Politiko: Evropa razmatra stvaranje tampon zone između Ukrajine i Rusije

Evropski lideri razmatraju stvaranje tampon zone široke 40 kilometara između ruskih i ukrajinskih linija fronta kao deo mirovnog sporazuma - ideju koju je Moskva prihvatila, a koja bi verovatno podrazumevala proširenje ionako skromnog broja mirovnih trupa na kontinentu, piše Politiko.

Predlog je, prema rečima petorice evropskih diplomata, jedan od nekoliko koje vojni i civilni zvaničnici razmatraju za scenario posle rata ili u slučaju primirja u Ukrajini.

Zvaničnici se ne slažu oko toga koliko bi ta zona zaista bila duboka, a nije jasno ni da li bi Kijev prihvatio plan, budući da bi on verovatno podrazumevao teritorijalne ustupke. SAD se, izgleda, ne uključuju u razgovore o tampon zoni. Ali sama činjenica da zvaničnici razmatraju blokiranje dela teritorije unutar Ukrajine kako bi nametnuli krhki mir, pokazuje očaj Nato saveznika u potrazi za rešenjem rata koji ulazi u četvrtu godinu.

Podela je ispunjena istorijskim značenjem. Evropske diplomate izbegavaju da je uporede sa čvrsto čuvanom granicom između Severne i Južne Koreje, koje su tehnički još uvek u ratu. Više je porede sa podelom Nemačke tokom Hladnog rata.

Putin i njegovi saradnici rekli su da rade na stvaranju tampon zona duž granice Rusije sa Ukrajinom, koje bi uvećale distancu između Moskve i ukrajinske artiljerije i dronova. Ali nisu se pojavili nikakvi detalji koji bi sugerisali šta bi ti predlozi podrazumevali.

Broj vojnika potrebnih za patroliranje granice takođe ostaje pitanje. Zvaničnici razmatraju od 4.000 do oko 60.000 trupa. Međutim, zemlje još uvek nisu preuzele obaveze, a predsednik Donald Tramp povukao se iz mogućeg prisustva američkih trupa.

Nato se već muči da pripremi reakcione snage od 300.000 vojnika za odbranu istočnog krila saveza od budućeg ruskog napada. A svaka mirovna misija imala bi dvostruku ulogu – patroliranje u blizini demilitarizovane zone i obuku ukrajinskih trupa, prema rečima dvojice diplomata. Oni, kao i drugi, govorili su anonimno o pitanju koje još nije rešeno.

Saveznici odlažu javna obećanja o trupama dok čekaju ključne detalje, rekao je jedan evropski zvaničnik. Njihova pitanja uključuju pravila angažovanja Nato trupa na liniji fronta, kako upravljati ruskom eskalacijom i da li bi bila potrebna treća strana za patroliranje zonom, ako Kremlj odbije prisustvo saveza.

„Svi pokušavaju da se što pre dogovore oko bezbednosnih garancija, kako Tramp ne bi promenio mišljenje“, rekao je jedan evropski zvaničnik.

Predlog o tampon zoni nije pomenut na video-konferenciji šefova odbrane Natoa u ponedeljak na kojoj su učestvovali predsednik Združenog generalštaba general Dan Kein i vrhovni komandant savezničkih snaga Natoa i komandant američke Evropske komande Aleksus Grinkjevič, rekao je jedan evropski zvaničnik.

Francuske i britanske snage verovatno će činiti jezgro stranih trupa, rekli su dvojica evropskih zvaničnika, dodajući da te zemlje lobiraju kod ostalih saveznika da pomognu u obezbeđivanju vojnih resursa.

Međutim, to je zabrinulo članice Natoa duž ruske granice, poput Poljske, koja je izrazila strah da bi zemlja ostala ranjiva na napad. Saveznici su izrazili zabrinutost Pentagonu da bi veće angažovanje trupa oslabilo odbranu istočnog krila saveza, rekli su dvojica zvaničnika.

Neki saveznici izrazili su bojazan da bi uspostavljanje tampon zone moglo dodatno ugroziti ukrajinske gradove i izložiti ih napadima ili ponovnom ruskom osvajanju.

„To nije baš razumno protiv protivnika koji ne pregovara u dobroj veri“, rekao je jedan od evropskih zvaničnika.

Poljska i Nemačka rekle su da nisu zainteresovane za slanje trupa u Ukrajinu, dok je mala Estonija čak obećala određeni broj snaga. Saveznici očekuju da će Ukrajina i dalje doprineti većinom trupa u blizini svake tampon zone ili primirja, rekao je treći evropski zvaničnik.