Fon der Lajen o trgovinskom predlogu SAD: Spremni smo za dogovor, ali razmatramo i druge opcije

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je Evropska unija primila „najnoviji američki dokument“ u vezi s pregovorima o carinskim tarifama, ali nije želela da otkrije detalje zahteva Vašingtona, prenosi RTV.

„Sve opcije su i dalje na stolu. Trenutno razmatramo američki predlog. Naša poruka je jasna - spremni smo za dogovor, ali se istovremeno pripremamo za mogućnost da ne postignemo zadovoljavajući sporazum“, rekla je Fon der Lajen novinarima nakon samita EU u Briselu, preneo je Rojters.

Predsednica Evropske komisije je istakla da će EU „braniti evropske interese kad god to bude potrebno“.

Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR) nije odgovorila na zahtev za komentar u vezi sa najnovijim američkim predlogom. Fon der Lajen je u četvrtak rekla liderima EU da je primila najnoviji predlog o carinama od administracije američkog predsednika Donalda Trampa.

To predstavlja najnoviji angažman između Brisela i Vašingtona, dok se EU suočava sa mogućnošću da će morati da prihvati sporazum koji i dalje uključuje „recipročnu“ carinu od 10 procenata, čak i nakon 9. jula što je poslednji rok za postizanje sporazuma o carinama sa Sjedinjenim Američkim Državama.  

Očekuje se da se evropski lideri izjasne pred Evropskom komisijom da li žele brz trgovinski sporazum sa SAD, ili favorizuju oštar odgovor na pretnje Donalda Trampa carinama. Tramp je zapretio da će uvesti carine od 50 odsto na svu robu iz EU od 9. jula, osim ako dve strane ne postignu dogovor.

Makron: Francuska želi brz i pragmatičan, ali pravičan sporazum 

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da Francuska želi brz i pragmatičan trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali da njegova zemlja neće prihvatiti neizbalansirane uslove.

Sva sredstva moraju da budu upotrebljena kako bi se obezbedio pravedan dogovor, rekao je francuski predsednik novinarima u Briselu nakon samita lidera EU, prenosi Rojters.

On je dodao da ako osnovna carinska stopa SAD od 10 odsto ostane na snazi, onda bi odgovor Evrope morao biti ekvivalentan.

„Naša dobra volja ne bi trebalo da se posmatra kao slabost“, rekao je Makron.

Merc: Nemačka treba da bude pokretačka snaga EU

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da namerava da Nemačku ponovo učini pokretačkom snagom Evropske unije, kao i da želi da da „lični doprinos kako bi se osiguralo da Evropa uspešno ide u naredne godine“.

Merc je na svom prvom učešću na samitu EU u Briselu od stupanja na dužnost u maju izjavio i da želi da vidi brzo rešavanje trgovinskog spora Evropske unije sa Sjedinjenim Američkim Državama.

„Takođe podržavam Evropsku komisiju u svim njenim naporima da brzo postigne trgovinski sporazum sa SAD“, rekao je Merc.

On je optužio Evropsku komisiju da su pregovori „previše komplikovani“.

Što se tiče akcija Izraela u Pojasu Gaze, Merc je odbacio kaznene mere protiv te zemlje ili suspenziju Sporazuma o pridruživanju EU sa Izraelom, koju su zahtevale neke zemlje.

To je usledilo nakon objavljivanja revizorskog izveštaja EU u kojem se navodi da akcije Izraela u priobalnom pojasu krše utvrđene principe bliske saradnje sa međunarodnom zajednicom. U zajedničkom saopštenju, šefovi država i vlada EU pozvali su sve strane na Bliskom istoku na uzdržanost i poštovanje međunarodnog prava.

Potvrdili su i da Iran nikada ne sme da stekne nuklearno oružje, kao i da će Evropska unija nastaviti da učestvuje u svim diplomatskim naporima za smanjenje tenzija u regionu.

Merc je učestvovao i na neformalnom sastanku na marginama Evropskog saveta u Briselu, kome su prisustvovali čelnci 21 od 27 zemalja članica EU, koje nameravaju da razviju predloge za pooštreniju migracionu politiku, a čiji su domaćini bili Danska, Italija i Holandija.

Tajani: Ako EU ne želi da se potčini SAD, mora da troši više na odbranu

Evropa je dala jasan signal o želji da ojača ulogu u spoljnoj politici, a ukoliko ne želi da bude potčinjena Amerikancima, mora da troši više, što je ujedno pitanje dostojanstva, rekao je šef italijanske diplomatije Antonio Tajani.

Troškovi odbrane „nisu samo za kupovinu oružja, već i za to da bolnice budu sposobne u nesrećnom slučaju rata, da imaju odeljenja pogodna za spremnost za mogući napad“, dodao je Tajani.

On je istakao da je važno da povećana potrošnja garantuje bezbednost, a takođe i kvalitet potrošnje, zbog čega Italija nije insistirala samo na kvantitetu.

„To su izbori koji moraju učiniti da naša ekonomija raste. Imamo bezbednosnu industriju koja nije samo odbrana, već je i infrastruktura koju treba izgraditi. Ako postoji ravnoteža, lakše je održati mir, koji se mora graditi dan za danom“, rekao je Tajani na marginama samita Evropske narodne partije u Briselu.

Na samitu Natoa u Hagu dogovoreno je da će članice povećati potrošnju na odbranu na pet odsto BDP-a do 2035. godine.