Tramp preti carinama od 50 posto zemljama koje snabdevaju Iran oružjem

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će uvoz iz zemalja koje snabdevaju Iran vojnim oružjem biti pogođen carinama od 50 odsto, bez izuzetaka. Ovu pretnju izneo je samo nekoliko sati nakon što je dogovorio dvonedeljni prekid vatre sa Iranom.

Nakon više od pet nedelja udara na iranske lansere raketa, vojne objekte i industriju naoružanja, Tramp se vratio carinama kao sredstvu pritiska, upozorivši putem društvenih mreža Kinu i Rusiju da ne obnavljaju iranske vojne zalihe.

Peking i Moskva negirali su da su nedavno isporučivali oružje, iako optužbe na račun Rusije i dalje postoje.

Međutim, američki Vrhovni sud je u februaru ograničio Trampova ovlašćenja za uvođenje carina, presudivši da su njegove najšire globalne carine, uvedene na osnovu zakona iz 1977. godine, nezakonite.

„Zemlja koja snabdeva Iran vojnim oružjem biće odmah oporezovana carinom od 50 odsto na svu robu koja se prodaje Sjedinjenim Američkim Državama, bez izuzetaka ili oslobađanja“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži, ne navodeći konkretne države.

Kina i Rusija pomogle su Iranu u jačanju vojnih kapaciteta kako bi se suprotstavio pritisku SAD i Izraela, uključujući isporuke raketa i sistema protivvazdušne odbrane, ali je ta podrška, prema dostupnim podacima, bila ograničena tokom nedavnih udara.

Raniji izveštaji navode da je Iran razmatrao kupovinu nadzvučnih protivbrodskih krstarećih raketa iz Kine, kao i da je kineski proizvođač čipova SMIC slao opremu za proizvodnju čipova iranskoj vojsci, prema navodima zvaničnika Trampove administracije, prenosi Rojters.

Portparol kineskog ministarstva odbrane demantovao je ove tvrdnje, navodeći da Kina održava „objektivan i nepristrasan stav“ i da radi na promovisanju mirovnih pregovora.

Analitičari ocenjuju da je ova pretnja pre svega usmerena ka Kini, ali i da je malo verovatno da će Tramp brzo sprovesti nove carine, jer bi to moglo ugroziti planiranu posetu Pekingu i sastanak sa predsednikom Si Đinpingom.

Kao alternativu, Tramp bi mogao da koristi postojeće trgovinske mehanizme, koji omogućavaju uvođenje ciljnih carina iz razloga nacionalne bezbednosti ili nepoštene trgovine.

Američki uvoz iz Kine već je značajno opao poslednjih godina, dok je trgovina sa Rusijom dodatno smanjena nakon invazije na Ukrajinu i uvođenja sankcija.