SAD razmatraju opcije za preuzimanje Grenlanda; predstavnici Danske i tog ostrva traže sastanak sa Rubijom

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp razgovarao je o „nizu opcija“ za preuzimanje Grenlanda, uključujući i upotrebu vojske, saopšteno je iz Bele kuće, a prenosi Radio Slobodna Evropa. U međuvremenu, predstavnici Danske i Grenlanda zatražili su sastanak sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom.

Kako je rečeno za Bi-Bi-Si, preuzimanje Grenlanda je „prioritet nacionalne bezbednosti“.

„Predsednik i njegov tim raspravljaju o nizu opcija za postizanje ovog važnog cilja spoljne politike i, naravno, korišćenje američke vojske uvek je opcija koja je na raspolaganju vrhovnom zapovedniku“, kažu u Beloj kući.

U međuvremenu, predstavnici Danske i Grenlanda zatražili su sastanak sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, prenela je Beta.

Tramp je tokom vikenda ponovio da je Grenland „potreban“ Sjedinjenim Državama iz bezbednosnih razloga, što je navelo dansku premijerku Mete Frederiksen da upozori kako bi svaki napad SAD-a označio kraj Natoa.

Sa Grenlanda su više puta stigle poruke da ne žele da budu deo SAD. Lideri vodećih evropskih zemalja izrazili su podršku Danskoj i Grenlandu, navodeći u zajedničkom saopštenju da ovo arktičko ostrvo pripada njegovom narodu.

Saveznici, uključujući Francusku i Nemačku, blisko sarađuju na planu kako odgovoriti ako Sjedinjene Države deluju na temelju svoje pretnje preuzimanjem Grenlanda. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao je da će se ta tema pokrenuti i na sastanku s ministrima spoljnih poslova Nemačke i Poljske.

„Želimo da preduzmemo mere, ali to želimo da učinimo zajedno sa našim evropskim partnerima“, rekao je za radio France Inter.

Izvor iz nemačke vlade odvojeno je rekao da Nemačka „blisko sarađuje s drugim evropskim zemljama i Danskom na sledećim koracima u vezi s Grenlandom“.

Grenland, najveće ostrvo na svetu sa populacijom od 57.000 ljudi, nije nezavisni član Natoa, ali je obuhvaćen članstvom Danske u vojnom savezu.

Američko preuzimanje Grenlanda vojnim putem od dugogodišnjeg saveznika Danske izazvalo bi šokove unutar Nato saveza i dodatno produbilo razdor između Trampa i evropskih lidera.

No, protivljenje lidera nije odvratilo Trampa od razmatranja kako da Grenland učini američkim središtem u području za koje postoji sve veći interes Rusije i Kine. Trampov interes, koji je prvi put izražen 2019. tokom njegovog prvog mandata, ponovo se probudio poslednjih dana nakon američkog hapšenja svrgnutog venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

Prema pisanju Rojtersa, anonimni visoki zvaničnik je rekao da Tramp i njegovi savetnici razmatraju različite načine za preuzimanje Grenlanda.

Te opcije uključuju i direktnu kupovinu Grenlanda ili sklapanje sporazuma o slobodnom udruživanju.

„Diplomatija je uvek prva opcija predsednika u bilo čemu, kao i sklapanje dogovora. On voli dogovore. Dakle, ako se može postići dobar dogovor o preuzimanju Grenlanda, to bi definitivno bio njegov prvi instinkt“, rekao je zvaničnik.

I američki državni sekretar Marko Rubio je zastupnicima rekao na tajnom brifingu da administracija ne planira invaziju na Grenland, već je umesto toga pomenuo kupovinu ostrva od Danske, prenosi Bi-Bi-Si.

Članovi Kongresa, među njima i republikanci, usprotivili su se komentarima administracije o Grenlandu, napominjući da je Danska, članica Natoa, lojalni saveznik SAD-a. Zvaničnici administracije kažu da je ostrvo ključno za SAD zbog svojih nalazišta minerala koji su važni za visokotehnološke i vojne primene.

Grenland ima samoupravu od 1979. godine, a odbrana i spoljna politika su i dalje u rukama Danske. Dok većina stanovnika ostrva podržava eventualnu nezavisnost od Danske, ankete pokazuju ogromno protivljenje pripajanju Sjedinjenim Državama, koje tu već imaju vojnu bazu.