Austrija traži ista pravila za Ukrajinu i zemlje Zapadnog Balkana za članstvo u EU

Austrija se usprotivila ubrzanom prijemu Ukrajine u Evropsku uniju, uz ocenu da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokušava da Briselu nametne datum pristupanja koji nije zasnovan na stvarnom napretku zemlje u ispunjavanju uslova za članstvo, dok je kao moguće rešenje navela delimično članstvo koje bi, prema rečima austrijske ministarke za Evropu, integraciju i porodična pitanja Klaudije Bauer, moralo bi da bude dostupno svim kandidatima, uključujući zemlje Zapadnog Balkana.

Bauer je izjavila je za nemački list „Velt am zontag” da je Zelenski poslednjih meseci više puta nastupao kao da želi da Evropskoj uniji diktira kada Ukrajina treba da postane njena punopravna članica, prenosi Politika.

„Turbo-pristupanje na zahtev, naravno, nije moguće”, poručila je Bauer, naglašavajući da Brisel mora pažljivo da proceni i sopstvenu sposobnost da primi novu, veliku državu.

Prema njenim rečima, ulazak Ukrajine, zemlje sa gotovo 39 miliona stanovnika i poljoprivrednom strukturom koja se znatno razlikuje od većine članica, suštinski bi promenio Evropsku uniju.

Zbog toga se, kako je navela, ne mogu zanemariti posledice koje bi ukrajinsko članstvo imalo na evropski budžet, zajedničko tržište i poljoprivrednu politiku.

Bauer je upozorila i da u procesu proširenja ne sme da bude stvoreno „dvoklasno društvo”, u kojem bi jedni kandidati godinama ispunjavali uslove, dok bi drugi bili primljeni po ubrzanom postupku iz političkih razloga.

„Svi kandidati, uključujući Ukrajinu, moraju da poštuju ista pravila i da članstvo zasluže rezultatima”, istakla je austrijska ministarka.

Ona je podsetila da Kijev još mora da sprovede obimne reforme u borbi protiv korupcije, uspostavljanju vladavine prava i preuzimanju pravnih tekovina Evropske unije.

Prema njenoj oceni, nije realno očekivati da Ukrajina u narednih nekoliko godina postane punopravna članica Unije.

Bauer je ukazala i da je Ukrajina i dalje u ratu, čiji se kraj ne može pouzdano predvideti, kao ni političke, ekonomske i institucionalne okolnosti u kojima će se zemlja nalaziti posle okončanja sukoba.

Zbog toga, kako je naglasila, evropski zvaničnici ne bi trebalo građanima Ukrajine da daju obećanja koja ne mogu da ispune, niti da određuju veštačke datume pristupanja koji bi kasnije morali da budu pomerani.

Austrijska ministarka nije, međutim, odbacila mogućnost postepenog približavanja Ukrajine i drugih kandidata evropskim institucijama.

Kao moguće rešenje navela je delimično članstvo, odnosno postepenu integraciju, prema kojoj bi države dobijale sve veći pristup politikama, fondovima i tržištu EU u skladu sa brojem ispunjenih uslova.

Takvo rešenje, prema njenom mišljenju, moralo bi da bude dostupno svim kandidatima, uključujući zemlje Zapadnog Balkana, kako se u procesu proširenja ne bi primenjivali dvostruki standardi.

Zelenski je ranije tražio da Ukrajina postane članica EU već 2027. godine, dok se u evropskim institucijama kao jedan od mogućih rokova pominjala i 2029. godina.

Austrijska strana, međutim, smatra da se u sadašnjim okolnostima nijedan od tih rokova ne može smatrati realističnim.

Ukrajina je status kandidata dobila u junu 2022. godine, a pristupni pregovori formalno su otvoreni u junu 2024. Klaster koji obuhvata vladavinu prava, demokratske institucije i osnovna prava otvoren je u junu 2026, dok su u julu otvoreni i pregovori u oblasti spoljnih odnosa. Evropska komisija navodi da Kijev tokom pregovora mora da nastavi reforme i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom.

Izjave iz Beča pokazuju da, uprkos političkoj podršci Ukrajini, među članicama Unije i dalje postoji značajan otpor ideji da Kijev dobije povlašćen položaj u odnosu na ostale kandidate, od kojih neki na članstvo čekaju duže od decenije.

U međuvremenu, „Volstrit džurnal” je objavio da je američka administracija upozorila Kijev da obuzda napade na neruske brodove i infrastrukturu povezanu sa izvozom nafte trećih zemalja u Crnom moru. Upozorenje je, prema navodima lista, usledilo posle napada u blizini terminala Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma, preko kojeg se transportuje i kazahstanska nafta, a Vašington strahuje od dodatnog ugrožavanja plovidbe i poremećaja na svetskom energetskom tržištu.