Naumoski: Makedonija lider po udelu stranih investicija u BDP-u, Balkanu potrebno udruživanje

Siniša Naumoski, analitičar i član Upravnog odbora Univerziteta Heidelberg u Skoplju kaže za Kosovo onlajn da Srbija prednjači u apsolutnom iznosu stranih direktnih investicija, dok Severna Makedonija ima najbolje rezultate u odnosu na bruto domaći proizvod. Ocenjuje da je veličina tržišta Zapadnog Balkana prednost regiona koji bi trebalo da deluje u sinergiji.

„Srbija ima oko pet milijardi evra u 2024. godini, što je najveći priliv u regionu. Kada se posmatra struktura, Makedonija prednjači po učešću stranih direktnih investicija u bruto domaćem proizvodu - to je oko 8 odsto ili 8,1 odsto, odnosno u apsolutnom iznosu negde oko 1,2 milijarde evra za 2024. godinu“, navodi on.

Dodaje da Albanija beleži rekordan rast u industrijama kao što su turizam i infrastruktura, da Kosovo ima najveću ambiciju ubrzanja investicija u 2025. godini, dok Crna Gora i BiH imaju određenu stabilnost u stranim investicijama.

Ocenjuje da će trenutni događaji u Srbiji negativno uticati na privlačenje stranih direktnih investicija i da bi Albanija i Severna Makedonija mogle da imaju koristi od toga kada su u pitanju strane investicije, ali da Srbija ostaje kao najatraktivnija destinacija, pre svega zbog veličine tržišta i državnih subvencija.

„Srbija je apsolutni izbor, jer ima veliko tržište. Trenutno, za 2024. godinu, u statistici su broj jedan. Za 2025. godinu usporavaju, ali evo ih sa Albanijom. Postoji ogromna logistika i prednost je u obezbeđivanju takozvanih keš subvencija od srpske države“, navodi on.

Govoreći o Severnoj Makedoniji, Naumoski podseća na dugogodišnji model podsticanja stranih investicija.

„Mi smo negde na drugom mestu, jer su kod nas pogodnosti za strane direktne investitore u tehnološkim industrijskim zonama, gde dajemo desetogodišnje pogodnosti da nemaju određeni porez i da imaju određene privilegije u oblasti troškova, osim poreza na dobit i u doprinosima za same zaposlene“, objašnjava on.

Objašnjava da je makedonski koncept koji je postavljen pre oko 15 godina dobar u privlačenju investicija i ističe značaj plana rasta Evropske unije, koji predviđa ukupno šest milijardi evra za region.

„Ono što treba postaviti kao pravo pitanje jeste šta radimo sa planom rasta Evropske unije. To je veoma važno pitanje, ne zaboravimo. Bio sam učesnik u diskusiji na ovu temu o planu rasta EU - tamo imate šest milijardi evra, a četiri milijarde su nepovratne. I to je veliki izazov za sve zemlje, a svakako i za makedonsku državu“, kaže Naumoski.

Podseća da zemlje regiona nude različite oblike podrške investitorima.

„Kao što sam rekao, keš grantovi po radnom mestu, od nula do deset godina, određena logistika od lokalnih dobavljača je isplativa i to se može posmatrati kao način na koji smo konkurentni jedni drugima kao zemlje sa Zapadnog Balkana“, navodi on.

Smatra da evropske politike nakon ukrajinskog rata stvaraju novi okvir za ulaganja.

„Mislim da će politika EU, posebno nakon ukrajinskog rata, biti usmerena na politiku približavanja - da se fabrike jakih evropskih kompanija i američke kompanije približe ovde, da se povuku iz istočnih zemalja i da se svet polarizuje, kao što očekujemo“, kaže Naumoski.

Dodaje da će digitalna transformacija i razvoj tehnološko-informacionih sistema biti ključni elementi u odlučivanju stranih investitora.

„To su važni elementi za komparativne prednosti kada strani investitor odluči da investira u određenu zemlju“, objašnjava on.

Kao pozitivan primer, izdvaja Albaniju.

„Nesumnjivo, pomenuo sam na početku razgovora, Albanija preuzima ulogu lidera, jer ima stabilnu vladu u kontinuitetu, a sa druge strane geostrateški položaj i geografski izlaz na more. I treće, ima ozbiljnog saveznika, tradicionalno jaku državu članicu EU, a to je Italija“, kaže Naumoski.

Smatra da zemlje Zapadnog Balkana ne bi trebalo da se posmatraju isključivo kao konkurenti.

„Ne mora to da znači, jer na neki način treba da to vidimo kao prednost. Zemlje Zapadnog Balkana takođe mogu imati regionalizaciju, ne zaboravimo da smo imali koncept Otvorenog Balkana koji je, nažalost, bio neuspešan“, kaže on.

Dodaje da bi bilo korisno oživeti ideju regionalne saradnje.

„Mislim da su ga Amerikanci tada predvodili sa Nemačkom, ali ovde je prevladala potvrda nemačke ideje za Zapadni Balkan. Što više integrišemo kao jednu ekonomsku zonu sve članice Zapadnog Balkana, to bolje za nas“, ocenjuje naš sagovornik.

Smatra da je zajednički pristup mnogo efikasniji od individualnog delovanja.

„Bila bi pametna strategija da se pojednostave fiskalni sistemi svih zemalja članica, da tržišta postanu otvorenija, da se ostvari mnogo veća razmena i kretanje građana sa celog Zapadnog Balkana. Da se ne isključujemo, već da se pomažemo“, poručuje on.

Zaključuje da veličina zajedničkog tržišta predstavlja ključnu prednost regiona.

„Dobro znamo da ne možemo delovati kao pojedinci, kao države članice bivše Jugoslavije - Makedonija, Srbiija, Bosna i Crna Gora imamo iskustvo velikog tržišta. Dakle, veličina tržišta Zapadnog Balkana je prednost za nas da delujemo zajedno i u sinergiji“, zaključuje Naumoski.