Trampova administracija: Evropa se suočava sa „civilizacijskim brisanjem“

Izvor: Društvena mreža "X"

Administracija predsednika Donalda Trampa upozorila je da se Evropa suočava sa „civilizacijskim brisanjem“ i postavila pitanje da li određene nacije mogu ostati pouzdani saveznici, u novom strateškom dokumentu koji stavlja poseban fokus na evropski kontinent, prenosi Bi-Bi-Si.

U Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji na 33 stranice, američki lider iznosi svoju viziju za svet i kako će koristiti američku vojnu i ekonomsku moć da bi radio ka tome.

Tramp je dokument opisao kao „mapu puta“ kako bi se osiguralo da Amerika ostane „najveća i najuspešnija nacija u ljudskoj istoriji“, navodi Bi-Bi-Si.

Evropski političari su počeli da reaguju, a nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful je rekao da njegovoj zemlji nisu potrebni „saveti spolja“.

Formalnu strategiju nacionalne bezbednosti obično objavljuju predsednici jednom u svakom mandatu. Ona može da formira okvir za buduće politike i budžete, kao i da signalizira svetu gde leže predsednikovi prioriteti.

Novi dokument prati sličnu retoriku kao i Trampov govor u Ujedinjenim nacijama ranije ove godine, u kojem je oštro kritikovao Zapadnu Evropu i njen pristup migraciji i čistoj energiji.

Novi izveštaj udvostručuje Trampovo gledište, pozivajući na obnavljanje „zapadnog identiteta“, borbu protiv stranog uticaja, okončanje masovnih migracija i veće fokusiranje na prioritete SAD kao što je zaustavljanje narko-kartela.

Fokusirajući se na Evropu, tvrdi se da ako se trenutni trendovi nastave, kontinent će biti „neprepoznatljiv za 20 godina ili manje“ i da će njegova ekonomska pitanja biti „zasenčena stvarnom i oštrijom perspektivom civilizacijskog brisanja“.

„Nije sasvim očigledno da li će određene evropske zemlje imati dovoljno jake ekonomije i vojske da ostanu pouzdani saveznici“, navodi se u dokumentu.

Takođe je optužio Evropsku uniju i „druga transnacionalna tela“ da sprovode aktivnosti koje „podrivaju političku slobodu i suverenitet“, rekao je da migracione politike „stvaraju sukobe“ i naveo da druga pitanja uključuju „cenzuru slobode govora i suzbijanje političke opozicije, smanjenje stope nataliteta i gubitak nacionalnih identiteta i samopouzdanja“.

S druge strane, dokument pozdravlja rastući uticaj „patriotskih evropskih stranaka“ i kaže da „Amerika podstiče svoje političke saveznike u Evropi da promovišu ovaj preporod duha“.

Trampova administracija je negovala veze sa krajnje desničarskom strankom AfD u Nemačkoj, koju je nemačka obaveštajna služba klasifikovala kao ekstremno desnu.

Nemački ministar spoljnih poslova Vadeful naglasio je da „Sjedinjene Države jesu i ostaće najvažniji saveznik u (Nato) alijansi. Međutim, ova alijansa je fokusirana na rešavanje pitanja bezbednosne politike“.

„Verujem da pitanja slobode izražavanja ili organizacije naših slobodnih društava ne pripadaju [strategiji], barem kada je u pitanju Nemačka“, dodao je Vadeful.

Pozivajući se na potpunu invaziju Rusije na Ukrajinu, u dokumentu se navodi da Evropa nema dovoljno „samopouzdanja“ u odnosima sa Rusijom.

Upravljanje evropskim odnosima sa Rusijom zahtevaće značajno učešće SAD, navodi se u dokumentu, dodajući da je ključni interes SAD da se neprijateljstva u Ukrajini okončaju.

Trampova administracija je predložila plan za okončanje rata, čija je originalna verzija zahtevala da Ukrajina preda deo teritorije pod de fakto kontrolu Rusije. Međutim, Trampov izaslanik je u Moskvi predstavio izmenjenu verziju. Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da ukrajinske trupe moraju da se povuku iz istočnog regiona Donbasa u Ukrajini ili će ga Rusija silom zauzeti.

U strateškom dokumentu Bele kuće više puta se pominje zapadna hemisfera i potreba da se SAD zaštite od spoljnih pretnji.

U dokumentu se navodi da mora doći do preusmeravanja „našeg globalnog vojnog prisustva kako bi se odgovorilo na hitne pretnje na našoj hemisferi“. Da bi se to postiglo, strategija poziva na premeštanje sredstava sa poprišta koja su manje važna za američku nacionalnu bezbednost nego što su nekada bila.

Ovo ponovno određivanje prioriteta vojne moći već se može videti na Karibima, gde američka vojska ima sve veće prisustvo i izvodila je višestruke smrtonosne napade na brodove za koje vlada tvrdi da prevoze drogu. Najveći svetski ratni brod, USS Džerald Ford, trenutno je baziran na Karibima zajedno sa svojom udarnom grupom.

Dalje od zapadne hemisfere, Trampova administracija izdvaja Južno kinesko more kao ključni pomorski put koji ima velike implikacije za američku ekonomiju, a u dokumentu se navodi da će SAD „ojačati i ojačati naše vojno prisustvo u zapadnom Pacifiku“.

SAD takođe pozivaju na povećanje izdataka za odbranu od Japana, Južne Koreje, Australije i Tajvana.

Navodi se da je „sprečavanje sukoba oko Tajvana, idealno očuvanjem vojne nadmoći, prioritet“. Kina smatra samoupravni Tajvan delom svoje teritorije i nije isključila upotrebu sile da bi se „ponovno ujedinila“ sa njim.

Strategija takođe govori o zalaganju za jaču industrijsku bazu u SAD i manje oslanjanje na strane tehnologije, što se poklapa sa nekim potezima koje je Trampova administracija preduzela svojim sveobuhvatnim globalnim tarifama.