Prenči: Vatrogasci u Albaniji heroji bez neophodne opreme

Bivši direktor Nacionalne Agencije za civilne vanredne situacije Šemsi Prenči upozorava da Albanija, zbog globalnog zagrevanja i nedovoljnih kapaciteta, nije spremna za sve veće požare. Za Kosovo onlajn vatrogasce opisuje kao heroje jer se bore „amortizovanim sredstvima i iznad svojih kapaciteta“, ističući da je hitno potrebno povećati broj vatrogasaca i obezbediti flotu helikoptera i aviona za gašenje požara.

Prenči upozorava da su požari postali sve ozbiljnija prirodna katastrofa.

„Požar kao prirodni problem jedna je od prirodnih katastrofa koja poprima sve veće razmere zbog globalnog zagrevanja. Albanija, zbog svog geografskog položaja, ima požare kao jednu od najzabrinjavajućih prirodnih pojava, jer je njena površina brdovita i planinska, a veliki deo je nenaseljen“, kaže Prenči.

On dodaje da dodatni rizik stvaraju suša i ljudska nepažnja.

„Dovoljno je upaliti šibicu, baciti upaljenu cigaretu ili čak određeno zračenje sunčeve svetlosti od razbijenog stakla ili flaša piva da izazove mali požar, koji se zatim širi. Globalno zagrevanje je alarm za ceo svet“, upozorava on.

Prenči navodi da uprkos problemima Albanija nije imala predstavnike na Svetskom kongresu u Sendaiju, u Japanu, 2015. godine o merama koje treba preduzeti zbog posledica globalnog zagrevanja.

„Iako su timove imenovali i predsedništvo i vlada, Nacionalna agencija za civilne vanredne situacije nikada nije dobila dokument ‘Sendajski okvir’, nije ga prevela i nije dala zadatak nadležnim telima da sprovode mere“, kaže on.

Osvrće i na stanje opreme i ljudskih resursa navodeći da Vlada nije pomagala dok je 2017. godine bio na čelu Nacionalne Agencije za civilne vanredne situacije.

„Naša vozila su se amortizovala, a vlada nam nije pomagala. Uz pomoć Svetske banke i TAP projekta, obezbedili smo značajnu količinu vozila. Obezbeđeno je 17 novih vatrogasnih vozila  od Svetske banke, kamion sa merdevinama visokim 54 metra instalirali smo u Tirani, a sedam vatrogasnih vozila nam je donirao TAP projekat, koja su uglavnom raspoređena u opštinama u blizini gasovoda. Ovaj projekat je donirao 250 leđnih pumpi za svakog vatrogasca. Albanija je tada imala 800 vatrogasaca, dok ih je danas dostiglo 1.300. Iznenađujuće, snage su se povećale, dok je uspeh gašenja požara smanjen“, navodi ovaj stručnjak.

Ističe da najveći problem ostaje ljudski faktor.

„Zašto nismo uspešni u gašenju požara? Prvo, ljudski kapaciteti su nedovoljni, jer bi zbog nivoa opasnosti Albanija trebalo da ima najmanje oko 2.000 vatrogasaca. To je moja procena, jer se globalno zagrevanje povećava. Naši vatrogasci su heroji jer se bore amortizovanim sredstvima i iznad svojih kapaciteta. Ne razumem zašto albanska vlada i vlasti odlučuju da ne popune ove kapacitete“, pita se on.

On ukazuje i na problem saradnje sa privatnim kompanijama.

„Lokalna samouprava ima još jedan problem jer ne sarađuje kako treba sa privatnim kompanijama, koje su dužne da postave sisteme zaštite u vanrednim situacijama. Pominjem slučaj požara u Delvini. Sve opštine u regionu imale su četiri vatrogasna vozila, dok su dva išla da štite skladišta gasa jedne privatne kompanije. Prednost nije data građanima, već privatnom preduzeću koje je bilo opasno u slučaju požara, jer bi gas iz skladišta mogao da eksplodira“, ističe Prenči.

Ukazuje da Albanija mora unaprediti kapacitete za gašenje požara iz vazduha.

„Evropski mehanizam civilne zaštite je pomogao Albaniji, ali ako ste deo njega, morate i da pružite pomoć. Ne morate uvek da tražite pomoć, kao što mi uvek radimo. Iznenadila me je izjava premijera Albanije koji je rekao da čak ni zemlje koje imaju helikoptere i avione nisu imale mnogo uspeha. To nije istina”, kaže Preči.

Objašnjava da je u požarima ove godine izgorelo oko 500.000 hektara zemlje u Evropi, a da je samo u Albaniji izgorelo 56.000 hektara.

„Dakle, više od 10 procenata, iako teritorija Albanije ne čini 10 procenata Evrope, čini mnogo manje od 10 procenata. Premijer greši kada pravi takva poređenja, jer nije u stanju da obezbedi potrebne kapacitete za gašenje požara iz vazduha. Albaniji je hitno potrebno da uspostavi flotu za gašenje požara sa najmanje tri helikoptera i tri aviona. Avioni su pogodni za gašenje požara u zapadnom ravničarskom području, jer imamo mnogo vodozahvata izgrađenih tokom godina diktature“, zaključuje on.