Stručnjaci: EU traži način za proširenje, privremeno ograničenje veta budućim članicama moguće rešenje

Iako Brisel sve glasnije poručuje da Evropska unija mora biti spremna za prijem novih članica već do kraja ove decenije, Evropska komisija ponovo je odložila dugo očekivani predlog unutrašnjih reformi. Umesto toga, među državama članicama raste podrška ideji privremenog ograničavanja prava veta budućih članica – mehanizmu koji bi omogućio proširenje i bez prethodne reforme EU, ali koji otvara pitanje stvaranja „dvoklasnog“ članstva, piše RTS.

Predsedavajući odbora za Evropu u nemačkom Bundestagu Anton Hofrajter založio se za punopravno članstvo Crne Gore i drugih kandidata, uz privremeno ograničenje glasačkog prava.

„Crna Gora brzo napreduje i uskoro će biti spremna za članstvo. EU treba da započne rad na pristupnom ugovoru u kojem će ponuditi punopravno članstvo, ali bez prava na veto, sve dok EU ne reformiše njegovu upotrebu“, rekao je Hofrajter, a prenosi RTS.

On navodi da prijem manjih zemalja kao što su Crna Gora i Albanija ne zahteva sveobuhvatnu reformu EU i da je veto jedino pitanje koje treba rešiti .

„U našem interesu je da se proširenje ne odlaže zbog toga i da nemamo više sivih zona u Evropi“, smatra nemački poslanik.

Brisel prvi put posle mnogo vremena otvoreno govori o rokovima za prijem novih članica do kraja ove decenije. Ali mnogi u EU, uključujući i dve najveće zemlje članice Nemačku i Francusku, ističu da je pre narednog proširenja neophodna reforma unutrašnjeg funkcionisanja EU.

Uprkos tome, debata o toj reformi već dugo se odlaže. Predlozi Komisije, prvobitno najavljeni za proleće 2025. godine, najpre su pomereni za novembar, a zatim za kraj godine ili početak sledeće. Taj dokument bi trebalo konačno da odgovori kako će proširenje uticati na funkcionisanje institucija, budžet, vladavinu prava i poštovanje osnovnih vrednosti posle pristupanja novih zemalja.

Komesarka za proširenje Marta Kos kaže da su neophodni zaštitni mehanizmi koji će biti „neprimetni za zemlje koje poštuju pravila“, ali koji mogu da „pokažu zube“ ako se pravila krše.

Kos kaže da zaštitni mehanizmi treba da spreče ulazak „trojanskih konja u EU“– zemalja koje bi po pristupanju odustale od vladavine prava i zlopotrebljavale pravo veta.

O takvom modelu još pre šest godina govorio je bivši direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel. Prema njegovim rečima, nove zemlje članice imale bi sva prava, poslanike u parlamentu i pristup fondovima – ali ne i pravo veta na određeno vreme, dok ne pokažu stabilnu vladavinu prava.

Bio bi to period probe ili konsolidacije, koristan i za rešavanje bilateralnih sporova i eventualnu reformu same Unije.

„Predložio sam ovakav model kako bismo izbegli post-pristupni monitoring kakav smo imali sa Bugarskom i Rumunijom. To je bilo samo delimično uspešno. Zato bi bolje bilo imati svojevrsni probni period. To bi svakako bilo uverljivije za zemlje članice“, navodi Mirel.

Strahinja Subotić iz beogradskog Centra za evropske politike ističe da je njegova organizacija razvila model faznog pristupanja koji bi sprečio da zemlje kandidati ostanu ispred ulaznih vrata EU, zbog nemogućnosti Unije da se reformiše.

„Svi ovi predlozi žele da preduprede scenario u kojem bi, recimo, Crna Gora bila spremna za članstvo, a Unija ne bi bila spremna da apsorbuje čak i tu jednu malu Crnu Goru od 600.000 stanovnika, jer ne treba zaboraviti - koliko god je ona mala, njen veto je podjednako veliki kao i onaj koji ima Nemačka“, navodi Subotić.

Mnoge zemlje članice načelno podržavaju prijem novih zemalja i reforme. Ali ako unutrašnja reforma znači manje novca za njih - ili moći pri odlučivanju - radije je odlažu. U Briselu postoji velika bojazan da bi EU sa preko 30 članica sa pravom veta bila nefunkicionalna. Ali za ukidanje oblasti u kojima se odlučuje jednoglasno, potrebna je jednoglasnost i to je paradoks čije rešavanje bi moglo da potraje. U takvoj situaciji, na scenu stupaju alternativna rešenja, navodi Subotić.

„Zato se razgovara, ne nužno u kabinetu Marte Kos, ali među članicama, da se ipak privremeno ograniče prava veta budućih članica. Ali, to ne treba mešati sa drugorazrednim članstvom, što se često čini, zato što bi to bilo privremeno, isteklo bi po automatizmu i ne bi moglo zauvek da se obnavlja“, kaže Subotić.

Za Petrasa Auštrevičiusa, izvestioca Evropskog parlamenta za strategiju proširenja – ograničavanje prava glasa novih zemalja, makar i privremeno, nije dobar put.

Navodi da podržava postepenu integraciju, ali da stvaranje neke vrste polučlanstva uskraćivanjem prava glasa - nije pravi evropski pristup.

„Ako je EU ozbiljna, verovatno može da dogovori duže prelazne periode u nekim sektorskim politikama ili finansijskim raspodelama, ali pravo glasa za mene deluje kao važan deo članstva. Ili ste član ili niste“, kaže Auštrevičius.

On upozorava i protiv rizika „trajnih privremenih” rešenja.

„Pratim evropske integracije već 25 godina i iz iskustva znam da ti takozvani privremeni i prelazni periodi ponekad ne budu privremeni, već traju jako dugo“, rekao je on.

Protiv ideje o ograničavanju prava glasa je i Sandro Goci, izvestilac Evropskog parlamenta za reformu EU.

„Stvaranje prve i druge lige zemalja članica je loša ideja. Umesto da uradi svoj domaći zadatak, EU bi tako izbegla pravo pitanje, a to je reorma upravljanja Unijom. Ako se reši pitanje upravljanja, nema potrebe da se prave dve kategorije zemlja članica“, smatra Goci.

I komesarka Marta Kos ističe da ne želi uvođenje nejednakosti među članicama EU.

Potrebni su zaštitni mehanizmi koji mogu da znače gubljenje nekih prava, ako se ne poštuju obaveze i dužnosti, ali ne može biti dve vrste članica.

Bivši direktor za Zapadni Balkan Pjer Mirel priznaje da bi privremeno uskraćivanje veta stvorilo dve kategorije zemalja članica. Ipak, veruje da je to – u sadašnjoj klimi neizvesnosti oko unutrašnje reforme - manje loše rešenje.

„Radije bih prihvatio rešenje koje privremeno pravi razliku između članica. Za ukupni kredibilitet proširenja to je bolje - nego da zemlje kandidati ostanu i dalje u čekaonici, ne znajući ne samo kada, nego da li će pristupiti Uniji“, navodi Mirel.

Na potezu je sada Evropska komisija, od koje se očekuju predlozi unutrašnjih reformi.