Kurtaj umanjivao ulogu glavnog štaba OVK i negirao svoje izjave i knjigu

Suđenje u Hagu u slučaju "Tači i drugi"
Izvor: Kosovo Online

Na suđenju četvorici vođa OVK, bivši oficir OVK Hajruš Kurtaj nastavio je danas da, pred sudom u Hagu, umanjuje ulogu Glavnog štaba OVK tokom rata na Kosovu, tvrdeći da nije tačno ono što je ranije o tome izjavio i napisao u knjizi.

Optuženi Hašim Tači, Kadri Veselji Redžep Seljimi i Jakup Krasnići bili su članovi GŠ OVK, a terete se za zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.

Tužilac Džejms Paće predočio je svedoku da je u svojoj knjizi napisao da je GŠ OVK 1998. postavio Agima Bajramija za komandanta u okolini Kačanika.

Tu informaciju, Kurtaju je, kako je naveo u knjizi, preneo Šukri Buja, komandant OVK u operativnoj zoni Nerodimlje, koji je naređenje GŠ dobio i sproveo.

Kao i juče, Kurtaj je taj navod iz svoje knjige nazvao "preuveličanim" i "izmišljenim".

Tužilac je iz svedokove knjige pročitao da je "po naredjenju GŠ OVK, Buja došao i rekao da je GŠ postavio Bajramija".

"Šta je tu izmišljeno", pitao je Paće.

"Buja mi nije rekao da je on imenovao Bajramija, ni da mu je GŠ to naredio", odgovorio je Kurtaj.

Buja, koji je u optužnici naveden kao saučesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu, bio je, inače recenzent Kurtajeve knjige.

Na isti način, svedok je negirao i ono što je u knjizi napisao o sastanku sa Bujom, s jeseni 1998, na kojem je, po naređenju GŠ OVK, odlučeno da se u okolini Kačanika formiraju dve brigade.

Po knjizi, Buja je na tom sastanku Kurtaja postavio za zamenika komandanta 162. brigade OVK, a Ćamila Iljazija za komandanta. Kada je u maju 1998. Iljazi poginuo, Kurtaj je, kako je posvedočio, preuzeo njegovu dužnost.

"Taj sastanak se nikada nije dogodio, niti sam ja bio tamo...Sastanak je opisan u mojoj knjizi, ali ja nisam prisustvovao. Nije potpuna izmišljotina, ali je preterivanje, napisao sam ono što sam ja želeo da se desilo", tvrdio je Kurtaj.

U knjizi, Kurtaj je napisao i da su brigade kod Kačanika formirane u skladu sa "strategijom oslobađanja Kosova" koju je usvojio GŠ OVK.

U sudnici, svedok je i to opovrgavao, tvrdeći da je oslobađanje "albanskih teritorija koje je Srbija okupirala 100 godina" bilo trajna "aspiracija".

"Ja nisam video nikakav plan GŠ OVK", kazao je Kurtaj.

Zastupnik optužbe potom je svedoka podsetio da je 2020. tužiocima izjavio da je za taj plan GŠ OVK čuo od komandanta svoje brigade Iljazija.

"Apsolutno osporavam to, čak i ako sam to rekao, ja nikada nisam video takav plan GŠ OVK", uzvratio je Kurtaj.

"Znači, vaša izjava je bila lažna", sugerisao je tužilac Paće, na šta je svedok odgovorio da "ne želi da čuje reč laž" i da će "u suprotnom prestati da svedoči, bez obzira na posledice".

Predsedavajući sudija Čarls Smit upozorio je, potom, svedoka da ne izbegava da odgovara na pitanja.

Na tužiočevo pitanje zašto je ranije izjavio nešto za šta sada tvrdi da nije tačno, Kurtaj je to opisao kao svoju "omašku" ili "grešku u prevodu".

Upitan zašto nije iskoristio priliku da tu izjavu ispravi pre sudjenja, svedok je tvrdio da "nije razumeo" da su mu tužioci to nudili.

Tužilac Paće nastavlja da ispituje Kurtaja.  

Pitanje uloge GŠ OVK tokom rata na Kosovu centralno je za proces protiv Tačija i saoptuženih.

Tužilaštvo tvrdi da je taj štab 1998-99 imao punu kontrolu i komandu nad jedinicama OVK i da su njegovi lideri odgovorni za sistematske zločine širom Kosova nad svima koje je OVK proglasila za protivnike.

Odbrana optuženih, sa druge strane, opovrgava da je OVK bila izgradjena vojna formacija sa centralizovanom komandom i tvrdi da su kontrolu nad njenim pripadnicima imali lokalni zapovednici.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

U šest tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Kransići optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a u četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Azemom Suljom, Ljahom Brahimajom, Fatmirom Ljimajem, Sujelmanom Seljimijem, Rustemom Mustafom, Šukrijem Bujom, Ljatifom Gašijem i Sabitom Gecijem.

Od hapšenja u jesen 2020. svi optuženi su u sudskom pritvoru u Hagu, a pred sudijom su izjavili da nisu krivi za zločine iz optužnice.