Tromp: Žalbeni postupak bi mogao da donese preinačenje kazni za vođe OVK

Žalbeni postupak mogao bi da donese izmene kazni koje su Specijalizovana veća Kosova u Hagu izrekla četvorici vođa bivše OVK, proglasivši ih krivim za ratne zločine, smatra istraživač Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) Nevenka Tromp za Radio Slobodna Evropa.

Podseća da Žalbeno veće Specijalizovanih veća može potvrditi presudu, poništiti je po određenim tačkama optužnice, povećati ili smanjiti kazne ili, načelno, naložiti delimično ponavljanje suđenja o određenim pitanjima.

„Još jedan nivo, Veće Vrhovnog suda, dostupan je u ograničenijim okolnostima, uključujući slučajeve žalbe na osuđujuću presudu nakon prethodne oslobađajuće presude ili prilikom preispitivanja posebno teških kazni. S obzirom na već uočljive razlike u prvostepenoj presudi, najverovatniji ishod nije potpuno poništavanje, već delimično – smanjenje kazne, posebno za Seljimija ili Veseljija, čiji je doprinos ´zajedničkom cilju´ opisan blažim terminima nego doprinos Tačija i Krasnićija“, smatra Tromp.

Ipak, napominje da su žalbeni postupci pred međunarodnim krivičnim sudovima nepredvidivi.

„Treba imati na umu da je i sam Tribunal u Hagu imao slučajeve u kojima su stroge sudske kazne poništene u žalbenom postupku, što je dovodilo do oslobađajućih presuda. Sve je moguće“, kazala je Tromp za RSE.

Ali, ukoliko bi i Tužilaštvo uložilo žalbu, ona bi se, objašnjava Tromp, odnosila na onaj deo presude koji odbrani i kosovskoj vladi trenutno pruža najjači retorički argument - oslobađanje od krivice po šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti.

„Za zločine protiv čovečnosti neophodni su dokazi o postojanju politike na državnom ili organizacionom nivou, a oni obično povlače i najstrože kazne u ovoj oblasti. Stoga, ponovno uvođenje nekih ili svih od tih šest tačaka optužnice ne bi predstavljalo beznačajnu izmenu. To bi ponovo otvorilo pitanje same kazne, verovatno u pravcu njenog pooštravanja“, rekla je Tromp.

Sa proceduralnog stanovišta, navodi da bi to značilo duži postupak - u okviru trostepene strukture Specijalizovanih veća, odluka Žalbenog veća kojom se oslobađajuća presuda preinačuje u osuđujuću pokreće dodatni stepen preispitivanja pred Većem Vrhovnog suda.

Na pitanje gde vidi najjače pravne osnove za osporavanje presude, Tromp je ukazala da bi glavni osnov trebalo da bude osporavanje postojanja „zajedničke zločinačke namere”, kao i načina na koji je u presudi napravljena razlika u pogledu pojedinačnog doprinosa četvorice optuženih.

„Utvrđeno je da su Tači i Krasnići aktivno koristili svoje položaje kako bi sproveli krivične aspekte ´zajedničkog cilja´, dok se osuđujuća presuda za Seljimija zasniva na suštinski drugačijoj kvalifikaciji - u propustu da spreči i kazni zločine u vezi sa kojima je imao ovlašćenja i saznanja da deluje – što je zaključak zasnovan na nečinjenju, a ne na aktivnom sprovođenju“, rekla je Tromp.

Smatra da se drugi mogući osnov odnosi se na dokazni materijal, a posebno na oslanjanje na iskaze svedoka uzete mnogo godina nakon predmetnih događaja.

Ona je navela da je teško osporiti zaključak sudskog veća da su četvorica osuđenih imali i sprovodili zajedničku zločinačku namer.

„Realno je očekivati ​​žalbu koja bi suzila presudu na njene periferne aspekte: koji pojedinac je bio povezan sa kojim konkretnim zločinima, odnosno da li su određene žrtve pravilno pripisane ´zajedničkom cilju´“, kazala je Tromp.

Na pitanje postoji li pravni način da se Sud „raspusti“, odgovorila je da postoji jedan opšti princip - svaki institucionalni proces koji ima moć da nešto stvori, obično ima i moć da to poništi.

„Kada je reč o Specijalizovanim većima, to bi, u načelu, mogao biti pravac delovanja. Ali samo ako bi Kosovo moglo da se oslobodi međunarodnog pritiska koji je i doveo do stvaranja tog suda“, rekla je Tromp.

Podseća da je Skupština Kosova 2017. godine pokušala da u potpunosti ukine zakon koji je omogućio osnivanje suda, ali taj pokušaj nije uspeo usled kontinuiranog diplomatskog pritiska SAD i EU, koje su jasno stavile do znanja da bi raspuštanje suda ugrozilo viznu liberalizaciju za Kosovo i njegov širi put ka članstvu u EU.

Zato će, kaže Tropm, sada nakon presuda, to verovatno biti još teže nego 2017. godine, kada nije bilo optužnica, suđenja niti osuđujućih presuda.

„Sa pravnog stanovišta, to je i dalje moguće, ali predstavlja izuzetno složen poduhvat - osnivanje Specijalizovanih veća direktno je utvrđeno Ustavom Kosova putem amandmana iz 2015. godine kojim je dodat član 162, tako da bi njihovo ukidanje zahtevalo još jedan ustavni amandman, za šta je potrebna dvotrećinska većina svih poslanika, kao i posebna dvotrećinska većina među poslanicima koji zauzimaju mesta rezervisana za manjinske zajednice – što predstavlja namerno postavljen visok prag, osmišljen tako da oteža upravo ovakvu vrstu povlačenja učinjenih koraka“, rekla je Tromp.