Lokalni izbori u Francuskoj, prvi test pred predsedničke izbore 2027.

U Francuskoj se danas održavaju lokalni izbori, uključujući i za gradonačelnika Pariza, manje od godinu dana od predsedničkih izbora 2027. godine, a neki kandidati žele da iskoriste izbore kao odskočnu dasku za više funkcije. Glasanje će se održati u dva kruga uzastopnim nedeljama, a drugi je zakazan za 22. mart, prenosi Frans 24.

Glasanje se održava u 35.000 sela, gradova i mesta širom Francuske. 

Socijalistička partija levog centra vodila je kampanju u 2.960 opština i bori se za gradonačelnika u više od 1.300. Poređenja radi, krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje ima liste kandidata u oko 600 različitih delova Francuske. 

U mnogim manjim opštinama liste kandidata, ako ih ima više od jedne, nisu povezane sa određenom strankom.

Glasanje za lokalne gradonačelnike i odbornike održava se u širem kontekstu francuskih predsedničkih izbora zakazanih za sledeću godinu. 

Predsednik Emanuel Makron će odslužiti maksimalna dva uzastopna petogodišnja mandata kada izbori budu održani u aprilu 2027. godine, ostavljajući otvoreno polje za naslednika. 

Makron je raspisao vanredne zakonodavne izbore 2024. godine, nadajući se da će učvrstiti svoju većinu u parlamentu. Ali taj plan se obio o glavu njegovom centralno-desničarskom bloku, koji je završio na trećem mestu, a antiimigraciona, krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje postala je najveća stranka u donjem domu.

Nacionalno okupljanje se sada nada da će biti u boljoj poziciji nego ikad da osvoji predsedničke izbore 2027. godine, bilo da postavi trostruku predsedničku kandidatkinju Marin Le Pen (57) ili njenog zamenika i novo lice stranke Džordana Bardelu (30).   

Le Pen će se verovatno kandidovati ukoliko apelacioni sud ne potvrdi njenu zabranu obavljanja funkcije zbog skandala sa lažnim radnim mestima u Evropskom parlamentu, u kom slučaju Bardela postaje kandidat krajnje desnice.   

Bivši premijer Eduar Filip, koji je kao premijer pomogao Francuskoj da prebrodi pandemiju Kovida, nada se da će zadržati svoje mesto gradonačelnika severnog lučkog grada Avra, ulogu koju obavlja od 2014. godine. On i njegova stranka desnog centra Horizonti mogli bi biti jedan od kandidata sa najvećim šansama da se suprotstave kandidatu za Republikansku republiku 2027. godine.   

Ko će vladati u Parizu? 

Ambiciozna desničarka se nada da će se uputiti u parisku gradsku većnicu nakon 25 godina levice koja je bila na vlasti u francuskoj prestonici. Bivša ministarka kulture Rašida Dati, šezdesetogodišnjakinja marokansko-alžirskog porekla koja se suočava sa optužbama za korupciju, želi da postane druga gradonačelnica zaredom tako što će preuzeti dužnost od socijalistkinje An Idalgo.

Datijev glavni rival je 48-godišnji kandidat Socijalističke partije Emanuel Gregoar, Idalgov zamenik. Ali Idalgovo nasleđe mu možda neće pomoći. Iako je izgradila kilometre biciklističkih staza u prestonici i pomogla da se reka Sena učini plivačkom za Letnje olimpijske igre 2024. godine, ona ostaje kontroverzna; kao predsednička kandidatkinja 2022. godine, osvojila je samo 1,7 odsto glasova u prvom krugu pre nego što je dala podršku Makronu.  

A šta je sa krajnjom desnicom? 

U južnom gradu Marseju, drugi po veličini grad zemlje, aktuelni levičarski gradonačelnik Benoa Pajan, suočiće se u prvom krugu sa kandidatom krajnje desnice Frankom Alisijem.

Marta Lorimer, predavačica političkih nauka na Univerzitetu u Kardifu, rekla je da će krajnje desničarska stranka nastojati da se dalje „učvrsti“ na lokalnim izborima. 

„Važno im je da dobro prođu na lokalnim izborima, jer to onda mogu iskoristiti da uspostave veći kredibilitet na nacionalnom nivou“, rekla je ona.   

Na francuskim izborima, uključujući i vanredne izbore 2024. godine, različite stranke levice, od tvrdokorne Nepokorene Francuske, preko komunista do Socijalističke partije levog centra, često su se ujedinjavale, ma koliko oklevajući, kako bi sprečile pobedu krajnje desnice u drugom i poslednjem krugu. 

Ali smrtonosno premlaćivanje desničarskog neonacističkog aktiviste Kventina Deranka prošlog meseca tokom sukoba između krajnje desničarskih i krajnje levičarskih omladinskih grupa navelo je neke levičarske političare da se zavetuju da odustanu od pridruživanja tvrdokornim pristalicama.

Dominik de Vilpen  konzervativni bivši premijer, opisao je incident kao francuski „trenutak Čarlija Kirka“, misleći na desničarskog američkog aktivistu koji je ubijen prošle godine i upozoravajući da se od Deranka ili njegovih ideala ne pravi mučenik. 

De Vilpen je rekao da bi Derankova smrt mogla biti iskorišćena za „deligitimizaciju dela političkog spektra i prikazivanje trijumfalne krajnje desnice kao žrtve“.