Skupština Crne Gore raspravlja o skraćenju mandata

Crna Gora - Parlament
Izvor: RTS

Poslanici crnogorskog parlamenta trebalo bi da danas raspravljaju o predlogu predsednika države Mila Đukanovića da se skrati mandat skupštini i ide na vanredne parlamentarne izbore, prenosi Kurir.

Predsednica Ustavnog odbora i poslanica Demokratskog fronta (DF) Simonida Kordić kazala je da će se ova inicijativa danas naći pred poslanicima u parlamentu iako se juče o njoj nije izjasnio Zakonodavni odbor.

Kordić je je kazala da je dogovor sa kolegijuma da se "neće kriti iza tehnikalija".

"Dozvolićemo poslanicima da se odrede po pitanju stavljanja te odluke na dnevni red", kazala je Kordić sinoć za TV Vijesti.

Stara parlamentarna većina (pobednici izbora iz 2020. godine – koalicija okupljena oko Demokratskog fronta (DF), Demokratska Crna Gora i Gradjanski pokret URA) najavila je da će glasati protiv Đukanovićevog predloga.

Ukoliko poslanici ne glasaju za Đukanovićev predlog, prvi put bi došli u situaciju da je pala vlada, ali i da većina ne želi da ide na izbore. Za pad vlade premijera Dritana Abazovića je glasala Demokratska partija socijalista predsednika Đukanovića, koja joj je pružala manjinsku podršku ali i Demokrate Alekse Bečića.

Đukanović je odbio da prihvati da Miodrag Lekić, bivši diplomata, bude mandatar i skupštini dostavio predlog da se skrati mandat poslanicima. Prethodno je ;lider Demokrtakog fronta (DF) Andrija Mandić, pismom, od njega zatražio da mandat za sastav nove vlade poveri Lekiću, ali nisu dostavljeni potpisi poslanika, niti su prethodno kod njega došli na konsultacije.

Đukanović je, nakon što nikome nije poverio mandat za sastav nove vlade, skupštini dostavio predlog za skraćenje mandata i raspisivanje novih izbora. U obrazloženju je naveo da "nije stekao utisak da postoji jasna većina koja bi bila u stanju da formira vladu", kao i to da se oni koji su predložili Miodraga Lekića nisu odazvali konsultacijama ni dostavili potpise kojima bi potvrdili postojanje neophodne podrške.

Dan kasnije, nakon zakonskog roka od 30 dana od dana pada vlade u parlamentu, oni su dostavili Đukanoviću svih 41 potpisa poslanika od 81 koliko ih ima u crnogorskom parlamentu i odgovorili kontra inicijativom – potpisali su predlog za njegovo razrešenje jer, kako tvrde, nije na konsultacije pozvao predstavnike svih partija koje imaju poslanike u parlamentu čime je prekršio Ustav.

Crnogorski Ustav nije jasno propisao šta se dešava ukoliko poslanici ne izglasaju skraćenje mandata a vlada je prethodno izgubila poverenje. To je priznao i sam Đukanović. "Da ne bih sâm tumačio Ustav, pored mene je tim kompetentnih pravnika koji mi neće dati da pogrešim ako se nađem u toj situaciji 30. septembra", istakao je Đukanović.

Pravnici, pak, iznose različite stavove, ali su saglasni da u tom dilu u Ustavu postoji pravna praznina.

Sa druge strane, jasno je da odluku o tome da li je predsednik prekršio zakon donosi Ustavni sud. U Ustavu piše da razrešenje može pokrenuti skupština na predlog najmanje 25 poslanika. Odluku o postojanju ili nepostojanju povrede Ustava donosi Ustavni sud. Tek nakon toga, ako Ustavni sud utvrdi da je povredio Ustav, skupština može razrešiti predsednika.

Problem je, međutim, što je Ustavni sud Crne Gore ; u blokadi, jer od predviđenih sedam ima samo tri sudije tako da nema kvorum za odlučivanje. U toku je izbor za nove članove – na konkus se prijavilo 19 kandidata, ali nije izvesno da li će dobiti potrebnu većinu glasova poslanika.

Iz DF su najavili mogućnost da Đukanovića smene i mimo odluke Ustavnog suda.

"Pošto je za nas Milo Đukanović običan kriminalac na funkciji predsednika države, imamo obavezu da zaštitimo Crnu Goru i njene institucije svim raspoloživim demokratskim sredstvima" naveli su 23. septembra iz DF-a.

Poslednji parlamentarni izbori održani su avgusta 2020. kada je Đukanovićeva DPS prešla u opoziciju, a vlast formirali proruski Demokratski front, Demokrate i Građanski pokret URA.

Vladi Zdravka Krivokapića, koju su izabrali, 14 meseci kasnije izglasano je nepoverenje a stranke pobednice izbora ušle su u oštre međusobne političke sukobe.

Usledio je izbor nove manjinske vlade Dritana Abazovića, glasovima Đukanovićevog DPS-a koji joj je tri meseca kasnije uskratio poverenje. Od tada funkcioniše u takozvanom tehničkom mandatu.