Škola fudbala „28. jun“ već devet godina gradi fudbalske snove najmlađih sa centralnog Kosova

Škola fudbala „28. jun“ iz godine u godinu okuplja sve veći broj dece iz Gračanice, Donje Gušterice i okolnih mesta, a brojni turniri, nagrade i priznanja potvrđuju njihov talenat i posvećenost fudbalu. Ipak, za trenere ove škole sportski rezultati nisu jedino merilo uspeha. Mnogo važnije je da deca kroz treninge i utakmice razvijaju timski duh, odgovornost, međusobno poštovanje i steknu prijateljstva koja prevazilaze sportske terene.

Škola fudbala „28. jun“ osnovana je 2017. godine, a danas radi na dve lokacije – u Gračanici i Donjoj Gušterici. Sledeće godine obeležiće i deset godina rada, što je za ljude koji su od početka uključeni u njen rad značajan jubilej.

Trener Ljuba Đekić kaže da počeci nisu bili laki, jer je škola tada bila gotovo nepoznata, a interesovanje dece tek je trebalo da se razvije. Ipak, upornost, entuzijazam i ljubav prema fudbalu pomogli su da se od male grupe dečaka izgradi škola koja danas okuplja veliki broj mladih fudbalera.

„Ti sami počeci nisu bili nimalo laki, s obzirom na to da smo bili nepoznati, tek smo formirali klub i bilo je svega par dečaka. Mogu da kažem da su to uglavnom bili dečaci iz moje uže rodbine. Tako da, evo, već devet punih godina radimo, mi smo prezadovoljni i tek sada možemo da vidimo kompletnu sliku šta smo sve uradili za taj period. Mogu da kažem da smo obišli mnoge turnire, a određeni broj i osvojili. Trenutno stanje, kada govorimo o broju dece, zaista je dobro i mi smo zadovoljni“, ističe Đekić.

Za devet godina rada, generacije dece prošle su kroz ovu školu, a mnoge od njih imale su priliku da se takmiče van sredine u kojoj odrastaju. Upravo su turniri širom Srbije prilika da mladi fudbaleri steknu nova iskustva, upoznaju vršnjake i odmere snage sa ekipama iz većih sredina.

„Ove godine smo učestvovali na turnirima širom Srbije, mogu da kažem da smo bili učesnici u Zaječaru, Nišu, nedavno smo učestvovali u Leskovcu, gde smo osvojili prvo mesto sa generacijom 2019, drugi smo bili sa generacijom 2015, tako da zaista ima talentovane dece“, navodi Đekić, dodajući da mlade fudbalere očekuju novi izazovi, među kojima je i turnir u Temišvaru, u Rumuniji.

Iako je broj turnira na kojima učestvuju veliki, Đekić smatra da bi za decu sa centralnog Kosova bilo značajno da imaju još više prilika za takmičenje i putovanja. Zbog toga, kako ističe, podrška ne bi trebalo da izostane ni od roditelja ni od institucija.

„Imamo zaista puno turnira, ali koliko god da ih imamo, za našu decu je to premalo i mislim da moramo svi da se uključimo, kako mi kao škola fudbala, kao inicijatori svega toga, tako i sami roditelji, ali i institucije da podrže taj rad, jer jednostavno jedni bez drugih ne možemo da funkcionišemo. Ako se svi uključimo i svako da svoj mali doprinos, zaista možemo mnogo“, navodi Đekić.

Pored mogućnosti za takmičenje, važan deo rada škole su i uslovi u kojima deca treniraju. U Gračanici se treninzi tokom hladnijih meseci održavaju u balonu, što omogućava kontinuitet rada i kada vremenski uslovi nisu povoljni.

„Kada govorimo o uslovima u Gračanici, imamo i ovaj veliki teren. Zbog loših vremenskih uslova trenutno smo u balonu i ono što možete da primetite jeste da su zaista uslovi odlični. Ono što nas očekuje u narednom periodu jeste zima, nešto hladniji dani, ali prethodnih godina je bilo i grejanja, tako da mislim da će i ove godine Opština Gračanica svakako raditi na tome da obezbedi pelet i grejanje za dečake i devojčice koji ovde rade. Samo da napomenem da nismo samo mi ovde, da ima tu još dosta dece, tako da bi to pre svega trebalo da bude prioritet, da bi se omogućio nesmetan rad sa decom“, ističe Đekić.

On posebno naglašava značaj podrške lokalnih samouprava, navodeći da je u prethodnom periodu bilo više razumevanja za potrebe sportskih kolektiva.

