Kako će evropski i američki izbori uticati na dijalog Beograda i Prištine?

Izbori u SAD i EU
Izvor: Britannika, caleaeuropeana.ro

Izbori za evropske institucije u junu sledeće godine i predsednički u SAD, u novembru, dovešće do pojačanih pritisaka na Srbiju i Kosovo kako bi se u narednim mesecima postigao opipljivi pomak u dijalogu i normalizaciji odnosna, slažu se sagovornici Kosovo onlajna iz Beograda i Prištine. Međutim, ukazuju, nametanje iznuđenog dogovora moglo bi da bude kontraproduktivno i da dodatno pojača tenzije.

Da slede teške nedelje i meseci nedavno je ukazao i predsednik Srbije Aleksandra Vučić jer je, kako je naveo, ključni cilj međunarodne zajednice da Beograd primoraju, na jedan ili drugi način, ubacujući je u određeni pravni okvir, da prizna nezavisnost Kosova, na šta on, ponavlja, neće pristati. On je istakao da će uslediti pokušaji da se pre izbora u SAD i EU mnogo toga reši na Kosovu.

Zbog neizvesnosti kakav će biti ishod izbora za Evropski parlament i američkih predsedničkih izbora u novembru, Briselu i Vašingtonu se žuri da se postigne napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i sprovede francusko-nemački plan, kaže za Kosovo onlajn naučni savetnik u Institutu za evropske studije, profesor Slobodan Zečević

On zato očekuje pojačane pritiske na Srbiju da zaključi nekakav dogovor sa Prištinom, odnosno da "pristane na neku Zajednicu srpskih opština koju pripremaju, a taj plan koji postoji verovatno umanjuje neka ovlašćenja ZSO". 

"I drugo, u perspektivi očekujem pritiske da se na neki način prizna nezavisnost Kosova, što bi omogućilo da se pet država EU koje ne priznaju Kosovo priključe ostalima i da oni tako afirmišu kosovsku nezavisnost u međunarodnim organizacijama", navodi Zečević. 

Ističe da je u ovom trenutku primetan povećan broj jednica Kfora na Kosovu.

"Očigledno je da se želi da se obezbedi neka vrsta statusa kvo mira, što možda i nije loše za srpsko stanovništvo, i da se obezbedi prostor za pregovore. Ono što Zapad želi to je neko kompromisno rešenje, koje bi, po njima, verovatno podrazumevalo određena prava za srpski narod na KiM ali opet, s druge strane, verovatno i učvršćivanje vlasti u Prištini nad tom teritorijom. Oni ne razmišljaju van toga. Jednostavno, drže se tog rešenja koje je ostalo iz prošlosti, a to je nezavisno Kosovo, u smislu da ne razmišljaju korak dalje, šta će to nezavisno Kosovo posle da radi. Verovatno će biti upućeno na Albaniju i ujediniće se sa tom državom. Oni o tome uopšte ne razmišljaju u ovom trenutku i drže se starih oprobanih rešenja još iz vremena 90-ih", kaže Zečević. 

Dodaje da je u pozadini napora Zapada da se dođe do normalizacije odnosa, u stvari - priznanje nezavisnosti Kosova. 

"Ako bismo mi priznali nezavisnost Kosova, time bi, po njima, problem bio rešen. Njihova geostrateška ideja o nezavisnom Kosovu bi dobila pun legitimitet, Kosovo bi ušlo u Ujedinjene nacije i time bi cela stvar bila završena. Oni bi bili zadovoljni, mogli bi da kažu mi smo ostvarili svoj cilj. Ali, ponavljam, oni ne razmišljaju o koraku sutradan, šta bi Albanci kasnije uradili. To je otprilike ta realnost", napominje naš sagovornik. 

Kada je reč o žurbi i u EU i SAD da se određeni dogovori postignu pre izbora sledeće godine, Zečević smatra da je to zbog toga što će rezultati tih izbora biti neizvesni i mogli bi da promene političku mapu pre svega evropskih institucija.

"U stvari, već se zna da će ultra desne stranke u Evropi dobiti dosta glasova na narednim izborima za Evropski parlament. Sigurno je da će Marin le Pen u Francuskoj biti prva, da će desna stranka AfD u Nemačkoj dosta skočiti, da će možda biti i druga stranka na snazi. Desne stranke će verovatno ostvariti dobar rezultat, što opet menja stanje stvari u Evropskom parlamentu, pa i izbor same Evropske komisije zavisi od toga. Sa te strane se očekuju određene promene", ukazuje on.

Nastavlja i da su, kada je reč o Americi, takođe neizvesni rezultati predsedničkih izbora.

"Džo Bajden, njegova politika i samo njegovo zdravstveno stanje nije baš najbolje i postavlja se pitanje da li će on uspeti da dobije te izbore. A, opet, jake su snage protiv Donalda Trampa, u smislu da on ima veliki broj krivičnih prijava i pitanje je da li će završiti u zatvoru. Tako da postoji jedna neizvesnost i oni će pokušati da što pre reše bar da dođe do normalizacije odnosa, odnosno da se realizuje francusko-nemački plan", zaključuje Zečević.  

Da će se pojačati pritisci na Beograd i Prištinu zbog izbora u SAD i EU, a kako bi se kako bi se u dijalogu i procesu normalizacije u narednim mesecima došlo do nekog opipljivog rezultata, smatra i analitičar Dragoslav Rašeta iz "Novog trećeg puta". 

