Evropa naglašava potrebu zaštite ukrajinskih interesa pred razgovore Trampa i Putina

Evropski lideri su pozdravili plan američkog predsednika Donalda Trampa da se sastane sa šefom ruske države Vladimirom Putinom radi okončanja rata u Ukrajini, istovremeno naglašavajući potrebu da se vrši pritisak na Moskvu i štite bezbednosni interesi Ukrajine i Evrope.

Tramp planira da se sastane sa Putinom na Aljasci u petak, navodeći da su strane, uključujući i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, blizu postizanja dogovora koji bi mogao da reši sukob star tri i po godine.

Predsednik SAD je otvoren za trilateralni samit sa Putinom i Zelenskim, ali za sada Bela kuća planira bilateralni sastanak na zahtev Putina, izjavio je zvaničnik Bele kuće, prenosi Rojters.

Zvaničnici Rusije i Ukrajine nisu odmah bili dostupni za komentar o perspektivi trilateralnog sastanka.

Detalji potencijalnog dogovora nisu objavljeni, ali je Tramp rekao da bi on uključivao „neku razmenu teritorija u korist obe strane“. To bi moglo zahtevati od Ukrajine da preda značajne delove svoje teritorije, što Zelenski i njegovi evropski saveznici smatraju da bi samo podstaklo rusku agresiju. Potpredsednik SAD Džej Di Vens sastao se sa britanskim ministrom spoljnih poslova Dejvidom Lamijem i predstavnicima Ukrajine i evropskih saveznika u subotu u Čevening Hausu, seoskoj vili jugoistočno od Londona, kako bi razgovarali o Trampovim naporima za mir.

Zajednička izjava lidera Francuske, Italije, Nemačke, Poljske, Velike Britanije, Finske i predsednika Evropske komisije pozdravila je Trampove napore, ali i naglasila potrebu za održavanjem podrške Ukrajini i pritisku na Rusiju.

„Delimo uverenje da diplomatsko rešenje mora zaštititi vitalne bezbednosne interese Ukrajine i Evrope. Slažemo se da ti vitalni interesi uključuju potrebu za snažnim i kredibilnim bezbednosnim garancijama koje omogućavaju Ukrajini efikasnu odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Put ka miru u Ukrajini ne može biti odlučen bez Ukrajine“, navodi se u izjavi.

Lideri su istakli da ostaju posvećeni principu da međunarodne granice ne smeju biti menjane silom, i dodali da trenutna linija kontakta treba da bude polazna tačka za pregovore.

Naglasili su da pregovori mogu da se odvijaju samo u kontekstu prekida vatre ili smanjenja neprijateljstava.

Linija frontova nije granica

Šef kabineta Volodimira Zelenskog Andrij Jermak, koji je učestvovao u razgovorima sa evropskim liderima i američkim zvaničnicima, rekao je da je Ukrajina zahvalna na njihovom konstruktivnom pristupu.

„Prekid vatre je neophodan – ali linija fronta nije granica“, napisao je Jermak na društvenoj mreži „X“, ponavljajući stav Kijeva da će odbaciti bilo kakve teritorijalne ustupke Rusiji.

Jermak je takođe zahvalio Vensu na „poštovanju svih stavova“ i njegovim naporima ka „pouzdanom miru“.

Kako je rekao jedan evropski zvaničnik koji nije želeo da otkriva detalje, evropski predstavnici su izneli kontrapredlog.

Vol Strit Žurnal naveo je da kontrapredlog uključuje zahteve da prekid vatre mora prethoditi svim ostalim koracima i da bilo koja teritorijalna razmena mora biti recipročna, uz čvrste bezbednosne garancije.

„Ne možete započeti proces ustupanjem teritorije usred sukoba,“ rekao je evropski pregovarač za ovaj list.

Jedan zvaničnik SAD rekao je da su višesatni sastanci u Čevening Hausu „doneli značajan napredak ka cilju predsednika Trampa da se rat u Ukrajini okonča, pred predstojeći sastanak predsednika Trampa i predsednika Putina u Aljasci“.

Bela kuća nije odmah odgovorila na pitanje o evropskim kontrapredlozima.

Britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron razgovarali su i obećali da će raditi na „pravednom i trajnom miru“ u Ukrajini i „nepokolebljivoj podršci“ Zelenskom, dok su pozdravili Trampove napore da se okončaju sukobi, saopštio je portparol Dauning strita.

Niz telefonskih poziva

Nije bilo jasno da li je na sastanku u Čevening Hausu postignut neki dogovor, ali je Zelenski nazvao sastanak konstruktivnim.

„Put ka miru za Ukrajinu treba da bude određen zajedno i samo zajedno sa Ukrajinom, to je ključni princip“, rekao je u večernjem obraćanju Ukrajincima.

Makron je naglasio potrebu da Ukrajina ima ulogu u svim pregovorima.

„Budućnost Ukrajine ne može se odlučiti bez Ukrajinaca, koji se već više od tri godine bore za svoju slobodu i bezbednost. Evropljani će takođe morati biti deo rešenja, jer je njihova sopstvena bezbednost ugrožena“, napisao je na društvenoj mreži „X“ nakon razgovora sa Zelenskim, nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i Starmerom.

Zelenski je imao niz telefonskih razgovora sa savezničkim zemljama otkako je Trampov izaslanik Stiv Vitkof posetio Moskvu u sredu, gde je, kako je Tramp rekao, postignut „veliki napredak“.

Ukrajina i EU su odbacili predloge koje smatraju da predaju previše Putinu, čije su trupe u februaru 2022. izvršile invaziju na Ukrajinu. Rusija opravdava rat tvrdnjama o pretnjama svojoj bezbednosti zbog ukrajinskog zaokreta ka Zapadu.

Kijev i njegovi zapadni saveznici kažu da je invazija imperijalistička aneksija.

Moskva je proglasila četiri ukrajinske oblasti – Luhansk, Donjeck, Zaporožje i Herson – kao i poluostrvo Krim, koji je anektiran 2014. godine, za svoje teritorije.

Skepticizam u pogledu sprovođenja dogovora

Ruske snage ne kontrolišu u potpunosti teritorije u te četiri oblasti, a Rusija traži da Ukrajina povuče svoje trupe iz delova koje još drži.

Ukrajina tvrdi da njene snage i dalje imaju mali uporište u ruskoj oblasti Kursk godinu dana nakon što su prešle granicu kako bi stekle pregovaračku prednost. Rusija je rekla da je u aprilu isterala ukrajinske trupe iz Kurska.

Viši istraživač u Karnegi Rasija Juroazija Centru Tatjana Stanovaja rekla je da su trenutni napori za mir prvi „više-manje realan“ pokušaj da se zaustavi rat, ali je skeptična da će dogovori biti sprovedeni.

„Gotovo nema sumnje da bi novi dogovori mogli biti pogubni po Ukrajinu“, rekla je.

Žestoke borbe se vode duž više od 1.000 kilometara duge linije fronta na istoku i jugu Ukrajine, gde ruske snage drže oko petinu teritorije zemlje.

Ruske trupe polako napreduju na istoku Ukrajine, ali njihova letnja ofanziva do sada nije postigla veći prodor, kažu ukrajinski vojni analitičari.

Ukrajinci ostaju odlučni.