„Mislim da se taj odnos prema sportu dosta popravio, ali isto tako smatram da to može mnogo bolje i da mora mnogo bolje. U jednom trenutku sport je bio, ja to tako kažem, baš na samom dnu i jednostavno je to moralo da ide nekom uzlaznom putanjom, što se zapravo i dešava. Ono što sada doživljavamo kada su lokalne samouprave u pitanju jeste da već ima nekog razumevanja kada imamo neki zahtev, da li je prevoz ili nešto drugo, tu su naravno i donacije kada je oprema u pitanju“.

Kao primer dobre saradnje navodi turnir koji je škola nedavno organizovala uz podršku Opštine Gračanica.

„Nedavno smo imali naš turnir koji je Opština Gračanica podržala, gde smo imali 27 ekipa u tri kategorije. Imali smo goste iz Temišvara, iz Crne Gore, iz Podgorice su bile dve ekipe, imali smo i goste iz Zaječara, Velikog Gradišta. Tako da sami mi kao škola to ne bismo mogli i ne bismo uspeli sigurno da nije bilo pre svega roditelja koji nas uvek podržavaju u svemu, gde god i šta god da treba. Naravno, tu su i opština Gračanica i ostale opštine. Opština Lipljan i Opština Priština su ove godine uz nas i zaista moram da pohvalim da su ove godine posebno imali razumevanja za sport. Nadam se da će i naredne godine biti tako“, naveo je Đekić.

Posebno priznanje za dugogodišnji rad stiglo je nedavno iz Opštine Gračanica, koja je školi fudbala „28. jun“ uručila zahvalnicu. Za Đekića je to, kako kaže, bilo posebno i neočekivano priznanje.

„Malopre sam napomenuo da već radimo punih devet godina i da ćemo sledeće godine obeležiti jubilej. I za tih devet godina nisam imao takvu čast ili priliku da doživim da nas neko na taj način pohvali. U prvi mah sam mislio da će to dobiti sva udruženja, svi sportski klubovi, pa mi nije bilo nešto krupno ili veliko, ali na samoj ceremoniji, odnosno svečanoj akademiji, zapravo sam video da smo mi jedini i da je to predsednik opštine Gračanica prepoznao. Verujem da su se i mnogi ljudi tu uključili koji su odlučivali o tome i prepoznali naš rad. Ali opet kažem, bez njihove podrške mi sigurno ne bismo ništa mogli da napravimo ili učinimo, jednostavno ne bismo mogli da odemo na jedno putovanje“, ističe Đekić.

Teži put do prilike da pokažu talenat

Iako u školi ima mnogo talentovane dece, put do ozbiljnijeg sportskog razvoja za mlade sa Kosova nije uvek jednostavan. Jedan od problema je i manji broj utakmica i turnira u odnosu na decu iz većih sportskih centara u Srbiji.

Đekić objašnjava da se razlika posebno vidi kada se uporede deca istog uzrasta koja treniraju u različitim sredinama.

„Mnogo je teško, iz razloga što, kada govorimo o toj generaciji, recimo ovoj koja je sada nadolazeća, generaciji 2019, mi smo za njihovih sedam godina, iako su oni jako mali, odigrali možda dva ili tri turnira od samog njihovog početka. Dok, recimo, deca istog godišta iz Niša ili Beograda te utakmice imaju svakog dana, svakog vikenda i onda je jako teško takmičiti se sa tom decom koja su konstantna, koja svakog vikenda učestvuju u tome, jednostavno su snalažljivija“, ističe Đekić.

Ipak, upravo želja za utakmicom i takmičenjem, kaže Đekić, često predstavlja dodatni motiv deci koja nemaju priliku da svakog vikenda igraju turnire.

„Ali opet kažem, taj talenat koji naša deca imaju i možda ta želja da jednom mesečno odete na neki turnir nekad može i da prevlada, da jednostavno budete bolji od onih koji igraju svakog vikenda. I s jedne strane može to da bude jako dobro, jer su deca željna tog turnira, željna te utakmice, dok možda drugo dete iz Srbije jednostavno se zasiti u tom nekom periodu“.

Da njihov rad ima smisla i da deca dobijaju priliku da se pokažu potvrđuje i podatak da su trener Stefan Lazić i polaznik škole Aranđel Ristić, dok je ekipa portala Kosovo onlajn razgovarala sa Đekićem, boravili u Beogradu, gde su učestvovali na fudbalskoj selekciji.

Za trenere, međutim, uspeh se ne meri samo osvojenim medaljama i peharima.

