Kipar preuzima predsedavanje EU

Kipar od danas, u narednih šest meseci, predsedava Savetu EU, a prioriteti zemlje su, kako je najavljeno, autonomija Unije, kao i njena bezbednost i odbrana, uz pitanje migracije i podrške Ukrajini.

Predsednik Kipra Nikos Hristodulides je, predstavljajući nedavno program predsedavanja, naglasio da se ono sastoji od pet međusobno povezanih stubova, koji će biti vodilja predsedavanja Savetu EU.

On je istakao da je Kipar spreman da na šest meseci bude glas 27 zemalja članica EU.

Ambasador Kipra u Srbiji Andreas Fotiu najavio je da će tokom predsedavanja Kipra Savetu EU proširenje biti jedan najvećih prioriteta.

„Ostaćemo privrženi procesu proširivanja, podržaćemo fer, kredibilne, i procese koji daju rezultate. Smatramo da je proces pridruživanja trenutno više na listi prioriteta EU s obzirom na momenat u kome se dešava i treba ga unaprediti, a Srbija naravno ne sme da zaostane u tom procesu, ne sme da bude izostavljena“, poručio je Fotiu.

On je rekao da Kipar želi da zabeleži napredak koji su ostvarile zemlje na ovom putu, navodeći da će tokom njihovog predsedavanja raditi kao posrednici i kao oni koji će ohrabrivati sve zemlje kandidate da pruže više kako bi Unija mogla da uradi više.

„Želimo da ohrabrimo dalje reforme, ne samo da bi ih videli kao neke kamene temeljce, već radi dugotrajne stabilnosti i poverenja u zemlje kandidate. Pokušaćemo da politika proširenja ostane visoko na političkoj agendi uprkos svim međunarodnim izazovima i opštoj sigurnosti“, rekao je ambasador.

Kao predsedavajuća zemlja, dodao je Fotiu, nastavićemo da podržavamo nastavak interakcije između Srbije i evropskih institucija i da ohrabrimo dijalog o saradnji i što ranije učešće zemalja kandidata u procesima evropskih integracija, čak i pre nego što postanu punopravni članovi, na primer učešće u jedinstvenom tržištu.

Fotiu je podsetio da je Kipar već predsedavao Savetu EU 2012. godine, dodajući da je glavna poruka da Kipar želi da Unija ostvari veću autonomiju.

„To će biti moto, želimo autonomniju Unije, otvorenu prema svetu, koja može da odgovori na geopolitičku situaciju koja se stalno menja. Smatramo da je autonomija neophodan korak u procesu integracija“, rekao je Fotiu.

Kipar se, kako se navodi u prioritetima predsedavanja EU, obavezao na unapređenje agende za proširenje Unije, a Ukrajina je identifikovana kao ključni prioritet.

Tako će, kako najavljuju iz Nikozije, biti nastavljena diplomatska, politička, ekonomska, vojna, energetska i humanitarna podrška Ukrajini.

„Podrška naporima Ukrajine za pravedan i trajni mir, uz puno poštovanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje unutar njenih međunarodno priznatih granica, ostaje nepokolebljiva“, ističe se u prioritetima.

Kipar je spreman da poveća vidljivost EU i da deluje kao pokretač jačanja uloge Unije kao strateškog globalnog aktera tako što će bolje iskoristiti svoje alate i izgraditi snažna partnerstva u svim regionima sveta.

„Ovaj napor počinje od same Unije. Od Ukrajine i Moldavije do naših zapadnobalkanskih partnera i Turske, u skladu sa utvrđenim strogim i pravičnim uslovljavanjem. Proširenje se odnosi na završetak vizije, koja ujedinjuje Evropu i proširuje prostor mira, demokratije, bezbednosti i stabilnosti. Proširenje se pokazalo kao jedan od najtransformativnijih instrumenata EU, uključujući unutar zemalja kandidata, što odražava njihovu spremnost da reformišu i rešavaju dugogodišnje probleme sa svojim susedima na osnovu evropskog zakona, vrednosti i principa. Proširenje u suštini predstavlja strateško ulaganje u evropsku budućnost. Kiparsko predsedništvo je čvrsto posvećeno unapređenju agende proširenja na kredibilan način, pružanjem opipljivih rezultata u procesu zasnovanom na zaslugama“, navodi se u prioritetima.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu zemlje regiona očekuju dalji napredak u evropskim integracijama, ali pošto je Kipar jedan od pet nepriznavača Kosova u EU, nije za očekivati da će biti napretka u vezi zahteva Prištine za statusom kandidata za članstvo u EU.

