Svedočenje Šona Bernsa potvrdilo komandnu ulogu Glavnog štaba OVK

Bivši američki diplomata Šon Berns potvrdio je danas pred sudom u Hagu da su članovi Glavnog štaba OVK 1998-99. imali komandnu ulogu u toj albanskoj paravojsci.

Berns, koji je tada bio šef američke posmatračke misije na Kosovu (KDOM), svedoči na suđenju članovima GŠ OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, optuženim za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji.

Kao šef KDOM, Berns se, kako je posvedočio, mnogo puta sastajao sa Krasnićijem i drugim članovima vođstva OVK.

Svedok je izjavio da mu je lično Krasnići, koga je znao kao portparola OVK, u januaru 1999. rekao da je on naredio oslobađanje osmorice vojnika Vojske Jugoslavije, koje je OVK prethodno zarobila.

"Da li ste vi čuli Krasnićija kako naredjuje oslobađanje vojnika", pitao je tužilac Vard Ferdinanduse.

"On mi je to rekao, Jakup Krasnići", odgovorio je Berns.

Kao dokaz za to, tužilac je citirao dokument zaplenjen od Krasnićija u kojem je on napisao:

"Naredio sam komandantu operativne zone Šalja Rahmanu Rami da oslobodi vojnike."

Krasnići je, u svojeručno napisanom dokumentu, naglasio i da je "delovanje operativne zone Šalja bilo kooridinisano sa GŠ OVK" i da su se "složili da vojnici (VJ) mogu biti oslobođeni samo u razmeni zarobljenika".

U tom dokumentu, Krasnići je podvukao i da je to značajno jer je pokazalo da je OVK "imao čvrstu vertikalnu organizaciju", sugerišući da je GŠ na njenom vrhu.

Svedok je potvrdio da se to poklapa s njegovim sećanjem, napominjući da je Krasnići bio "tajnovit" o tome ko je bio u GŠ OVK.

Berns je posvedočio da je Krasnići, u januaru 1999, naredio i oslobađanje "petorice starih srpskih seljaka" koje je OVK otela u Drenici, uprkos protivljenju komandanta te operativne zone Samija Ljuštakua.

"Posle razmene osmorice vojnika VJ za devetoricu uhapšenih pripadnika OVK, Krasnići mi je rekao da Ljuštaku u Drenici drži petoricu starih srpskih seljaka, koje je OVK otela tih dana. Pitao me je da li hoćemo da oni budu oslobođeni, ja sam rekao da hoćemo i Krasnići je to naredio", izjavio je Berns.

On je opisao da je bio prisutan kada je Krasnići "naredio Ljuštakuu da otvori pritvor i pusti ih", posle rasprave između njih dvojice tokom koje je "bilo jasno da Ljuštaku to ne želi da učini".

Berns je posvedočio i da je 1998. sam video "jednog ili dvojicu" srpskih pritvorenika na mestu na kojem se susreo s vođama OVK.

"U jednoj šupi video sam jednog ili dvojicu srpskih zarobljenika...Vojnici OVK su mi rekli da će ih iskoristiti za razmenu", kazao je svedok.

Berns je potvrdio i da je OVK, s jeseni 1998, otela članove Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove u okolini Mališeva.

Jedan od vođa OVK u egzilu "Bardulj Mahmuti rekao nam je da su oni kolaboranti sa Srbima i da su pozivali stanovništvo da preda oružje. Tvrdio je da se prema njima dobro postupa i da će imati pravično suđenje", rekao je svedok.

Da je OVK u to vreme pritvarala i zlostavljala političare bliske Rugovi, Bernsu je, kako je kazao, potvrdio i Đerđ Dedaj koji je, zajedno sa drugima, bio pritvoren u selu Ćirez.

"Dedaj mi je rekao da ih je prebijao Sabit Geci, a da je glavni bio Tači, ali da on nikoga nije tukao", izjavio je Berns, dodajući da ga je Dedaj molio da ne pominje "umešanost OVK".

U svedočenju na suđenju Tačiju i saoptuženima, Dedaj je svoje ranije izjave o zlostavljanju u rukama OVK negirao i relativizovao.

Da je Tači bio "lider delegacije OVK", Berns je stekao utisak i, u junu 1999, tokom razgovora sa američkim izaslanicima o sprovođenju Kumanovskog sporazuma.

Dogovor je postignut pošto je tadašnji portparol američkog državnog sekretara Džejms Rubin poveo Tačija nasamo u polusatnu šetnju.

"Tači je govorio u ime OVK...Bio je očigledno vođa delegacije OVK...Doneo je odluku", kazao je Berns.

U nastavku suđenja, Bernsa unakrsno ispituju branioci optuženih.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za  zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Pored individualne krivične odgovornosti, Tači i saoptuženi snose i odgovornost kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, piše u optužnici.

To zločinačko udruženje imalo je za cilj da OVK preuzme kontrolu nad Kosovom primenom nasilja protiv svih koje je proglasila za protivnike, bilo da su Srbi, Romi ili Albanci označeni kao "izdajnici", "špijuni" ili "kolaboranti".

U optužnici su kao učesnici u zločinačkom poduhvatu navedeni i visoki oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Za vreme rata na Kosovu, prvooptuženi Tači je bio politički komesar, a potom  i komandant GŠ OVK. U privremenoj vladi Kosova, formiranoj u martu 1999, Tači je bio premijer.

Veselji je i u GŠ OVK i u privremenoj vladi vodio obaveštajnu službu.

Glavni operativac u GŠ OVK bio je Seljimi, koji je u privremenoj vladi preuzeo ministarstvo unutrašnjih poslova.

Krasnići je i u štabu i u vladi bio portparol.

U pritvoru Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, optuženi su otkada su uhapšeni u Prištini, 4. i 5. novembra 2020.

Svi su izjavili da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.