„To je jedan od naših najvećih uspeha, ali kada govorimo o uspehu, nije uspeh doneti medalju ili osvojiti neki turnir. Jeste lepo, jer tu se vidi ta dečija sreća i vidi se da su oni zadovoljni, i sami roditelji i mi. Dešava se da putujemo dugo, prođemo dosta kilometara i jako je teško ne osvojiti ništa. Ali ono što je naš cilj i možda naš najveći uspeh jeste da ovu decu iz Gračanice izvedemo iz ove sredine, iz ove monotonije, da im pokažemo da žive normalno, da su ravnopravni sa svojim generacijama iz Srbije i da ne zaostajemo“, rekao je Đekić.

„Deca treba da imaju priliku da se druže, putuju i takmiče“

U Donjoj Gušterici sa decom već godinama radi trener Nikola Ćirković iz Gornje Gušterice. Njegov rad sa najmlađima počeo je još 2019. godine, kada je škola fudbala otvorila svoje odeljenje u Donjoj Gušterici.

„Kako smo otvorili Školu fudbala ’28. jun’ u Donjoj Gušterici, u balon sali, 2019. godine, u oktobru mesecu, pa sve do danas, radimo sa decom. Kada smo krenuli sa školom fudbala, imali smo približno 100 dečaka samo u Donjoj Gušterici. Međutim, vremenom je taj broj malo opao. Sada smo negde na oko 50 dečaka, radimo u dve grupe, treninge imamo utorkom, četvrtkom i vikendom. Učestvujemo na brojnim turnirima širom Srbije, gde ostvarujemo dobre rezultate“, rekao je Ćirković.

Dodaje da mu rad sa decom ne predstavlja teškoću, već zadovoljstvo, posebno jer je fudbal oblast kojom se bavi sa velikom posvećenošću, a završio je i Fakultet za sport i fizičko vaspitanje.

Za decu koja svakodnevno dolaze na treninge, međutim, fudbal je pre svega igra, druženje i prostor u kojem mogu da razvijaju svoje talente.

Veljko Filić iz Gornje Gušterice fudbal je počeo da trenira sa šest godina i kaže da se upravo u ovom sportu pronašao.

„Mnogo volim da treniram fudbal i mislim da je fudbal najbolji sport i želim da postanem najbolji golman“, rekao je Filić.

Andrija Stojković iz Gračanice već dve godine trenira fudbal i nada se da će jednog dana postati poznati fudbaler.

„Treniram fudbal već dve godine. Samo sam poželeo da treniram i eto. Šutiramo loptu i nadamo se pobedi, ali nema ljutnje i ako izgubimo“, navodi Stojković.

Ilija Maksimović iz Donje Gušterice kaže da mu fudbal, osim što ga raduje, pomaže i da manje vremena provodi uz telefon.

„Pet godina treniram fudbal i volim ovaj sport. Pomaže mi i da se sklonim od telefona“, rekao je Maksimović.

Za Turana Kosovа iz Gračanice treninzi su prilika da se bavi sportom koji voli, ali i da upozna nove drugare.

„Volim ovaj sport jer mi je zanimljiv i upoznao sam nove drugare“, rekao je Kosova.

Andrej Marinković kaže da je fudbal izabrao jer ga je ovaj sport od početka posebno privlačio.

„Veoma volim ovaj sport i zato sam upisao školu fudbala. Najzanimljivije je kada treniramo penale, a zabavno mi je i na turnirima, volim da igram protiv drugih timova“, kaže Marinković.

Podrška roditelja važna za svaki trening i putovanje

Da bi deca redovno trenirala i učestvovala na turnirima, važna je i podrška njihovih roditelja. Mnogi od njih svakodnevno organizuju vreme i putovanja do Gračanice ili Donje Gušterice, a pojedina mesta iz kojih deca dolaze nisu ni blizu terena na kojima se održavaju treninzi.

Jedan od roditelja, Lazar Filić, kaže da mu putovanja i obaveze koje prate treninge ne predstavljaju problem, jer smatra da sport ima višestruk značaj za razvoj dece.

„Jako je lepo i zdravo da se deca bave sportom. Mislim da je ova škola fudbala jedna od najboljih na Kosovu i Metohiji, jako su dobri treneri i treniranje je dobro za njihovo razvijanje, socijalizaciju, upoznavanje, druženje, putovanje po celoj Srbiji i regionu, a ostvaruju i jako dobre rezultate“, rekao je Filić.

Upravo takva podrška, uz rad trenera i entuzijazam samih mališana, čini osnovu rada škole „28. jun“. Pehari i medalje ostaju kao potvrda uloženog truda, ali za one koji svakodnevno rade sa decom najveća vrednost je u tome što kroz fudbal najmlađi dobijaju priliku da rastu, druže se, putuju, upoznaju nove sredine i uče da pobeda nije jedini cilj sporta.