Kipar navodi da će podsticati dalje ambiciozni program sa partnerima sa Bliskog istoka i Zaliva, zagovarajući dublju stratešku saradnju i pojačano prisustvo EU u regionu.

„Predsedništvo će podržati produbljivanje odnosa sa regionalnim organizacijama kao što su Savet za saradnju u Zalivu i Liga arapskih država, pružajući most ka partnerima u Aziji i Africi. Kiparsko predsedništvo će takođe raditi na negovanju međukulturnog i međuverskog dijaloga kao vitalnog elementa međusobnog razumevanja, društvene kohezije i regionalne stabilnosti. Predsedništvo će podržati napore za produbljivanje saradnje sa SAD u svim kritičnim oblastima, kao i sa Ujedinjenim Kraljevstvom i drugim istomišljenicima, uključujući i zajedničko rešavanje izazova za mir i stabilnost širom sveta“, podvlači se u prioritetima.

Nedavni napori u međunarodnoj trgovini naglašavaju potrebu za jačanjem unutrašnjeg tržišta Unije i diversifikacijom spoljnih partnerstava kako bi se smanjile strateške zavisnosti, ukazuje Kipar.

Kipar će s tim u vezi nastaviti sa naporima na podsticanju otvorene, snažne i održive trgovinske politike EU širenjem mreže trgovinskih sporazuma, jačanjem multilateralnog sistema zasnovanog na pravilima, uključujući STO, i obezbeđivanjem efektivne primene i sprovođenja postojećih sporazuma.

„Kao najveći svetski pružalac razvojne i humanitarne pomoći, EU igra ključnu ulogu u odgovoru na globalnu krizu. Kiparsko predsedništvo će nastojati da dodatno unapredi ovu ulogu i promoviše napore za unapređenje kapaciteta EU za brz i efikasan odgovor na krizu, obezbeđujući da nijedna kriza ne bude zaboravljena ili zanemarena. On će podstaći jaču sinergiju između hitne pomoći i dugoročnog razvoja, posebno kroz inicijative kao što je Global Gejtvej“, dodaje se u prioritetima.

Kipar će se, kako je najavljeno, fokusirati na autonomiju EU kroz bezbednost i odbranu, autonomiju kroz konkurentnost, otvorenost prema svetu, zajedničke vrednosti i pregovore o budžetu za sledeći finansijski okvir EU.

Kada je reč o bezbednosti, Kipar će podržati glavne odbrambene inicijative i promovisati brzu implementaciju Bele knjige o evropskoj odbrani i Mape puta za odbrambenu spremnost do 2030. godine.

Takođe, Kipar u prioritete ubraja i rad na jačanju transatlantskih odnosa i saradnji između EU i Natoa kao temelje evropske bezbednosti.

Među prioritetima biće i sloboda plovidbe i bezbednost u pomorskim koridorima, kroz sprovođenje Strategije pomorske bezbednosti EU.

Takođe, prioritet predsedavanja biće i upravljanje migracijama kao ključno bezbednosno pitanje.

S tim u vezi je Hristodulides rekao da će Kipar promovisati kao ključni prioritet punu implementaciju Pakta o imigraciji i azilu i jačanje sistema povratka.

Kada je reč o konkurentnošću Kipar će raditi na administrativnom pojednostavljenju, poboljšanju energetske bezbednosti kroz alternativne puteve snabdevanja i pristupačne cene, i jačanju digitalnog suvereniteta kako bi se smanjila spoljna zavisnost.

Što se tiče vrednosti, Kipar će se fokusirati na jačanje vladavine prava, pristupačnog stanovanja, merama protiv siromaštva, onlajn zaštiti dece, rodne ravnopravnosti i politici mentalnog zdravlja.

Predsedavanje će unaprediti pregovore o svim zakonodavnim dosijeima za predloženi Višegodišnji finansijski okvir 2028-2034, sa ciljem da se indikativni okvir isporuči do juna.

Inače logo predsedavanja Kipra se sastoji od 27 cifara koje predstavljaju države članice EU, a inspirisan je tradicionalnim lefkarskim vezom i dizajniran od strane grafičkog dizajnera Mariosa Kurufeksisa.

Kipar je najmanja država članica EU po broju stanovnika. Podeljen je u turskoj invaziji 1974. godine nakon kratkog puča inspirisanog Grčkom, a seme podela posejano je najmanje deceniju ranije kada se raspala administracija zasnovana na podeli vlasti, što je dovelo do slanja mirovnih snaga UN.