Kalas: Rusiji se ne može verovati

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Rusija ne želi mir u Ukrajini i da joj se ne može verovati. Reagujući na preduslove ruskog lidera da prihvati američki predlog o tridesetodnevnom prekidu vatre u Ukrajini, Kalas je rekla da Vladimir Putin „predstavlja zahteve koji su krajnji ciljevi“, prenosi Juronjuz.

„Rusija će iskoristiti ovu priliku da iznese sve vrste zahteva i ono što već vidimo je da oni iznose zahteve koji su krajnji ciljevi“, rekla je Kalas posle sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu.

Njeni komentari su reakcija na Putinov neobavezujući odgovor na predlog Bele kuće o tridesetodnevnom prekidu vatre u Ukrajini, koji je Kijev već prihvatio. Ruski lider je zatražio da se razjasne određene „nijanse“, uključujući da li će se zapadne isporuke oružja i municije nastaviti.

„Dakle, da li će se tokom ovih 30 dana nastaviti mobilizacija u Ukrajini? Hoće li se tamo snabdevati oružjem? Da li je ovih 30 dana potrebno da se novomobilisane jedinice obuče? Ili se ništa od toga neće dogoditi?“ pitao je prošle nedelje na konferenciji za novinare.

Putin je, takođe, govorio o rešenju onoga što je nazvao „osnovnim uzrocima“ rata, izraza koji često koristi da zahteva demilitarizaciju Ukrajine i posvećenost neutralnosti, što Kijev odlučno odbacuje.

Kalas je navela da je „lopta u ruskom terenu“.

„Ono što trenutno vidimo je da Rusija zapravo ne želi mir. Postojala je predpostavka da se Rusiji zaista ne može verovati“, ukazala je visoka predstavnica.

Upitana da li će Evropa biti pozvana na pregovore koje predvode SAD, Kalas je rekla: „Kao što vidimo, nema pregovaračkog stola jer Rusija ne dolazi za pregovarački sto“.

Kestutis Budris, ministar spoljnih poslova Litvanije, koji je prisustvovao sastanku, rekao je da teret ustupaka treba staviti na agresora.

„Od Ukrajine zahtevamo bezuslovnu poziciju kada vidimo toliko uslova sa Putinove strane i vidimo pravu nameru. U Putinovom imperijalističkom planu nema mesta miru, to je očigledno i ovi postupci pokazuju više od reči za sebe“, rekao je Budris po dolasku.

Njegova finska koleginica Elina Valtonen imala je sličnu poruku.

„Putin ne bi trebalo da zloupotrebi istinski napor predsednika Trampa da postigne mir da dodatno oslabi Ukrajinu i da se vrati sa agresijom u nekom trenutku u bliskoj budućnosti“, rekla je ona.

Skepticizam deli i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je Putinove preduslove opisao kao „veoma predvidljive i „veoma manipulativne”. On je ukazao na izveštaje o ruskoj vojsci duž granice sa Sumskim regionom, na severoistoku Ukrajine, kao „jasan” dokaz da Putin namerava da „ignoriše diplomatiju” i „produži rat”.

„Ovo ukazuje na nameru za napad“, rekao je Zelenski tokom vikenda.

Tramp je, naprotiv, delovao optimističnije kada je najavio svoju nameru da održi telefonski razgovor sa Putinom u utorak, što je Kremlj i potvrdio.

„Razgovaraćemo o zemljištu. Razgovaraćemo o elektranama, pregovarači su već razgovarali o podeli određene imovine. Mislim da imamo dobre šanse“, rekao je Tramp.

Pretpostavlja se da će Brisel pomno pratiti ishod razgovora Trampa i Putina. Poslednji put kada su obojica razgovarali, 12. februara, složili su se da „odmah“ započnu pregovore o okončanju rata, što je potpuno iznenadilo sve zapadne saveznike.

Razgovor je praktično uništio trogodišnju jedinstvenu transatlantsku odlučnost da se izoluje Kremlj i poslao Evropljane da se bore da ponovo potvrde svoj položaj u diplomatiji koja se brzo kreće. Od tada su francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer preuzeli vođstvo u uspostavljanju koalicije voljnih da zaštite potencijalno naselje na ukrajinskom tlu i vazdušnom prostoru.

I sama Kaja Kalas je predstavila plan za formiranje još jedne koalicije voljnih da mobiliše do 40 milijardi evra sveže vojne pomoći Ukrajini u kratkom roku. Inicijativa bi podrazumevala dobrovoljne priloge kako bi se zaobišlo veto Mađarske i verovatno Slovačke i bila otvorena za obećanja zemalja koje nisu članice EU, kao što su Velika Britanija i Norveška.

Obraćajući se novinarima, Kalas je rekla da postoji široka politička podrška za njen projekat, ali je upozorila da je potrebno više tehničkog rada pre nego što se može finalizirati.

„Trenutno se diskutuje o detaljima. Nadajmo se da ćemo zaista moći da krenemo dalje, jer su svi za stolom razumeli da treba da pokažemo našu odlučnost odmah i da podržimo Ukrajinu kako bi ona mogla da se brani“, navela je visoka predstavnica.

O inicijativi Kaje Kalas trebalo bi da raspravljaju lideri EU tokom samita u četvrtak.