Hag: Seljimi traži mere zaštite za svedoke odbrane tokom unakrsnog ispitivanja

Odbrana jednog od lidera bivše OVK Redžepa Seljimija podnela je zahtev Sudskom veću da se preduzmu mere u vezi sa unakrsnim ispitivanjem svedoka odbrane od strane ostalih strana u procesu, u slučaju u kojem je on optužen za ratne zločine zajedno sa Hašimom Tačijem, Kadrijem Veseljijem i Jakupom Krasnićijem. Tužilaštvo traži da se taj zahtev odbije.

U podnesku od 17. jula ove godine, odbrana traži da unakrsna ispitivanja budu ograničena na sadržaj direktnog ispitivanja, pitanja kredibiliteta svedoka i dokaze koji su relevantni za stranu koja ispituje, prenosi Dukađini.

Odbrana traži da čak i kada Tužilaštvo ispituje, treba da se ograniči na teme koje su već bile značajno obrađene tokom glavne faze procesa.

Takođe se zahteva da se strankama zabrani da uvode dokaze koji se odnose na dela i ponašanje optuženog koji nije pozvao tog svedoka.

Odbrana ističe da je dužnost suda da obezbedi Seljimiju ista prava koja bi imao da se sudi samo njemu, posebno u pogledu odgovora na dokaze koje iznesu njegovi saoptuženi.

Od suda se konkretno traži: Ograničavanje sadržaja unakrsnog ispitivanja od strane protivničkih strana; Zahtev Tužilaštvu da dokaže da su u pitanju „novi dokazi“ ako ih uvode kroz unakrsno ispitivanje; Zabrana unošenja dokaza koji se odnose na ponašanje optuženih koji nisu pozvali svedoka; Omogućavanje odbrani da ponovo ispituje svedoke ako tokom unakrsnog ispitivanja isplivaju nove važne činjenice.

U zahtevu se poziva i na Pravilo 143(3) koje definiše da se unakrsno ispitivanje treba ograničiti na teme iz direktnog ispitivanja, kredibilitet svedoka i relevantne dokaze.

Seljimijeva odbrana tvrdi da bi proširenje ispitivanja od Tužilaštva moglo dovesti do proširenja optužbi ili promene njegove pravne odgovornosti, što ne bi bilo dozvoljeno da mu se sudi samostalno.

U vezi sa novim dokazima, odbrana naglašava da je teret dokazivanja na Tužilaštvu i da novi dokazi mogu biti prihvaćeni samo u vanrednim okolnostima, ako se pokaže da ih ranije nije bilo moguće pribaviti uz razumnu pažnju.

Odbrana takođe napominje da ne postoji pravni osnov da se tim koji je najavio da neće pozivati svedoke kasnije predomisli i otvori slučaj.

Seljimijev pravni tim traži i da se izmeni paragraf 112 iz „Uputstva o vođenju postupka“, jer sadašnji redosled ispitivanja (odbrana, ostale odbrane, tužilaštvo, zastupnik žrtava) ne omogućava ponovno ispitivanje.

Zaključno, traži se da se Seljimijevoj odbrani prizna pravo na dodatno ispitivanje ako se tokom procesa otkriju nove okolnosti.

Sa druge strane, Kancelarija specijalizovanog tužioca odgovorila je na zahtev Seljimija i zatražila da se zahtev odbije, prenosi Teve 1.

Tužilaštvo je u svom svom podnesku podnetom 28. jula navelo da bi se usvajanjem zahteva odbrane nepotrebno zaobišli postupci koji regulišu suđenje i da bi kao takav trebalo da bude odbijen u celosti.

Navedeno je i da Seljimijev zahtev jasno ignoriše propis koji se odnosi na unakrsno ispitivanje.

Pored toga, dodaju da Pravilo 143(3) dozvoljava strankama da postavljaju pitanja koja ispituju pitanja koja su se pojavila tokom glavnog ispitivanja, ali i pitanja o pitanjima koja su relevantna za slučaj svake strane.

To je, podsećaju, već utvrđeno na suđenjima Nasimu Haradinaju i Hisniju Gucatu, koja su dozvoljavala unakrsno ispitivanje o pitanjima koja su relevantna za slučaj strane koja vrši unakrsno ispitivanje, uključujući i državnog tužioca.

Tužilaštvo tvrdi da je obema stranama dato široko diskreciono pravo da „svedoku pokažu bilo koji dokument ili drugi dokaz u skladu sa Pravilima“, uključujući dokumenta koja nisu prethodno korišćena tokom ispitivanja.

Navode i da Seljimijeva odbrana pokušava da ih spreči da tokom unakrsnog ispitivanja iznose dokaze koji bi se mogli odnositi na njegova dela i ponašanje, bez obzira na to da li su ti dokazi relevantni ili ne.

„Ova opšta zabrana nije opravdana i mora se u potpunosti odbaciti, jer (i) se tiče hipotetičkih pitanja koja zahtevaju kontekst da bi se procenilo, (ii) nije neophodna s obzirom na opsežne zaštitne mere u okviru trenutnog proceduralnog okvira i (iii) je u suprotnosti sa prirodom ispitivanja svedoka i svrhom pronalaženja istine“, navodi se u podnesku Tužilaštva, u kojem se dodaje i da su ograničenja predložena u zahtevu usmerena samo na njih i da bi omogućila optuženom da neopravdano kontroliše ispitivanje svedoka na način koji je u suprotnosti sa svrhom otkrivanja istine, pravima žrtava i uravnoteženim suđenjem.

Podsetimo, Specijalno tužilaštvo je 30. septembra 2022. podnelo potvrđenu i izmenjenu optužnicu protiv Tačija, Veseljija, Krasnićija i Seljimija, sa 10 tačaka optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Sva četvorica su se u novembru 2020. izjasnili da nisu krivi.

Suđenje se nastavlja, a zahtev Seljimijeve odbrane mogao bi uticati na dalji tok procesa i dozvoljene dokaze.