Peševski: Sa minimalnom platom makedonski radnik ne može da preživi mesec dana

Potpredsednik za privatni sektor Saveza sindikata Makedonije Ivan Peševski izjavio je da sa minimalnom zaradom radnik u Severnoj Makedoniji ne može da preživi ni mesec dana, a da je najveći otežavajući faktor povećanje troškova života.

„Savez sindikata Makedonije već 15 godina izračunava minimalnu sindikalnu potrošačku korpu i trenutno ona iznosi 65.000 denara (1.056 evra) bez kredita ili kirije. Za porodice koje žive kao podstanari ili već imaju stambeni kredit taj iznos je veći od 80.000 denara - u poređenju sa minimalnom platom od 400 evra“, izjavio je Peševski za Kosovo onlajn.

Objašnjava da istraživanja pokazuju da porodice koje žive samo od jednog ili dva minimalca, a takvih je, precizira, prema podacima Uprave javnih prihoda „na hiljade“, nemaju dovoljno ni za osnovne potrepštine, a kamoli za pristojan život četvoročlanog domaćinstva.

Podseća da je u Severnoj Makedoniji minimalna zarada uvedena 2012. godine Zakonom o isplati minimalne zarade.

„One su do danas relativno zabeležile veliki rast, možda i tri puta, ali u poređenju sa sa cenama na pijaci, gorica, ostalih potrepština i troškova koji se saberu - ispostavlja se da makedonski radnik ne može da preživi mesec sa ovim prihodima“, ističe Peševski.

Naglašava da je borba Saveza sindikata Makedonije da se minimalna zarada u ovoj zemlji poveća sa 400 na 500 evra.

„Čak ni 500 evra neće biti dovoljno za život, već će se povećati osnovica što će podrazumevati da se sve plate povećaju za najmanje 6.000 denara (97 evra), koliko su povećani troškovi života za samo godinu dana“, precizira ovaj sindikalac.

Kao ilustraciju navodi da je potrošačka korpa prošle godine iznosila 58.000 denara (943 evra), a da je sada već 1.056 evra.

„Sve te mere koje je trebalo da zamrznu marže ili cene nisu urodile plodom, jer u tim mesecima koliko su mere bile na snazi, korpa nije pojeftinila za više od 200 do 300 denara, što ako uzmemo u obzir ceo iznos ili sve radnike u Makedoniji, ispostaviće se kao statistička greška“, kaže Peševski.

U Severnoj Makedoniji je 167.000 radnika, od kojih 510.000 mesečno prima do 30.000 denara (487) evra.

„To znači da u porodici ako oba supružnika primaju do 60 ili 65.000 denara (oko 1.000 evra), oni su na manje od 100 denara (1, 6 evra) dnevno i nalaze se ispod granice siromaštva. Apelujemo da borba koju Savez sindikata Makedonije i njene pridružene grane vode naspram vlade i poslodavaca ne bude borba da gazde zatvore radna mesta, niti borba za promenu vlade, već da sednemo za sto i započnemo socijalni dijalog. Želimo da vidimo koje parametre imaju na raspolaganju ili kakve proračune i kakve potrošačke korpe vlada i poslodavci izračunavaju i veruju da se u našoj zemlji može živeti sa platom od 400 ili 500 evra“, ističe Peševski.

„Tragediju“, upozorava, pogoršava činjenica da o minimalnim zaradama i potrošačkim korpama odlučuju „ljudi sa platama od 3.500, 4.000 ili 5.000 evra“.

Decidan je da minimalna zarada u Severnoj Makedoniji nikako ne može da pokrije potrošačku korpu.

„Ako uzmemo podatak da je 24.000 denara (390 evra) minimalna plata, a ukupna potrošačka korpa 65.000 denara (1.056 evra), verujte mi, za četvoročlano porodično domaćinstvo to nije dovoljno, jedva pokriva čak i prosečnu minimalnu platu, a kamoli dva minimalca ili ako postoji socijalna pomoć, jedna porodica i jedna plata“, kaže Peševski.

Zato poziva političare, posebno one u vlasti koji odlučuju o minimalnim zaradama, da skinu „ružičaste naočare“.

„Neka jednog dana skinu ružičaste naočare, neka okrenu kamere ka građanima, neka ih pitaju na pijacama kakve su cene i vide da je život makedonskog radnika, studenta i penzionera sveden na osnovne proizvode na pijaci i u apoteci, daleko od skupih komada odeće, daleko od luksuznih odmora“, kaže Peševski.

To ilustruje podatkom da je deo potrošačke korpe i „sedam dana bungalova u Dojranu“.

„Ako je to luksuz za radnika da radi cele godine i da ne može sebi da priušti odmor, onda ne znam o čemu pričam, o kakvoj Evropi i o kakvim pravima radnika. Mi se prvo borimo da obezbedimo ljudska prava, a zatim i prava radnika“, naglašava Pešovski.

Dodaje da prema svim parametrima u Severnoj Makedoniji „novac i kupovna moć radnika“ u odnosu na Zapadni Balkan najmanje vredi.

„Pretpostavljam da ako od 1. januara minimalna zarada bude 550 evra u Srbiji, potrošačka korpa će biti ispod 1.100 evra, što znači da će dve minimalne zarade pokriti minimalnu korpu koja je trenutno oko 700-750 evra. Verujte mi, svi parametri se uzimaju i za zemlje EU i za zemlje van EU, Makedonija je ubedljivo poslednja, ne samo iz bivše EU, već u bilo kojoj zemlji u poređenju sa evropskim zemljama. Svakog dana nam se dešava bela kuga, svakog dana se Makedonija prazni od radnika i ostaćemo teritorija koja neće imati smisla da ulazi u Evropsku uniju jer su makedonski radnici već ušli u Evropsku uniju tako što su se odselili odavde“, navodi predstavnik Saveza sindikata Makedonije.

Peševski kaže da se prema podacima ovog sindikata minimalna plata u Severnoj Makedoniji se neće menjati do marta sledeće godine, a da su oni predlog za povećanje izneli poslanicima Sobranja još pre dva meseca.

Komentarišući minimalne zarade u regionu Peševski kaže da u Srbiji ona iznosi 500 evra, u Crnoj Gori za radnike sa srednjom stručnom spremom - 600, a da je u BiH 511 evra.

To je i razlog, tvrdi, sve većeg odliva radne snage iz Severne Makedonije.

„Ne verujte mi na reč za Albaniju i Kosovo, ali svuda su trenutno minimalna i prosečna plata veće nego naše. To ne znači da će makedonski radnik koji ode u zemlje bivše Jugoslavije biti siromašniji ili da neće moći ništa da kupi. To znači da te plate mame naše zaposlene da napuštaju državu ne samo sezonski, već i trajno“, smatra Peševski.

To ilustruje podatkom da je iz ove zemlje samo prošle godine otišlo 12.000 radnika iz građevinskog sektora.

„Verujte mi, taj broj kvalifikovanog i visokokvalifikovanog kadra koji trenutno nedostaje ne može se nadoknaditi kadrom iz Nepala, Bangladeša ili Pakistana, niti bilo koje zemlje trećeg sveta. Zato je borba da se radnici zadrže. A radnike možemo zadržati sa pristojnim uslovima rada i višim platama, a ne praznim politikama i obećanjima pre izbora. Bez toga nećemo uskoro videti svetlu tačku na kraju tunela“, upozorava Peševski.