Može li Mišel Barnije da izvede Francusku iz krize?

Emanuel Makron je imenovanjem Mišela Barnijea za premijera budućnost vlade nacionalnog jedinstva stavio u ruke krajnje desnice, navodi Politika.

Čovek koji je uprkos brojnim izazovima uspeo da postigne miran „razvod” Velike Britanije i EU dobio je iz Jelisejske palate novi delikatan zadatak: da posle dva meseca od parlamentarnih izbora pokuša da pronađe ključ za politički blokiranu Francusku.

Emanuel Makron je imenovao Mišela Barnijea (73) za novog premijera (koji je zbog svojih godina odmah od političkih protivnika dobio nadimak „francuski Bajden”), nadajući se da će bivši evropski komesar moći da obezbedi većinu u skupštini oštro podeljenoj na tri tabora.

Iako su lideri stranaka krajnje levice i desnice poručili da neće podržati novu vladu nacionalnog jedinstva, Mišel Barnije je obećao da će dati odgovor na nagomilani „bes” naroda kada bude održao prvi govor kao novi premijer Francuske.

Na ceremoniji primopredaje, pored odlazaćeg predsednika vlade Gabrijela Atala (35), on je poručio da će se koncentrisati na rešavanje niza problema koji izazivaju negodovanje francuskih glasača. Ako ovaj lojalni član desničarske Republikanske partije, koji je tokom svoje duge karijere četiri puta bio ministar i dva puta evropski komesar, bude izabran, biće najstariji od 26 premijera koji su služili u Petoj republici.

Ali, politički veteran konzervativaca nije uvek imao lepe reči za svog poslodavca iz Jelisejske palate.

„Predsednik je upravljao ovom zemljom u unutrašnjim i spoljnim poslovima na usamljen i arogantan način”, izjavio je Barnije uoči predsedničkih izbora 2022, na kojima je Makron osvojio drugi mandat.

Očito da je Makron sada odabrao Barnijea da učini suprotno od onoga što je on radio. Potreban mu je iskusan politički tehnokrata, spreman na kompromise kako bi se napravila neka vrsta „radnog konsenzusa” na oštro polarizovanoj francuskoj političkoj sceni.

„On je neka vrsta NLO-a na francuskom političkom nebu. Teško ga je definisati i to ga čini kompatibilnim sa skoro svima”, objašnjava za „Fajnenšel tajms” Olivije Gersent, visoki francuski zvaničnik u Evropskoj komisiji, koji je služio kao Barnijeov šef kabineta.

Barnijeov glavni zadatak biće da obezbedi stabilnost uz minimalnu agendu dok se bavi zabrinjavajućom ekonomskom i finansijskom situacijom Francuske. Gersent kaže da je to gotovo nemogući zadatak: „U Francuskoj nema više od tri osobe koje to mogu. Barnije je jedan od njih.”

Da bi buduća vlada Mišela Barnijea opstala u parlamentu biće mu potrebna podrška krajnje desnice. Nezadovoljan ovakvim ishodom, lider francuske levičarske stranke Nepokorena Francuska, Žan-Lik Melanšon, izjavio je da su narodu njegove zemlje „izbori ukradeni”. Pozvao je birače Novog narodnog fronta, koji je osvojio najviše glasova na izborima, da danas izađu na proteste protiv izbora Barnijea za premijera.

Opšta je ocena da je imenovanjem Barnijea Makron obezbedio „svojevrsnu pobedu krajnje desnice”. Briselski portal „Politiko” ističe da će opstanak nove vlade zavisiti od dobre volje liderke krajnje desnice Marin le Pen.

U svojoj oceni Rojters navodi da je Nacionalno okupljanje (RN), koje je pre dva meseca osvojilo treće mesto na izborima u Francuskoj, sada zapravo postala „sila iza trona”.

Le Penova je rekla da će sačekati dok se Barnije ne obrati parlamentu pre nego što odluči da li će podržati njegovu vladu, ili da se bar ne pridruži levici koja će glasati protiv. Nacionalno okupljanje je iznelo uslove za podršku novoj vladi: mere u vezi sa kupovnom moći, bezbednošću i imigracijom, uvođenje srazmerne zastupljenosti u parlamentu i „poštovanje” prema poslanicima krajnje desnice.

Sada je pitanje, zaključuje „Politiko”, da li Barnije, koji će morati da pravi kompromise, moći da zadovolji krajnju desnicu, koja se protivi budžetskim rezovima, a koji će verovatno biti predloženi kako bi se rešila dužnička pitanja Francuske.

Ako Le Penova ne podrži Barnijea to bi mogla da bude politička katastrofa za Makrona, koji je sedam nedelja pokušavao da nađe novog premijera koji može da dobije većinu u blokiranom parlamentu. Takav rasplet bi samo pojačao pritisak na predsednika da da ostavku, jer bi mnogi zaključili da se ovako podeljenom Francuskom ne može upravljati.

Ako preživi glasanje o poverenju, novi šef vlade će morati odmah na posao. Francuska mora da dostavi EU predloge za smanjenje javne potrošnje do oktobra. Da bi se pridržavao pravila EU, Pariz bi morao da smanji izdatke iz državnog budžeta najmanje 30 milijardi evra u 2025. godini.

„Saznaćemo da li smo izašli iz ove krize tek kada se izglasa budžet za 2025. godinu (nacrt treba da bude predstavljen 1. oktobra). To će odrediti da li ćemo imati mir i dugovečnog premijera”, konstatuje politička analitičarka Kloi Morin.