Borelj: Evropska komisija prevazilazi ovlašćenja u vođenju spoljne politike

Bivši visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Đuzep Borelj kritikovao je rastuću ulogu Evropske komisije u diplomatiji i odbrani, tvrdeći da ona prevazilazi ugovorna ovlašćenja i stvara zabunu oko toga ko govori u ime Evrope na svetskoj sceni, piše Politiko.

Borelj je rekao da su sve više preklapajuće uloge Komisije i Evropske službe za spoljne poslove, diplomatskog ogranka EU, koji je on vodio od 2019. do kraja 2024. godine, stvorile „priličan haos“ unutar spoljnopolitičkog aparata bloka. 

„Komisija ne govori predstavljajući Evropsku uniju, Komisija predstavlja samo Komisiju“, rekao je Borelj za Politiko.

Portal ga opisuje kao veterana političara čija je karijera uključivala i pozicije španskog ministra spoljnih poslova i predsednika Evropskog parlamenta, a koji se, kao i Kaja Kalas koja ga je nasledila na čelu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), sukobio sa Ursulom fon der Lajen.

Borelj se retko plašio jakih mišljenja. Često je bio otvoreni kritičar Izraela, optužujući ga za genocid i „sprovođenje najveće operacije etničkog čišćenja od kraja Drugog svetskog rata“, dodaje Politiko.

On je istakao primer komesarke Dubravke Šuice, koja se prošle nedelje sastala sa izraelskim zvaničnicima samo nekoliko dana nakon što je ministar spoljnih poslova Gideon Sar prekinuo veze sa Kajom Kalas zbog izveštaja u kojem je uporedila izraelski tretman Palestinaca sa Južnom Afrikom iz doba aparthejda.

To, rekao je Borelj, pokazuje da Komisija preteruje i „staje na prste EEAS-u“.

„Sa kojim ovlašćenjem komesar ide u Izrael da kaže da se EU i Izrael vole i da se slažu i slave ulogu Izraela u miru i stabilnosti, kada je istovremeno visok predstavnik EU za spoljnu politiku zabranjen od strane Izraela?“, rekao je.

Pozvao se na ugovor o EU, koji navodi da će Komisija „osigurati spoljno predstavljanje Unije“, ali „sa izuzetkom zajedničke spoljne i bezbednosne politike“.

Za Borelja postoji jasna razlika između spoljne dimenzije politika EU, za koju je zadužena Komisija i spoljne politike EU, koja je u rukama nacionalnih prestonica.

„Svakako da Komisija ima politike koje imaju spoljnu dimenziju. Ali, ovo je jedna stvar, a druga stvar je pretvarati se da se postavlja i definiše stav Unije u ratu protiv Irana ili o izraelsko-palestinskom sukobu i drugim bliskoistočnim sukobima. Ovo nisu spoljni odnosi. Ovo je spoljna politika, ako želite da utvrdite zajednički stav spoljne politike, onda idite u Savet gde zemlje članice imaju nadležnost nad spoljnom politikom“, rekao je Borelj.

Borelj nije bio sklon kritikama dok je bio visoki predstavnik, pa i nakon kontroverzne posete Moskvi 2021. godine, kada nije uspeo da se suprotstavi Sergeju Lavrovu kada je ruski ministar spoljnih poslova optužio lidere EU da lažu o trovanju ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

I poput Kalas, Borelj je često imao težak odnos sa Fon der Lajen. Često zauzimao kritički stav o Izraelu, dok su kritičari optuživali nemačkog konzervativnog predsednika Komisije da je previše povezan sa Tel Avivom.

„Nije bilo lako, ali smo pokušali da upravljamo time“, rekao je Borelj.

Podsetio se kako su 2021. godine Fon der Lajen i tadašnji predsednik SAD Džo Bajden pokrenuli Savet EU-SAD za trgovinu i tehnologiju, forum za transatlantsku koordinaciju u oblasti trgovine i tehnologije.

Za Borelja, ista institucionalna tenzija sada se pojavljuje u odbrambenoj politici.

„Da sam danas visoki predstavnik i da sedim za stolom gde neko govori: ’Izgradiću Evropsku odbrambenu uniju', onda bih se osećao pomalo neprijatno“, rekao je.

To je zato što, po njegovom mišljenju, Komisija prekoračuje svoju ulogu i u odbrani koja je, kao i spoljni poslovi, u nadležnosti zemalja članica.

Politiko podseća da je 2024. godine Fon der Lajen je imenovala prvog komesara za odbranu, bivšeg litvanskog premijera Andrijusa Kubiliusa, kojeg je u pismu zadužila za izgradnju Evropske odbrambene unije.

Ovo je još jedan dokaz da je Komisija „jasno proširila volju da bude zadužena za spoljnu i bezbednosnu politiku“, rekao je Borelj.

U teoriji, Kubilius je „samo komesar za odbrambenu industriju“, što je u skladu sa ovlašćenjima Komisije nad politikama kao što je regulacija tržišta. Ali „očigledno to nije slučaj“, rekao je Borelj misleći na Kubiliusovu misiju osnivanja Evropske odbrambene unije. 

„Ovo je zadatak koji ugovor daje visokom predstavniku“, rekao je ukazujući na sličnosti između Evropske odbrambene unije i Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, postojećeg okvira EU za odbranu i upravljanje kriza.

Ispravno je da je „odbrambena politika međuvladina politika. Jer je to stvarnost, kazao je Borelj i dodao da „Komisija ne može da se pretvara da je Pentagon u senci“.

Politiko je zatražio komentar Evropske komisije, koja, međutim, nije odgovorila.