Optužbe za diskriminaciju Albanaca u vojsci Severne Makedonije

Vojska Severne Makedonije
Izvor: Reporteri

Reforme u državnoj upravi Severne Makedonije treba da se urade po principima Ohridskog sporazuma koji su ispoštovani u izradi zakona zemlje, ali još uvek postoji neizvesnost kada je u pitanju puna primena u praksi, prenosi Reporteri.

Nedavno je nekoliko članova osoblja Ministarstva odbrane govorilo o svojim pritužbama na diskriminaciju na etničkoj osnovi.

Muhaedin Bela, pukovnik Vojske Severne Makedonije i službenik administracije u Ministarstvu odbrane, kaže u intervjuu za Glas Amerike da su Albanci nedovoljno zastupljeni u vodećim vojnim strukturama i onima u Ministarstvu odbrane u skladu sa zakonima koji nastaju iz Ohridskog sporazuma.

On ističe da se Albanci u ovom ministarstvu, ali i u vojsci, suočavaju sa preprekama u napredovanju u karijeri. U međuvremenu, on je podneo tužbu sudu protiv već bivšeg ministra odbrane i još dvojice zvaničnika zbog diskriminacije.

"U Ministarstvu odbrane od 15 državnih savetnika samo je jedan Albanac. Od 18 lidera sektora, nijedan nije Albanac. Od 77 sekcija, samo jedna je albanska. Od 20 bataljona, odnosno 13 bataljona i sedam centara, samo tri komandanta su Albanci. Procenat u specijalnim jedinicama je veoma mali; čini mi se sada je to postalo oko 4 odsto. Autor sam Plana fer i primerenog predstavljanja sačinjenog u periodu 2012-2015, kojim je bilo predviđeno da sve bude završeno do 2015. godine”, rekao je Bela.

On kaže da je u vojsci, od devet konkretnih odeljenja ili odeljenja Generalštaba od J-1 do J-9, kako su oni poznati u vojnoj terminologiji, samo jedan albanski.

Ipak, zamenik ministra odbrane Baškim Hasani kaže da su tvrdnje gospodina Bele politički motivisane.

"Broj (državnih) odbornika nije 15, nego je pet u Ministarstvu odbrane i od ovih pet, jedna je ista osoba, koja nas optužuje za navodnu diskriminaciju. Od 16 rukovodilaca sektora, 15 je popunjeno, ovlašćeno, a četvoro su Albanci“.

Međutim, čini se da postoji neizvesnost oko broja šefova sektora u MO. Na sajtu Ministarstva, od 18 navedenih imena, dvojica su Albanci, dok je većina njih na ovim pozicijama ovlašćena, što znači privremeno vršenje dužnosti.

Gospodin Bela kaže da je krivično delo postavljanje ovlašćenih lica na čelo sektora sve dok postoje rukovodioci suspendovani sa ovih funkcija.

Zamenik ministra Hasani kaže da popunjavanje ovih mesta ne zavisi samo od političke volje koja postoji, već i od poštovanja pravila i zakona; da zakonska regulativa ne dozvoljava diskriminaciju po nacionalnoj osnovi, jer prilikom otvaranja konkursa mehanizam za balansiranje po nacionalnoj osnovi određuje koliko albanskih takmičara treba angažovati, a koliko iz drugih zajednica.

„Na poslednjem konkursu za administratore ovde u Ministarstvu odbrane, od petoro angažovanih, dvoje su Albanci, i ne samo da su Albanci, već su i spremni“, kaže on.

Hasani dodaje da uspešna integracija Severne Makedonije u vojne strukture NATO govori o opredeljenju zemlje, jer principi Alijanse, prema njegovim rečima, ne dozvoljavaju diskriminaciju bilo koje vrste.

U međuvremenu, Bela kaže da Ministarstvo koči napredovanje kadrova i unapređenje vojnih činova oficira. On se poziva na Plan koji je usvojila Skupština, a koji proizilazi iz Ohridskog sporazuma i koji predviđa povećanje na 35% predstavnika nevećinskih zajednica, odnosno na 25% Albanaca u Odbrani (MO) i vojsci:

"Prema Ustavu, Zakonu o odbrani, Zakonu o službi u vojsci, Strategiji odbrane, predviđeno je da se kretanje, unapređenje nevećinskih etničkih grupa vrši ne samo horizontalno i kvantitativno, već i vertikalno i kvalitativno. I imamo kadrove, možda nedovoljno, ali se postavlja pitanje zašto to do sada nije urađeno?"

Ali, zamenik ministra Hasani kaže da su po strukturi i organizaciji Vojske Albanci zastupljeni u vojnoj hijerarhiji sa 50 odsto i pored toga spremni i odgovorni: "Čin generala ne daje ministar odbrane ili bilo ko drugi u Ministarstvu, već ga daje predsednik. U vojnoj hijerarhiji postoje četiri komande: Logistička baza koju vodi Albanac (Muharem Muharemi), Operativna komanda, jedna od prvih 1 u vojnoj hijerarhiji koju vodi general Besnik Emini i postoje dve jedinice i komande. drugih koje predvode druge vojske”.

Bela je svoje pritužbe rešavao institucionalno, obaveštavajući brojne domaće institucije i međunarodne kancelarije o onome što smatra nepravdom i diskriminacijom. Na nedostatak istog žale se i drugi zaposleni, koji su za Glas Amerike želeli da ostanu anonimni pravilnost, diskriminacija; zbog neocenjivanja doprinosa Ministarstvu odbrane, jer su podneli pritužbe Komisiji za zaštitu od diskriminacije.

Pukovnik Bela je već tužio bivšu ministarku odbrane Radmilu Šekerinsku i još dva predstavnika Ministarstva. Tužba je podneta pre skoro dve godine, ali sudovi nisu procesuirali slučaj. Kancelarija narodnog advokata, koja je zainteresovana za predmet, dobila je odgovor iz Osnovnog suda da se „zastoj u procesuiranju predmeta u vezi sa pravima na radnom mestu nastao zbog nedostatka sudija“.

„Za dve godine dodeljena su mi četiri pripremna ročišta (na sudu). Niko od njih nije priveden, a na drugoj strani je smenjeno pet sudija.

Šekerinska da se oglasi dok je bila na dužnosti, ali nije dobila odgovor iz njene kancelarije.

Međutim, stanje u vojsci i odbrani ne može se porediti sa onim od pre deceniju, kada su Albanci jedva dostigli visoke činove u vojsci.

Postojala su dva ministra odbrane u godinama 2011 - 2014, koji su bili Albanci.

Praktična primena Ohridskog sporazuma je zahtevala vreme i ne poštuje se svuda. S druge strane, značajno je povećao nivo zastupljenosti zajednice u državnim i javnim institucijama, iako nisu isključeni slučajevi nepravde.