Dojče vele: Nemačka pravi rekordne dugove

Nemačka vlada predstavila je svoje budžetske planove u kojima je predviđeno gotovo 850 milijardi evra novih kredita do 2029. godine. Naličje investicionog programa je rastući teret kamata u budžetu, piše Dojče vele.

Raskopane ulice, urušeni mostovi, škole i univerziteti u kojima prokišnjava, vozovi koji kasne ili uopšte ne dolaze, nedostatak brzog interneta – to je svakodnevica u Nemačkoj. Međutim, to bi trebalo brzo da se promeni.

„Želimo da bageri sada brzo počnu da rade“, rekao je socialdemokratski ministar finansija Lars Klingbajl prilikom predstavljanja svojih budžetskih planova u Berlinu.

Kancelarija vlade je u utorak usvojila nacrt budžeta za 2025, okvirne vrednosti za 2026. i grubu finansijsku projekciju do 2029. godine. Takođe, usvojen je zakon kojim će biti uspostavljen poseban fond za infrastrukturu i klimu, finansiran putem zaduživanja.

Investicije u infrastrukturu će u budućnosti igrati ključnu ulogu. Samo za ovu godinu u budžetu je predviđeno 115 milijardi evra.

„Našoj zemlji je mnogo toga uništeno i zapostavljeno, a zaostaci u investicijama su veliki“, rekao je Klingbajl.

Sanacija infrastrukture takođe treba da pomogne u podsticanju privrede koja pokazuje znake slabosti. Pored toga, planirana su znatna povećana izdvajanja za odbranu.

Finansijski plan nove vlade označava preokret u nemačkoj fiskalnoj politici. U novembru 2024. prethodna vlada je pala zbog sukoba oko finansiranja budžeta. U februaru 2025. održani su novi izbori, a sada vladaju demohrišćani i socijaldemokrate. Problem praznih državnih kasa rešiće se zaduživanjem u neviđenim razmerama.

Već pre nego što su preuzeli vlast, koalicioni partneri su uz saglasnost Zelenih odobrili ogromni finansijski paket za naredne godine – 500 milijardi evra za investicije u zapuštenu infrastrukturu. Za naoružavanje Bundesvera i povećanje odbrambenih kapaciteta Nemačke praktično nema limita zaduživanja.

Konkretno, planovi Klingbajla 49 dana nakon preuzimanja vlasti pokazuju šta to znači. Za ovu godinu su planirani izdaci od 503 milijarde evra, od čega će oko 143 milijarde biti finansirane putem kredita. U narednim godinama će se zaduženje povećavati, a ukupno bi trebalo da iznosi 847 milijardi evra.

To su rekordne vrednosti bez presedana, ali je vicekancelar energično branio takve planove. Nemačka ima zaduženost od 63 odsto svog BDP-a i time je znatno ispod drugih zemalja, čije je zaduženje ponekad veće od 100 odsto.

„Ništa nije skuplje od zastoja poslednjih godina. Za razliku od nekih mojih prethodnika, meni nije poseban vrednosni cilj da zadržim novac i ne potrošim ga, ako vidim da u zemlji ništa ne napreduje“, rekao je Klingbajl.

Zemlje članice Natoa su se dogovorile da će srednjoročno ulagati pet odsto svog BDP-a u odbranu, od čega 3,5 odsto u klasične vojne troškove. Klingbajl želi da što pre postigne taj cilj. Prema njegovom planu, nemački odbrambeni budžet će se do 2029. godine postepeno više nego udvostručiti — na 152,8 milijardi evra. To bi bilo 3,5 odsto. Klingbajl kaže da Nemačka mora da bude „spremna u sferi odvraćanja i odbrane“.

Ministarstvo finansija procenjuje da će kamatno opterećenje 2029. godine iznositi skoro 62 milijarde evra. To je dvostruko više nego što se projektuje za 2025. godinu. Prema finansijskom planu vlade, do 2029. godine deset odsto budžeta bi trebalo da bude izdvojeno za kamate.

Samo kamatni troškovi su dovoljan razlog da se u narednim godinama razmišlja o merama štednje u redovnom budžetu. Konsolidacija je, prema Klingbajlovim riječima, čvrst deo njegovog plana. Pored toga, sto milijardi evra posebnog fonda za Bundesver, koji su izdvojeni 2022. nakon ruskog napada na Ukrajinu, biće potrošeni do 2027. godine. 

Udeo izdvajanja za odbranu u redovnom budžetu će tada znatno porasti, ostavljajući malo prostora za druge rashode. Oštre kritike na ovu temu iznosi Levica, koja je u Bundestagu u opoziciji. Prema njihovom komentaru, građanima gradova i opština nisu potrebni „tenkovi, već funkcionalni vrtići, autobusi i pristupačna energetska tranzicija“.

Kritike stižu i od socijalnih udruženja. Humanitarna organizacija protestantske crkve smatra da su „investicije u socijalnu infrastrukturu i socijalnu sigurnost“ previše skromne. Ističu da u unutrašnju i spoljnu bezbednost spadaju i „borba protiv siromaštva, podrška deci i mladima, briga o starima i bolesnima, uključivanje osoba sa invaliditetom, integracija izbeglica, kao i socijalno pravična zaštita klime“.

Zeleni zameraju to što će se iz onih sto milijardi evra predviđenih za klimatske mere, finansirati i smanjenje cena energije. Smatraju da se zaštita klime u budžetu svodi na marginalnu stavku.

Nacrt budžeta za 2025. godinu sada ide u Bundestag, gde će se o njemu, najpre, raspravljati u komisijama i na plenarnoj sednici pre letnje pauze, a verovatno će biti i izmenjen u nekim stavkama. Očekuje se da će biti usvojen u septembru. Parlament u Nemačkoj ima vrhovnu vlast nad budžetom.

U međuvremenu, Klingbajl radi na nacrtu za 2026. godinu, koji planira da predstavi 30. jula u kabinetu. Od septembra će i taj budžet biti predmet rasprave u Bundestagu, a biće usvojen do kraja novembra.