Organizacija veterana OVK: Preispitujemo legitimitet Specijalnog suda

Organizacija veterana OVK istakla je da preispituje legitimitet Specijalnog suda, navodeći da proces koji je doveo do stvaranja Specijalizovanih veća nije bio rezultat unutrašnje reforme pravosudnog sistema na Kosovu.

U objavi na Fejsbuku pod nazivom „Od izveštaja Dika Martija do izazova legitimiteta Specijalnog suda“, iz organizacije ističu da je taj proces započet kao posledica izveštaja usvojenog u Savetu Evrope 2011. godine, koji je sadržao teške optužbe protiv pripadnika OVK, uključujući i navode o trgovini organima.

„Taj izveštaj stvorio je snažan međunarodni pritisak i stavio Kosovo pred novu političku realnost: kako bi sačuvalo podršku strateških partnera i ne bi ugrozilo integracione procese, Kosovo je moralo da prihvati stvaranje posebnog suda. Godine 2015. Skupština je usvojila ustavne izmene za njegovo osnivanje. Već u toj fazi proces je dobio političku dimenziju. Jedan deo društva to je video kao državnu nužnost, dok ga je drugi deo doživljavao kao međunarodno nametanje. Ta početna podela kasnije je postala temelj krize poverenja“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je mandat Suda bio ograničen i fokusiran isključivo na navode o zločinima koje su počinili pripadnici OVK.

„U političkom i moralnom smislu, to je stvorilo percepciju fragmentisane pravde. U albanskom javnom mnjenju slika ostaje jednostavna: poseban međunarodni mehanizam podignut je da sudi samo jednoj strani - Albancima. Ova percepcija dodatno je produbljena bliskom saradnjom srpskih institucija sa Specijalizovanim tužilaštvom u Hagu“, piše u saopštenju.

Prema njihovom mišljenju, hapšenja 2020. godine, uključujući bivšeg predsednika Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i drugih, označila su trenutak kada je proces dobio snažnu simboličku dimenziju.

„Kroz operacije Euleksa sprovedena su hapšenja uz desetine vozila, maskirane i teško naoružane specijalne snage i oklopna vozila. Osobama koje su javno izjavile spremnost da se dobrovoljno predaju vezane su ruke kao da su begunci. Hapšenja na ulicama, zaplena telefona, 24-časovna zadržavanja, pretresi kuća uz javnu izloženost – sve je to ostavilo utisak demonstracije sile. Čak i ako se takve mere mogu opravdati bezbednosnim standardima, javna slika duboko je uticala na društveno mišljenje. Pravda se ne doživljava samo kroz pravne dokumente, već i kroz način na koji se sprovodi na terenu“, ističe se.

Naglašavaju da navodi o trgovini organima, koji su dominirali međunarodnim diskursom nakon 2011. godine, nisu uključeni u konačne optužnice.

„Ova promena podstakla je sumnje u javnosti da je proces započet na osnovu narativa koji je kasnije promenjen. Usledila je nova faza - potraga za svedocima, često uz optužbe da su izjave podstaknute obećanjima o pogodnostima ili posebnoj zaštiti. Istovremeno, spremnost tužilaštva Specijalnog suda da sarađuje sa srpskim tužilaštvom bila je veća nego ikada. Dokumenta, arhive i materijali stavljani su na raspolaganje kako bi se gradili predmeti protiv bivših pripadnika OVK. To otvara jednostavno pitanje: kako se može izgraditi pravičan proces kada jedna strana sukoba aktivno sarađuje u krivičnom gonjenju druge?“, naglašavaju u saopštenju.

Podsećaju da je Sud već doneo prve presude, uključujući slučajeve protiv Saljiha Mustafe i Pjetra Šalje.

„Saljih Mustafa uhapšen je u septembru 2020. godine i nakon niza odluka Osnovnog suda, Apelacionog i Vrhovnog suda, njegova kazna je potvrđena na 15 godina zatvora. Pjeter Šalja je u julu 2024. osuđen na 18 godina zatvora. Ove presude označile su prvu fazu konsolidacije potpunog funkcionisanja Suda i formalno pokazale da procesi daju konkretne rezultate – osuđujući počinioce. Ipak, na društvenom planu nisu ublažile percepciju jednostranosti koja se godinama gradila. Za deo javnosti, posebno za slojeve društva snažno vezane za narativ o borbi za slobodu, ove presude su viđene kao potvrda početnog uverenja da je mehanizam fokusiran isključivo na ratne lidere. Prve presude produbile su jaz između pravnog tumačenja procesa i političkog i emocionalnog čitanja koje mu daje deo albanskog društva“, navode iz Organizacije veterana OVK.

Zaključuju da debata o Specijalnom sudu nije samo proceduralna rasprava.

„Ona dotiče kolektivni identitet Albanaca, samu ideju slobode i postojanja države. Za mnoge građane način na koji Sud funkcioniše i percepcija koju ostavlja imaju jednaku težinu kao i same pravne odluke - i upravo tu leži najveći izazov za njegov legitimitet", ističe se u saopštenju.