Politiko o raspodeli funkcija u EU i Nato: Istočni blok nezadovoljan

Verovatno imenovanje holandskog premijera Marka Rutea za novog šefa Natoa ovog leta možda je dobilo podršku Vašingtona, Londona, Pariza i Berlina, međutim, među mnogim novijim članicama Alijanse, posebno onima na granici sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom, primetno je nezadovoljstvo, piše Politiko.

U tom smislu, bivši estonski predsednik Tomas Hendriks Ilves upitao je kakav moralni kredibilitet ima Rute ukazujući na neuspeh Holandije da ispuni svoju obavezu Natoa da utroši dva odsto BDP-a na odbranu tokom Ruteovih 13 godina kao premijera.

Među ostalim kandidatima za tu poziciju, ukazuje Rute, bili su rumunski predsednik Klaus Johanis, čija je vlada u februaru obavestila Nato o njegovoj potencijalnoj kandidaturi i estonska premijerka Kaja Kalas, koja nije podnela kandidaturu, ali je izrazila interesovanje prošle godine.

Glavno pitanje koje postavljaju članice Alijanse jeste da li su istočne države jednake sa zapadnim.

Istočnoevropske zemlje su imale nekoliko najviših pozicija u EU i Natou od kada se većina njih pridružila dvema institucijama 2004. godine, nekih 15 godina nakon pada gvozdene zavese.

Poljska je jedina zemlja u regionu kojoj je dodeljena jedna od visokih funkcija u bloku. Bivši (a sada sadašnji) premijer Donald Task bio je jedan mandat predsednik Evropskog saveta, a Jerži Buzek, još jedan bivši poljski premijer, bio je na čelu Evropskog parlamenta tri godine, otprilike pola mandata.

Trenutno, najviši istočni Evropljanin u EU je Valdis Dombrovskis, Letonac koji je stavljen na čelo moćnog trgovinskog portfelja nakon što je njegov prethodnik Fil Hogan, irski političar, podneo ostavku nakon skandala.

"Od proširenja u centralnoj i istočnoj Evropi živi 110 miliona ljudi", rekao je Ilves i dodao: "Postoji pet velikih pozicija u EU i Natou i one se rotiraju svakih pet godina, tako da je to ukupno 25 radnih mesta. Za to vreme, 20 odsto EU dobija sedam odsto radnih mesta."

Pored imenovanja u Nato, za koje se očekuje da će se održati do samita lidera u Vašingtonu ovog leta, najviša mesta u EU biće preraspodeljena ove godine nakon izbora za Evropski parlament u junu.

Očekuje se da će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, bivša nemačka ministarka odbrane, dobiti još jedan mandat.

Ali, trka za druge funkcije — predsednika Evropskog saveta, predsednika Evropskog parlamenta i najvišeg diplomate EU, visokog predstavnika zaduženog za spoljnu politiku — ostaje otvorena.

U Estoniji, Litvaniji i Letoniji, visoki zvaničnici veruju da velike sile u zapadnoj Evropi i dalje imaju nepravednu pristrasnost prema njima, posebno imajući u vidu njihove teške pozicije prema Rusiji nakon invazije na Ukrajinu u punom obimu.

Za Kalas najavljuju da je moguća naslednica Španca Đuzepa Borelja na mestu visokog predstavnika za spoljne poslove.