Hil: Nisam delio mišljenja da je OVK bila dobro struktuirana organizacija

Nekadašnji ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Severnoj Makedoniji i Srbiji i član pregovaračkog tima Ričarda Holbruka, Kristofer Hil, završio je danas svedočenje pred Specijalizovanim većima u Hagu, u postupku protiv bivših vođa OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija.

Po završetku svedočenja, nekadašnji ambasador SAD, rekao je da je to za njega bilo „interesantno iskustvo“.

Sledeći svedok biće pozvan u 14 časova.

Na pitanje sudije da li se slaže da je OVK bila naoružani oslobodilački pokret, Hil je odgovorio potvrdno.

„Jedino pitanje je koliko je to bilo integrisano ili je to bio samo skup različitih grupa koje su same izdavale sopstvena naređenja“, rekao je Hil.

Sudija je od Hila potom tražio da objasni koja je razlika između političkog rukovodioca i vojnog vođe u takvom pokretu.

„Politički vođa je neko ko ima funkciju ministra inostranih poslova a ne bavi se internim stvarima, unutrašnjim poslovima. Moj utisak je da, ako pogledate pozadinu Tačija, da tu nema ništa što bi naznačilo da se on bavio internim pitanjima, ali što se tiče spoljnih pitanja shvatio je kako svet funkcioniše, razumeo je važnost da se pridobije Amerika, da bude na njihovoj strani i da ih zadrže na njihovoj strani“, naveo je američki diplomata.  

Na pitanje da li je znao da li je Tači imao i kakvu ulogu u OVK pre marta 1998, Hil je odgovorio da ne zna.

„Ne znam da li je imao neku ulogu. Ono što znam je da je studirao u Zapadnoj Evropi i da se vratio na Kosovo napustivši te studije“, rekao je Hil.

Naveo je i da ne zna da li je Tači bio jedan od osnivača OVK.

„Ne bih mogao da kažem ni da jeste ni da nije“, rekao je Hil.

Upitan da li zna kako i kada je OVK osnovana, odgovorio je da se ne seća tih priča, da je bilo raznih teorija a da mnoge od njih tiču napada na porodicu Jašari u maju 1998. godine.  

Politički departman OVK i Hašim Tači

Sudija je Hilu postavio pitanje o dva telegrama Stejt departmenta od kojih je jedan bio poslat iz ambasade SAD u Beogradu državnom sekretaru u Vašingtonu i o tvrdnjama Šona Bernsa, bivšeg američkog diplomate i posmatrača na Kosovu o njegovom shvatanju strukture OVK iznetog u jednoj od depeša.

U sudnici je pročitan pasus u kom Berns kaže da „koliko može da se odredi“ da se glavni štab OVK sastoji od najmanje šest departmana: politički, informativni, logistički, policijski, pravosudni i operativni i da politički departman čini sedam pojedinaca, a da je Hašim Tači, politički komesar Drenice, izgleda na čelu političkog odeljenja.

Hilu je postavljeno pitanje da li ima opservacije u vezi sa tim što je Berns naveo Hašima Tačija kao stvarnog vođu OVK.

„Mislim da je Šon bio skloniji od mene da sugeriše da postoji dobro vertikalno organizovan entitet poznat kao OVK. On sugeriše postojanje struktuirane organizacije, a ja nisam delio njegovo mišljenje. Šon je, što bi mi rekli u Forin servisu, pravi tip sa ulice, on bi išao okolo i razgovarao sa ljudima. To mu je neko verovatno rekao. Svrha informacija nije bila informisanje, već vršenje uticaja. Nešto od ovoga je urađeno da bismo se mi ubedili da je reč o izuzetnoj organizovanoj vojsci, ali ja to nisam video i sa tim se nisam slagao“, odgovorio je Hil.

On je naveo i da je OVK bilo veoma stalo da se zna da su oni ti koji su bili bitni na Kosovu.

„Ako su im potrebni saveznici u borbi protiv Srbije, oni su tvrdili da imaju dobro organizovanu vojsku na terenu koja se naziva OVK, a pošto imaju vojsku onda imaju i političku kontrolu, jedino što nisu imali je vazduhoplovstvo. Često su nam govorili da je trebalo da se uključimo u bombardovanje. Dosta ovoga je bilo osmišljeno da vrši uticaj a ne da informiše ljude. Ja jesam skeptičan u pogledu ideje da je OVK bio organizovan na ovaj način“, rekao je Hil.

Bilo je puno hapšenja i puštanja ljudi

Na pitanje sudije o slučaju dvojice srpskih novinara koji su bili zarobljeni, Hil je rekao da su takvi slučajevi iskrsavali.

„Bilo je puno hapšenja i puštanja ljudi. To je iskrsavalo s vremena na vreme, a mi smo poručivali da ne možemo da ih podržavamo ako kidnapuju ljude“, naveo je Hil.

Koncept je bio: Srbi ovo će se desiti

Hil je naveo da se ne seća ko je potpisao sporazum u Rambujeu, ali da je cela albanska delegacija bila saglasna.

