Đuzepe Kavo Dragone: Poslaćemo još vojne pomoći Kijevu, sve do trajnog mira

Predsednik Vojnog komiteta Natoa admiral Đuzepe Kavo Dragone izjavio je da su zemlje članice Alijanse tokom prošle godine Ukrajini isporučile oružje u vrednosti od 50 milijardi dolara, dok je Kijev od januara ove godine dobio novu vojnu pomoć vrednu 33 milijarde dolara. Ta pomoć će se, dodaje, nastaviti sve dok ne dođe do trajnog mira, piše Korijere dela sera. Na pitanje da li se razmatralo pitanje slanje kopnenih kontingenata, admiral Dragone je odgovorio odrično, navodeći da „Nato ostaje posvećen odbrani građana svojih država članica“.

„Ukrajinci se pokazuju kao odlični borci. To je vojska koja mora ostati na našoj strani, model za Evropu. Nato u svakoj prilici ponavlja da naša puna podrška Ukrajini nije nikada dovedena u pitanje i neće se promeniti sve dok ne bude postignut pravedan i trajni mir“, izjavio je Dragone u intervjuu italijanskom listu Korijere dela Sera na dan posete generalnog sekretara Natoa Marka Rutea Kijevu.

Upitan da prokomentariše mirovni proces Ukrajine i Rusije nakon što je Moskva juče „ugasila nade za taj proces" posle samita u Vašingtonu i sastanka Putina i Trampa na Aljasci, Dragone ističe da će Nato nastaviti da pomaže Ukrajinu.

„Nameravamo da nastavimo vojnu pomoć i da je dodatno povećamo. Sada je jasno da Ukrajinci traže dijalog, ali Rusi odugovlače kako bi dobili na vremenu. Nadam se pooštravanju sankcija kojima bi se povećao unutrašnji pritisak na Putina. Naša nada je da omogućimo Ukrajini da pregovara iz pozicije snage“, istakao je Dragone.

On je dodao da su šefovi Alijanse 20. avgusta na konferenciji sa 32 vojna predstavnika Natoa i Koalicije voljnih napravili presek za zajedničku akciju Alijanse jer žele da olakšaju što brži kraj neprijateljstava.

Na pitanje da li se može kvantifikovati šta je Nato do sada dao Ukrajini, Dragone kaže da su „pre oko 40 dana zajedno sa predsednikom Trampom i njegovim savetnicima kreirali PURL – 'Prioritized Ukrainian Requirement List', odnosno listu koju su Ukrajinci sastavili prema svojim realnim vojnim potrebama na terenu“.

„Tu listu potom validira general Aleksus Grinkevič, naš komandant za Evropu. Tako se proverava da li SAD mogu brzo da pošalju traženi materijal. U suštini, saveznici iz 52 države proukrajinske koalicije, koje nisu nužno sve evropske ili članice Natoa, finansiraju američko naoružanje koje zatim hitno ide u Kijev. Do sada je putem PURL-a poslato oružja u vrednosti od milijardu i po dolara“, objasnio je admiral.

Dodao je da je reč o tri paketa koji iznose po „oko 500 miliona svaki“.

„Prvi su finansirali Holanđani početkom avgusta, dan kasnije drugi paket Danska, Finska i Švedska, a treći Nemačka sredinom meseca“, naglasio je Dragone i naveo da se radi o protivvazdušnim sredstvima protiv raketa i dronova, kao i municija različitih kalibara.

„To su uvek bile ukrajinske prioritetne potrebe. Amerikanci rade punim kapacitetom da povećaju arsenale i učine ih dostupnim. Naoružanje se distribuira kroz Nato kanale sa sedištem u Nemačkoj, koji već duže vreme šalju i oružje koje pojedine države isporučuju bilateralno. Dakle, i u PURL formatu Nato ima ključnu ulogu - od validacije ukrajinske liste do same isporuke“, kaže admiral Dragone.

Na pitanje da li Italija, Francuska, Velika Britanija i druge velike zemlje učestvuju u PURL-u, on odgovara da za sada nema te informacije, ali je moguće da se organizuju“.

Upitan koliko je sredstava Nato ukupno dao Ukrajini, Dragone kaže da su zemlje Alijanse obezbedile 99 posto ukupne vojne pomoći.

„U 2024. vrednost je dostigla 50 milijardi dolara. Od 1. januara 2025. već smo na 33 milijarde, a do kraja godine bićemo u ravni sa prošlogodišnjim iznosom. Projekcije su veoma optimistične“, navodi on.

Budući da se paralelno u Vašingtonu, američki vojni lideri sastaju sa predstavnicima Koalicije voljnih, Dragone kaže da je to forum snaga koje predvode London i Pariz, a koje u perspektivi mirovnog procesa žele da prate normalizaciju Ukrajine.

„Razmišlja se o ekonomiji, bezbednosti teritorije, neba i mnogo čemu drugom. Njihov zadatak je i organizacija sistema odvraćanja Rusije od novih napada“, navodi.

S obzirom da Ukrajinci tvrde da garancije bezbednosti moraju uključivati prisustvo savezničkih trupa na njihovoj teritoriji, a Rusi su tome potpuno protivni, upitan da li mu se čini da su teškoće ogromne, admiral odgovara da to spada u međunarodnu politiku i pregovore sa Moskvom i da u okviru Natoa o tome uopšte nisu razgovarali, čak ni usput.

Bez slanja kopnene vojske

Na pitanje da li su razmatrali pitanje kopnenih kontingenata i koje bi oni nacionalnosti bili, u kom broju, gde, pod kojim pravilima angažovanja, Dragone odgovara odrično.

„Nipošto, to je u najmanju ruku prerano. Znamo da su pojedine nacije načele tu temu možda bilateralno. Ali, ponavljam, sve je još u embrionalnoj fazi. Političari moraju definisati okvir garancija. Na primer: ko na terenu odlučuje da li su Rusi ili Ukrajinci prekršili sporazum? Ko određuje pravila angažovanja? Kolika teritorija se nadgleda? Da li vojnici samo posmatraju ili i brane – i ako brane, kojim oružjem? Ništa nije definisano. U mom domenu nemam čak ni informaciju da li uopšte postoje raspoložive trupe, a možda bi neko mogao da pomisli i na vojnike iz zemalja van Natoa. Sve je otvoreno. Jedno je jasno: Nato ostaje posvećen odbrani građana svojih država članica“, navodi admiral.

Na konstataciju da ruski ministar spoljnih poslova Lavrov kaže da i Moskva mora učestvovati u garancijama bezbednosti Ukrajine, ali Kijev to odbija i podseća da su Rusi prekršili sporazume iz 1994. godine, Dragone ocenjuje da je Lavrovljeva izjava deo političke igre.

„Ukrajince odlično razumem. Još smo veoma daleko od bilo kakvog sporazuma. Treba pregovarati i bilo bi potrebno što pre obezbediti prekid vatre da bi se pregovaralo“, zaključuje šef Vojnog komiteta Natoa.