Istraživanje EP: Većina građana veruje da je njihova zemlja imala koristi od članstva u EU

Nedavno istraživanje Evrobarometra, koje je sproveo Evropski parlament, pokazuje porast broja građana Evrope koji veruju da je njihova zemlja imala koristi od članstva u Evropskoj uniji. Međutim, veliki deo njih ostaje pesimističan u pogledu narednih godina, posebno u ekonomskom i socijalnom smislu.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola je rekla da dve trećine Evropljana želi da EU igra veću ulogu u njihovoj zaštiti.

„Ovo je jasan poziv na koji ćemo odgovoriti. Evropa mora biti jača kako bi se naši građani osećali sigurnije. Evropski parlament će osigurati da svaki izneseni predlog bude dovoljno hrabar i ambiciozan da odgovara ozbiljnom nivou pretnje s kojom se Evropa suočava“, navela je Mecola, objavljeno je na sajtu Evropskog parlamenta.

Anketa pokazuje da 66 odsto građana EU želi da EU preuzme važniju ulogu u njihovoj zaštiti od globalnih kriza i bezbednosnih rizika. Ovaj stav je posebno izražen među mlađim ispitanicima. Na nacionalnom nivou, rezultati za jaču ulogu EU kreću se od 87 odsto u Švedskoj do 47 odsto u Rumuniji i 44 odsto u Poljskoj.

Gotovo tri četvrtine građana EU veruje da je njihova zemlja imala koristi od članstva u EU. Ovo je najveći rezultat ikada zabiežen u istraživanju Eurobarometra za ovo pitanje od kada je prvi put postavljeno 1983. U skladu s trenutnim kontekstom, ispitanici navode doprinos EU održavanju mira i jačanju sigurnosti kao glavni razlog zašto se članstvo smatra korisnim.

Osim toga, među građanima EU postoji široka saglasnost da bi države članice EU trebalo da budu ujedinjenije kako bi se suočile s trenutnim globalnim izazovima i da je Evropskoj uniji potrebno više sredstava za suočavanje s izazovima koji su pred nama.

Građani očekuju da EU ojača bezbednost i odbranu i da poveća konkurentnost

U geopolitičkom okruženju koje se brzo menja, odbrana i sigurnost (36 odsto), kao i konkurentnost, ekonomija i industrija (32 odsto) identifikovani su kao oblasti na koje bi se EU trebala najviše fokusirati kako bi ojačala svoju poziciju u svetu. Ovo su takođe teme koje su bile istaknute na prošlosedmičnom Evropskom savetu gde je predsednik Parlamenta pozvao na brže delovanje i hrabrije ambicije. Dok su rezultati za odbranu i bezbednost ostali stabilni u odnosu na februar i mart 2024. godine, rezultati za konkurentnost, ekonomiju i industriju porasli su za pet bodova. Iza ove dve oblasti slede energetska nezavisnost (27 odsto), sigurnost hrane i poljoprivreda (25 odsto) i obrazovanje i istraživanje (23 odsto).

Ekonomska i bezbednosna pitanja su takođe u prvom planu kada je reč o temama koje građani žele da Evropski parlament rešava kao prioritet. Četiri od deset Evropljana pominju inflaciju, rast cena i troškove života (43 odsto), zatim odbranu i bezbednost EU (31 odsto), borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti (31 odsto) i podršku ekonomiji i otvaranje novih radnih mesta (29 pdsto). Inflacija, rastuće cene i troškovi života glavni su prioritet u svim starosnim grupama, a najveći rezultati zabeleženi su u Portugalu (57 odsto), Francuskoj (56 odsto), Slovačkoj (56 odsto), Hrvatskoj (54 odsto) i Estoniji (54 odsto).

Kao što je pokazalo prethodno istraživanje EP-a, inflacija i troškovi života već su igrali veliku ulogu kao pokretačka snaga na poslednjim evropskim izborima, a ekonomska situacija i dalje je glavna briga za mnoge Evropljane. Trećina (33 odsto) očekuje pad životnog standarda u narednih pet godina, sedam poena više nego u periodu jun-jul 2024. To je slučaj sa 53 odsto Francuza i 47 odsto Nemaca.

Mir i demokratija ostaju osnovne vrednosti EU

Gledajući vrednosti koje bi Evropljani želeli da brani Evropski parlament, mir (45 odsto), demokratija (32 odsto) i zaštita ljudskih prava u EU i širom sveta (22 odsto) su na prvom mestu. Rezultati za ovo pitanje ostali su stabilni, naglašavajući čvrstu podršku građana temeljnim vrednostima i principima EU.

Dve trećine građana podržava jaču ulogu EP

Kao što pokazuju istorijski trendovi, građani u trenucima krize traže odlučne akcije i rešenja od EU. Kada se smatra da se EU okuplja i daje rezultate, indikatori podrške su visoki – što je trenutno slučaj. 50 odsto ispitanika ima pozitivnu sliku o EU. U poslednjoj deceniji, ova pozitivna percepcija bila je samo jednom veća (52 odsto), u proleće 2022. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu. Pozitivan imidž EP je stabilan na visokom nivou (41 odsto). Nekoliko meseci nakon zakonodavnog mandata, više od šest od deset (62 odsto) građana bi želelo da vidi da Evropski parlament igra važniju ulogu, što je povećanje od šest postotnih poena u odnosu na februar-mart 2024., nekoliko meseci pre evropskih izbora u junu 2024. godine.

Istraživanje je sprovedeno licem u lice, a video intervjui su dodatno korišćeni u Češkoj, Danskoj, Finskoj, Malti, Holandiji i Švedskoj. Ukupno je obavljeno 26.354 intervjua, a rezultati EU su rađeni prema veličini stanovništva u svakoj zemlji.