Rašeta za Kosovo onlajn ukazuje da će na ubrzavanje ili usporavanje ovog procesa prvenstveno uticaj imati američki predsednički izbori. Podseća da je, dok je postojao veći jaz i neslaganje između SAD i EU za vreme prethodne administracije predsednika Donalda Trampa, bilo veoma teško pomeriti se sa nulte tačke, pa čak i oko tehničkih sporazuma, a kamoli u nekom formalno-pravnom smislu doći do bilo kakvog rešenja. 

"Mislim da je cilj trenutne administracije u Vašingtona da u narednih godinu dana, do predsedničkih izbora u novembru dijalog i proces normalizacije Beograda i Prištine već toliko napreduje da se više ne može dovesti u pitanje da li će on na kraju biti sproveden", ističe Rašeta. 

Kada je reč o izborima za institucije EU, u junu naredne godine, Rašeta napominje da tu može doći do nekih neočekivanih rezultata koji svakako mogu ubrzati ili usporiti i proces dijaloga i normalizacije.

Ukazuje na nedavne izbore u Holandiji, zatim Španiji, gde se očekivalo da će desnica da pobedi, ali na kraju je ipak premijer Pedro Sančez uspeo da sačuva vladu. 

"Tako da može i tu doći do nekih promena, pre svega imaćemo izbore sledeće godine i u Velikoj Britaniji što može uticati na sam odnos EU i Londona. Ali prvenstveno mislim da će se odlučivati oko toga da li će Džozef Bajden uspeti da izbori pobedu i dobije još jedan predsednički mandat ili ćemo videti ponovo republikance na čelu Amerike. U tom slučaju mislim da će doći relativno do usporenja jer vidimo i da Komitet za spoljne poslove u samom Kongresu koji uglavnom čine republikanski kongresmeni ima drugačiji pogled na to kako bi trebalo rešavati ovaj konflikt i sam proces normalizacije i oni pre svega favorizuju neke političare iz prethodne kosovske vlade. Tako da bi tu možda moglo da dođe do nekog usporavanja. Ali, ako demokrate ponovo pobede mislim da će se samo ubrzati rešavanje spora između Srbije i Kosova", smatra Rašeta.

Kada je reč o pojačavanju pritisaka, on ukazuje da smo već videli da je i Prištini i Beogradu rečeno da moraju da ispunjava preuzete obaveze, bez obzira koliko druga strana to koči ili ubrzava. 

"Ono što je donekle odgovaralo i Prištini i Beogradu, da koriste neke mane i usporavanja druge strane kao opravdanje da ne sprovode svoje obaveze, mislim da za to sada, naročito nakon Banjske, više nema prostora. I Prištini i Beogradu je sužen prostor za političko manevrisanje, što smo videli po reakcijama i jedne i druge strane, da su sada mnogo više sklone kooperaciji. I Srbija i Kosovo se nalaze u nezgodnom položaju kada je reč o unutrašnjim prilikama, izbori se bliže u Srbiji, tako da je neophodno pokazati određeni nivo kooperacije sa EU i zapadnim partnerima kako bi se ovo pitanje rešilo", zaključuje Rašeta.  

Politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići ocenio je za Kosovo onlajn da će biti pojačani pritisci kako bi se do izbora u EU i SAD postigao napredak po pitanju normalizacije odnosa i postizanja sporazuma Beograda i Prištine. Po njemu, glavni pritisak uslediće nakon izbora u Srbiji, kao i da će se, ukoliko do implementacije dogovorenog u skorije vreme ne dođe, dve strane suočiti sa posledicama.

Maljići ističe da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti do sada odugovlačili proces. 

„Sada se čeka samo da se održe izbori u Srbiji, pa će verovatno posle toga biti taj glavni pritisak. Ne znam da li može da promeni nešto sam rezultat izbora u Srbiji, posle izbora obično prođe dva tri meseca dok se ne formira Vlada. Ja mislim da su diplomate, koliko vidim, optimiste u smislu da kažu da je sve gotovo i da samo treba da se implementira“, ističe Maljići.

Kada je reč o pritiscima EU i SAD kako bi se u narednim mesecima ubrzao proces normalizacije, Maljići ističe da će verovatno biti primenjivane "kombinovane metode".

„Ne bih da spekulišem, ali verovatno će biti intenzivniji pritisci, jer smo sada prvi put videli da su i evropski lideri vrlo odlučni, traže da se implementiraju dogovori i da se posao završi što pre“, rekao je on.

Ukoliko ne ispune obaveze, po Beograd i Prištinu će sigurno biti posledica, ubeđen je Maljići.

„Zavisi od toga kakav tip blokada će biti. Mogu da budu i sankcije. Kosovu čak nisu ni ukinute, to je jedna stvar, a Srbiju tek čekaju, ako ne zavši posao Vučić ili ko god bude u funkciji da završi taj sporazum“, ističe on.

Maljići tvrdi da bez obzira na insistiranje Brisela i Vašingtona da se dođe do rešenja, iznuđeni dogovori nisu dobri, ali i da je problem unutrašnja politička situacija i u Srbiji i na Kosovu kada je reč o francusko- nemačkom planu. 

„Recimo u Srbiji, tamo je velika opozicija protiv francusko-nemačkog sporazuma i uopšte protiv sporazuma, da li će se tu nešto promeniti, ne znam, ali može da bude, kako bih rekao, vrlo napeto. Na Kosovu je ta ista priča, Kurti se malo primirio, ne može da bude velika smetnja. Mislim da gubi strpljenje međunarodna zajednica, zapad, i da bi tebalo region da pređe u novu fazu, a za to je potreban sporazum Srbije i Kosova“, zaključio je Maljići.