskih i geostrateških koristi.

Premijer Mickoski rekao je da je uloga Vlade da obezbedi infrastrukturu i regulaciju, ali ne i da ulazi u poslovne operacije.

„Mi, kao Vlada, nismo akcionarsko društvo da bismo snabdevali Srbiju ili druge zemlje. To rade privatne kompanije koje se bave poslovanjem“, rekao je Mickoski, odgovarajući na pitanje da li će država pokušati da profitira od naftne krize u Srbiji kroz izvoz goriva na ovoj liniji.

Jeftiniji i bezbedniji prevoz

Teoretski, direktan transport naftnih derivata od Soluna do Skoplja putem cevovoda trebalo bi da donese veću bezbednost i izbegne rizike povezane sa transportom kamionima i tankerima.

Prema rečima profesora Dejana Trajkovskog sa Tehničkog fakulteta u Bitolju na Univerzitetu „Sveti Kliment Ohridski“, naftovod je ponovo došao u fokus i zbog problema sa železnicom u zemlji i niže cene transporta cevovodima.

„U svakom slučaju, ovo je najprikladniji način prevoza, posebno imajući u vidu da ga već imamo“, rekao je Trajkovski.

Izgradnja naftovoda je završena 2002. godine, ali je deset godina kasnije, 2013. godine, prerada nafte u OKTA-i potpuno prestala, što je dovelo do bankrota rafinerije i prestanka transporta nafte kroz naftovod.

Razlozi, prema tadašnjim rečima kompanije Helenic Petroleum, bili su neprofitabilnost i prepreke kroz brojne propise.

Od prodaje OKTA 1999. godine od strane tadašnje makedonske Vlade, nastali su sporovi koji su završili pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Parizu.

Tim sporazumom, koji su neki stručnjaci u Severnoj Makedoniji smatrali štetnim za državu, OKTA je prodata kompaniji „Helenik petroleum“ za 32 miliona evra, a sporazum je, između ostalog, predviđao izgradnju naftovoda, kao i obavezu Severne Makedonije da kupuje najmanje 500.000 tona nafte godišnje od Grčke tokom 20 godina.

Usledila su tri odvojena arbitražna postupka na Međunarodnom arbitražnom sudu u Parizu, u vezi sa OKTA i sporazumom o cevovodu.

Poslednji je bio u decembru 2022. godine, kada je sud presudio protiv Severne Makedonije, a u korist „Helenik Petroleuma“, dok se tužba odnosila na nepoštovanje obaveza iz sporazuma, primoravajući državu da plati ukupno 21,47 miliona evra odštete, iznos koji je prepolovljen u odnosu na prvobitni zahtev zajedno sa kamatom, koji je iznosio 42,6 miliona evra.

Vlada je potom objavila da je pravni tim koji je angažovala Francuska, kancelarija „Dešer“, uspeo da prepolovi iznos tražene odštete.

Ranije, 2019. godine, Severna Makedonija je tražila način da postigne sporazum sa Helenik Petroleumom nakon presude tadašnjeg Pariskog suda od 32 miliona dolara, u vezi sa nesprovođenjem sporazuma o kupovini lož ulja.

Prva odluka je doneta 2007. godine i došla je nakon što je Ustavni sud zemlje 2002. godine poništio neke delove sporazuma sa „Helenik petroleumom“, kojim je grčka kompanija dobila 52 miliona evra odštete.

Povodom ponovnog ažuriranja plana za ponovno pokretanje naftovoda, Esad Rahić, koji je postao direktor državnog preduzeća „Naftovod“ tokom prethodne vlade 2020. godine, rekao je da je plaćanje kazni po osnovu tužbi jedan od glavnih razloga zašto je naftovod trebalo da počne sa radom mnogo ranije.

„Što pre se otvori i počne sa radom, pre će se isplatiti kazne od tužbi“, rekao je on.

Rahić je dodao da zemlja ima obavezu da otvori gasovod, koji naziva strateškom investicijom od oko 100 miliona dolara, i rekao da je o tome razgovarao sa dva bivša premijera, Zoranom Zaevim i Dimitrom Kovačevskim. Predložio je da se sistem od tada pusti u upotrebu, kao i da se nastavi izgradnja veze sa Kosovom, ali je naglasio da takvi predlozi nisu sprovedeni.