„U Parizu je održana svečanost potpisivanja. Moram da kažem da mi je bilo drago da su se svi našli zajedno. Znam da su ljudi pokušavali da politizuju te stvari, ali oni su se okupili i bilo je zadovoljavaće da nakon devet meseci imamo sporazum ili nešto oko čega su se ljudi saglasili“, rekao je Hil.

Na pitanje sudije u čemu je bila poenta sporazuma ako druga strana - Srbija nije stavila svoj potpis.

„Bilo je određenih zemalja, Italija je bila jedna od njih, koje su govorile kako možete imati sporazum koji je potpisala samo jedna strana. Koncept je bio - Srbi ovo će se desiti, najbolje bi bilo da prihvatite ovaj sporazum jer se na taj način najbolje mogu očuvati srpski interesi, a onda je Milošević više puta govorio Albanci se neće složiti ni sa čime, a sporazum je osporio tu tvrdnju.., tako je bilo, smatram da je rat nešto što se radi kada imate ozbiljan cilj, imam puno problema sa tim da je rat rešenje, ali bilo je ljudi koji su smatrali da treba bombardovati Srbiju dva dana i da će sve biti gotovo“, dodao je Hil.

Česti sastanci sa Demaćijem, bio u društvu pomoćnika Aljbina Kurtija

Govoreći o Ademu Demaćiju, Hil je rekao da je bio strog po svakoj temi i da je imao neku vrstu besa, jer je i sam bio zatvorenik.

„Bio je veoma strog po svakoj temi. Imao je neku vrstu ogorčenosti što je jednom bio zatvoren. Bio je poznat kao osoba sa veoma jakim i veoma žestokim stavovima prema Srbiji“, rekao je on.

Pored toga, Hil je rekao da Demaći nije osoba sa kojom bi se moglo sarađivati.

„Ne samo na Kosovu, već i u ostatku Jugoslavije to je bilo poznato. On nije bio osoba sa kojom bi se moglo sarađivati“, rekao je Hil.

Hil je istakao da se sa Demaćijem sastajao i češće nego što je to on zaslužio.

Na pitanje sudije da li smatra da ljudi priklonjeni Demaćiju, među kojima je bio i Remi, možda nisu blagonaklono gledali na to što se ne sastaje često sa njim, Hil je odgovorio da nije mogao da se sastane sa svima kada bi došao na Kosovo.

„Dosta često sam se viđao sa njim, on je često bio u društvu svog pomoćnika Aljbina Kurtija, često smo se viđali, ne znam zašto se ovoga puta nismo sreli“, rekao je on.

Politički direktorat se bavio spoljnim svetom

Odgovarajući na pitanja sudije Geneala Metroa, Hil je izjavio da je, prema njihovim pretpostavkama, Generalštab OVK bio više vojno telo koje se sastojalo od komandanata lokalnih područja.

U vezi sa Političkim direktoratom, Hil je rekao da su ga doživljavali kao telo koje se više bavilo spoljnim svetom.

„Naša pretpostavka, želim da budem jasan, naša pretpostavka u odsustvu činjenica bila je da je Generalštab bio više vojno telo i da se sastojao od komandanata lokalnih područja koja su se u nekom trenutku spojila, a Politički direktorat je bio više telo koje se bavilo spoljnim svetom“, rekao je on.

Nismo znali ko govori u ime OVK

Hil je istakao da nije upoznat sa time ko je u OVK bio odgovoran da osmisli političke ciljeve.

„Sećam se da je bila nekakva objava u kojoj su navedena određena lica, ali ja sam kao specijalni izaslanik jasno stavio do znanja da ne znamo ko govori u ime OVK. Gospodin Demaći je, na primer, govorio o svojoj ulozi u OVK, ali mi nikada nismo čuli da je neko potvrdio tu njegovu ulogu. Dešavalo se da su mnogi ljudi govorili kao predstavnici OVK, naš problem je bio da nismo imali sagovornike sa kojima smo mogli da razgovaramo i dogovaramo se. Pitanje nezavisnosti Kosova je bilo parola i svi su iznosili taj cilj kao svoj“, rekao je Hil.

Dodao je da se mali broj ljudi među kosovskim Albancima zauzimao za autonomiju. Istakao je da je u tom periodu saznao da postoji politička direkcija Glavnog štaba i da je Tači bio deo te direkcije.

„Nije nam bilo jasno šta ta pozicija predstavlja, ali se pojavio neko sa kim smo mogli da razgovaramo“, dodao je Hil.

Hil je svedočenje započeo 10. novembra a tokom protekla dva dana pred sudom je izjavio da nema razloga da veruje da je Tači učestvovao u aktivnostima za koje mu se sudi, niti da je čuo da je on naredio bilo kakve ilegalne radnje, zbog čega je, kaže, i pristao da svedoči.

Naveo je i da ne zna da li je Tači bio među osnivačima OVK, odnosno da je na osnovu onoga što je video mogao da zaključi da on to nije bio, ali da, ipak, tako nešto ne može da potvrdi ili negira.

Hil je istakao i da je Tači odbijao sporazum iz Rambujea, kao i da se plašio da bi ga ubili kada se vrati na Kosovo.