Tramp najavljuje „večni“ dogovor o Grenlandu, Putin poručuje: Rusije se to ne tiče

Američki predsednik Donald Tramp najavljuje trajni okvirni dogovor o Grenlandu sa Nato saveznicima, koji bi obuhvatio zajedničku protivraketnu odbranu i podelu prava na mineralne resurse, dok Moskva poručuje da je se to pitanje ne tiče. Ruski šef države Vladimir Putin, pozivajući se na istorijske primere prodaje teritorija, ističe da će SAD i Danska same rešiti sudbinu ostrva, prenosi RTS.

Pitanje Grenlanda sve izraženije zauzima mesto na mapi globalnih geopolitičkih interesa, a izjave predsednika Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina, ukazuju na različite pristupe velikih sila oko budućnosti tog ostrva – od transatlantskih bezbednosnih i ekonomskih aranžmana do pozivanja na istorijske presedane iz 19. veka.

Tramp je izjavio da bi okvirni sporazum o Grenlandu, koji je dogovorio sa generalnim sekretarom Natoa Markom Ruteom u Davosu, podrazumevao da SAD i evropski saveznici zajedno rade na američkom sistemu protivraketne odbrane „Zlatna kupola“, kao i na „pravima na minerale“ na Grenlandu.

„Oni će biti uključeni u Zlatnu kupolu i biće uključeni u prava na minerale, kao i mi“, rekao je Tramp.

Na pitanje koliko će takav dogovor trajati, Tramp je odgovorio kratko – „zauvek“, ponovivši da je odustao od planova za uvođenje kaznenih carina evropskim zemljama koje se protive njegovim planovima za Grenland, jer je postignut, kako je naveo, „koncept sporazuma“ u vezi sa tim ostrvom.

„Imamo koncept sporazuma. Mislim da će to biti veoma dobar dogovor za Sjedinjene Države, takođe i za njih. Malo je složeno, ali objasnićemo to kasnije. Generalni sekretar Natoa, ja i još neki ljudi smo razgovarali“, naveo je Tramp.

Putin: Pitanje Grenlanda nas se ne tiče

Dok se u Vašingtonu i Briselu govori o okvirima budućeg dogovora koji je najavljen u Davosu, iz Moskve stiže poruka distance.

Putin tvrdi da se Rusije uopšte ne tiče ono što se dešava sa Grenlandom i da će Danska i SAD same rešiti spor oko tog ostrva. Prema njegovim rečima, Danska je oduvek tretirala Grenland kao koloniju i bila je prilično oštra prema njemu.

Govoreći putem video-poziva na sastanku sa članovima Saveta bezbednosti Rusije, Putin je naveo da Rusija ima iskustva u rešavanju sličnih pitanja sa Amerikom. Kao primer je naveo prodaju Aljaske Sjedinjenim Državama u 19. veku, ističući da bi, prema toj logici, SAD mogle da kupe i Grenland za oko milijardu dolara.

„U 19. veku, Rusija je prodala Aljasku SAD. Razlika između Aljaske i Grenlanda je negde između 450.000 i 449.000 kvadratnih kilometara. Dakle, ako to uporedimo sa troškovima sticanja Aljaske za SAD, cena za Grenland bi bila negde oko 200.000 do 250.000 dolara“, istakao je Putin.

Zaključio je da Vašington i Kopenhagen već imaju slično istorijsko iskustvo, podsećajući da je Danska 1917. godine prodala Devičanska ostrva Sjedinjenim Američkim Državama.

„Rusija je uvek podržavala napore za jačanje međunarodne stabilnosti“, smatra Putin.