Radojković: Šekerinska idealan kandidat za zamenika genseka Natoa, odlučuju geopolitičke procene

Nekadašanja ministarka odbrane Severne Makedonije Radmila Šekerinska idealan je kandidat za novog zamenika generalnog sekretara Natoa, a da li će i biti izabrana zavisi od internih odluka čelnika ove Alijanse, pre svega Vašingtona i njihove trenutne procene situacije u svetu. Njenim izborom bila bi poslata i snažna poruka Zapadnom Balkanu da Nato ozbiljno računa na podršku ovog dela Evrope, kaže za Kosovo onlajn istoričar Stefan Radojković.

„Ako pogledamo njenu biografiju vidimo da je ona kao i Mark Rute, novi generalni sekretar, zapravo idealan kandidat ili jedan od mogućih idealnih kandidata za tu poziciju. Ona je jasno prozapadno orijentisana, pro EU i još važnije pro SAD orijentisana. Ona je bila u vladi (Zorana) Zajeva kada je potpisan Presplanski sporazum pod kišobranom SAD. Ona se pokazala i kao veoma saradljiv operativac, ideološki i praktično politički usmeren ka Zapadu, ali pre svega SAD“, kaže Radojković.

Njen izbor će, naglašava, najviše zavisiti od geopolitičke procene čelnika Natoa, ali i da Alijansa njenim izborom ili neizborom takođe šalje poruku.

„Da li će ona i biti izabrana zavisi zapravo od internih odluka voćstva Nato saveza, pre svega Vašintona, i na osnovu njihove trenutne procene situacije u svetu. Da li im više odgovora da dođe neko iz Poljske, Rumunije ili Bugarske, ili ipak da se akcija baci na Zapadni Balkan, što bi opet bila jedna poruka tim regionima da oni ozbiljno računaju na njihovu ulogu u Nato savezu“, objašnjava Radojković.

Ističe da bi Nato njenim izborom poslao jasnu poruku da vodi računa o svojim saveznicima i dešavanjima na Zapadnom Balkanu.

„Ako dođe do izbora bivše ministarke odbrane iz Makedonije to će značiti da Nato ozbiljno vodi računa i o svojim saveznicima i dešavanjima na Zapadnom Balkanu u skladu sa trenutnim geopolitičkim okolnostima“, naglašava ovaj analitičar.

Podseća da Nato savez pokušava da uspostavi novu institucionalnu praksu u izboru čelnih ljudi Alijanse kako bi pokazala da su joj podjednako važne i nove i stare članice.

„Ako se generalni sekretar bira iz država članica Zapadne Evrope i iz starih članica, da se podsekretari ili zamenici sekretara biraju iz članica koji su došli nakon okončanja hladnog vrata, dakle nove članice Nato saveza. Samim tim u igri je i Severna Makedonija i Crna Gora“, navodi Radojković.

Nova praksa je uspostavljena 2019. godine izborom za zamenika generelnog sekretara upravo predstavnika „istočnog bloka“ Natoa, kandidata iz Rumunije Mirčea Džoana.

„Na taj način zapravo Nato pokušava, pre svega na čelu sa SAD koja je ključni akter, da pokaže da vodi računa i o novim i o starim članicama Saveza i da i one imaju određenog udela u radu i funkcionisanju tog Saveza“, naglašava Radojković.

Objašnjava i da je strategija Natoa da forsiraju političare koji su im naklonjeni, bez obzira što su u matičnim zemljama van glavnih tokova kao što je to slučaj sa Radmilom Šekerinskom, ali i sa novim generalnim sekretarom Mark Ruteom.

„On je izgubio, njegova stranka je relativno loše prošla na poslednjim izborima u Holandiji, njegova politička karijera u njegovoj zemlji je završena, ali to ne znači da je njegova politička karijera završena na međunarodnim nivou. Kao što je bilo i sa (Jensom) Stoltenbergom, koji je bio pre nego što je postao generalni sekretar premijer Norveške. Dakle, oni vole da te svoje, kako da kažemo, ljude i pojedince njima naklonjene, da im produžavaju političke karijere“, smatra Radojković.

Upitan koliko bi izbor kandidata iz regiona uticao na one zemlje Zapadnog Balkana koje nisu deo Alijanse, ovaj stručnjak kaže da ne treba očekivati ništa „spektakularno novo“.

„To je zapravo prilično jednosmerna ulica. To neće značiti za Beograd i za Sarajevo ništa spektakularno novo, samo što treba obratiti pažnju da ako bude neko iz Severne Makedonije, to će značiti da NATO Posvećuje pojačanu pažnju ovom regionu. To je jedino što mi moramo da gledamo. Ako ne, ako bude neko iz Poljske, Slovačke, Mađarske, odakve god, to znači da će ipak akcenat biti u stvari na Na istočnoj Evropi, da oni njihov pogled usmiravaju pre svega na odnose sa Rusijom, gde onda to znači da i da smatraju ovaj region Relativno stabilnim i mirnim, gde nema potrebe za nekom pojačanom aktivnošću“, zaključuje Radojković.