Mađarska, Slovačka i Hrvatska odbacuju odluku Koalicije voljnih o slanju trupa u Ukrajinu

Mađarska, Slovačka i Hrvatska odbacile su zaključke sastanka lidera Koalicije voljnih u Parizu, na kojem je razmatrano moguće raspoređivanje multinacionalnih snaga u Ukrajini. Zvaničnici ovih zemalja upozorili su da bi takvi potezi mogli dovesti do direktne eskalacije sukoba sa Rusijom i naglasili da njihove države neće slati vojnike u Ukrajinu.

„Mađarska odbacuje odluke zapadnoevropskih zemalja donete na sastanku u Parizu, jer su one usmerene ka nastavku sukoba u Ukrajini i stvaranju rizika od rata sa Rusijom“, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, komentarišući rezultate sastanka Koalicije voljnih održanog u Parizu.

„Težeći da uspostave vojno prisustvo u Ukrajini, zemlje Zapadne Evrope stvaraju rizik od direktnog rata sa Rusijom“, prenela je agencija MTI.

Prema rečima šefa mađarske diplomatije, takav pristup u skladu je sa trenutnom politikom pojedinih lidera EU usmerenom ka produbljivanju oružanog sukoba sa Moskvom.

„Mađarska će ostati van ovoga. Podržavamo mirovne pregovore o Ukrajini, uključujući razgovore na najvišem nivou između SAD i Rusije, i odlučno odbacujemo ovaj najnoviji potez ka ratu“, naglasio je Sijarto.

Slovački premijer Robert Fico izjavio je da dok god je on na čelu vlade, nijedan slovački vojnik neće biti poslat u Ukrajinu, prenosi Sputnjik.

„Ako je juče grupa zemalja, na primer bez Italije, Češke i drugih, poželela da pošalje svoje trupe u Ukrajinu, Slovačka ih u tome ne može sprečiti. Međutim, još jednom i odlučno ponavljam da tokom mandata moje vlade nijedan slovački vojnik neće biti poslat u Ukrajinu kao deo multinacionalnih vojnih snaga“, rekao je Fico u video-obraćanju objavljenom na društvenim mrežama

I Hrvatski predsednik Zoran Milanović poručio je da Hrvatska neće slati vojnike u Ukrajinu i da, kako je naveo, o tome više nema šta da se raspravlja, jer zaključci takozvane Koalicije voljnih ne obavezuju Hrvatsku.

„Kao što sam više puta upozoravao da će se dogoditi, pojedine države takozvane Koalicije voljnih odlučile su da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu. Juče je u Parizu i formalno iskazana namera Francuske, Velike Britanije i još nekih država da pošalju vojne jedinice u Ukrajinu u slučaju mirovnog sporazuma sa Rusijom. Kako bih otklonio svaku sumnju o ulozi Hrvatske vojske u toj koaliciji, kao vrhovni komandant Oružanih snaga RH poručujem građanima - Hrvatska neće slati svoje vojnike u Ukrajinu“, napisao je Milanović na Fejsbuku.

On je naglasio da je Hrvatska članica Evropske unije i Natoa i da ima samo obaveze koje proizlaze iz članstva u tim savezima, dok odluke Koalicije voljnih, kako je naveo, ni na koji način ne obavezuju ni Hrvatsku ni njene oružane snage.

„U novom globalnom poretku koji se stvara, u kojem, nažalost, sila i pravo jačega postaju pravilo u međunarodnim odnosima, ključan je ustavni zadatak Oružanih snaga RH - zaštita suvereniteta i nezavisnosti i odbrana teritorijalne celovitosti Republike Hrvatske“, naveo je Milanović.

Dodao je da sva dosadašnja i planirana ulaganja u Oružane snage RH, uključujući i uvođenje osnovnog vojnog osposobljavanja, moraju imati za cilj jačanje njihove spremnosti za izvršavanje tog ustavnog zadatka.

„Finansijska pomoć Ukrajini, na koju se obavezala Vlada RH, ne sme biti na štetu Oružanih snaga RH, niti na štetu hrvatskih građana i njihovog životnog standarda. Dužnost svih hrvatskih institucija je da štite nacionalne interese i interese građana“, poručio je Milanović.

U utorak, 6. januara, u Parizu je održan sastanak na visokom nivou Koalicije voljnih, na kojem su razmatrane takozvane bezbednosne garancije za Ukrajinu. Na sastanku su učestvovali i specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof i zet američkog lidera Džared Kušner.

Prema dokumentu usaglašenom nakon sastanka, Koalicija voljnih saglasila se da nastavi dugoročnu vojnu podršku Ukrajini, dok su lideri potpisali deklaraciju o nameri da, u slučaju postizanja mirovnog sporazuma, rasporede trupe u Ukrajini.

Nakon sastanka, britanski premijer Kir Starmer izjavio je da bi Velika Britanija i Francuska, u slučaju prekida vatre, uspostavile vojne baze širom Ukrajine i izgradile skladišta vojne tehnike za ukrajinske oružane snage.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ranije je saopštilo da je svaki scenario koji uključuje raspoređivanje trupa zemalja članica Natoa u Ukrajini kategorički neprihvatljiv za Moskvu i da nosi rizik od oštre eskalacije. Ovakve izjave Londona i drugih evropskih prestonica okarakterisane su kao podsticanje nastavka borbenih dejstava.