Rute: Globalni izazovi su preveliki da bi se SAD ili Evropa same suočavale sa njima

Generalni sekretar Natoa Mark Rute je, komentarišući izjave da Vašington i neki evropski lideri žele da smanje svoje obaveze prema transatlantskom vojnom savezu, poručio da sada nije vreme da SAD i Evropa idu same, prenosi Gardijan.

Rute je u govoru u Varšavi rekao da bi Americi trebalo reći da će evropske zemlje „pojačati” i povećati svoje troškove za odbranu, a da je SAD trebalo da kaže da neće napustiti Evropu.

„Dozvolite mi da budem potpuno jasan, ovo nije vreme da idete sami. Ni za Evropu, ni za Severnu Ameriku. Globalni bezbednosni izazovi su preveliki da bi se bilo ko od nas sam suočio sa njima. Kada je reč o očuvanju bezbednosti Evrope i Severne Amerike, ne postoji alternativa Natou“, rekao je Rute.

Evropa „mora da zna da nam ujak Sem još uvek čuva leđa“, nastavio je Rute, ali dodao da zauzvrat „Amerika takođe mora da zna da će njeni saveznici u Natou pojačati izdvajanja.

Na svom prvom putovanju u Evropu ranije ove godine, Pit Hegset, novi ministar odbrane, rekao je da SAD više nisu „primarno fokusirane“ na evropsku bezbednost i nagovestio da je moguće smanjenje broja američkih trupa u Evropi, podseća Gardijan.

Od tada, neki izveštaji su sugerisali da su SAD spremne da se odreknu pozicije glavnog vojnog komandanta Natoa, vrhovnog savezničkog komandanta za Evropu, poziciju koju je prvo obavljao Dvajt Ajzenhauer, a trenutno general Kristofer Kavoli, čiji mandat ističe na leto.

Jedan izvor iz Natoa rekao je da se od te ideje odustalo. Drugi je rekao da Velika Britanija posebno želi da osigura da SAD ostane unutar alijanse u trenutku kada bi bilo kakvo trajno okončanje borbi u Ukrajini moglo omogućiti Rusiji da rasporedi 600.000 vojnika na drugim mestima duž istočnog krila država članica.

Činilo se da je u petak prošle nedelje sam Tramp odbacio te spekulacije. Kada su ga direktno pitali o tome da su SAD spremne da odustanu od najviše vojne komande, on je odgovorio da je alijansa „nestala dok se on nije pojavio“ pre nego što je pohvalio Rutea, svog prethodnika i evropske članice za povećanje troškova odbrane.

„Nato je čvrst, jak, ali moraju da se ponašaju pošteno prema nama“, dodao je američki predsednik.

Drugi izveštaj sugeriše da vodeće evropske vojne sile žele da osmisle plan za prebacivanje finansijskog i vojnog tereta na evropske prestonice u narednih pet do 10 godina i da ga predstave SAD, usred zabrinutosti da li će Vašington stati u odbranu Evrope u krizi. 

Međutim, tu ideju su odbacili britanski izvori koji su tvrdili da je ideja da bi američki doprinos evropskoj bezbednosti mogao biti zamenjen za pet ili više godina bila „život u zemlji oblačnih kukavica“.

Rute je rekao da priznaje da „posvećenost SAD Natou dolazi sa jasnim očekivanjem“ i „da bi evropski saveznici i Kanada trebalo da preuzmu veću odgovornost za zajedničku bezbednost“. 

Rekao je da će raditi na tome da se to razvije na sledećem samitu lidera u Hagu u junu.

Članice Natoa počele su da najavljuju određena povećanja potrošnje za odbranu, a Velika Britanija obećava da će podići svoj budžet sa 2,33 odsto BDP-a na 2,5 odsto do 2027. godine, počevši od dodatnih 2,2 milijarde funti sledeće godine. 

Nemačka je pristala da ublaži pravila o dugu kako bi omogućila dodatnu potrošnju na odbranu pod novim kancelarom Fridrihom Mercom.